Biljana Srbljanović: Moć elite

Piše: Biljana Srbljanović

Već sam o toku svoje bolesti pisala i više nego što sam htela. Zato neću više o tome, samo ću ponoviti da mi je 11. dana te samoizolacije, potvrđen Covid i određen karantin od još 14 dana. Biću, dakle, “robijašica”, ako sve prođe kako treba, punih 25 dana, a ako ne, možda i malo duže. Ovaj drugi deo potpune izolacije provodim potpuno sama, prijatelji i porodica mi ostavljaju hranu i lekove pred vratima i ne viđam bukvalno nikog. I vidite, na pamet mi ne bi palo da se, kao koleginica “robijašica” u tekstu Vesne Pešić, zamaskiram i pobegnem u park da se šetam, čime se ova beslovesna osoba još javno i hvali, što je u stvari postalo tako tragično.

I ne, ne vidim svoj karantin kao robiju, kako Firer naziva svoje “stradalništvo”, jer je u kući jadan sa rođenom ženom i detetom, a ona pozitivna na isti prokleti virus, od kako su se vratili iz Italije, nakon dugogodišnjeg bekstva od srpskog pravosuđa zbog neonacističkih incidenata.

Meni je najmanje teško to što ne izlazim, teža mi je bolest i teža briga za prijatelja koji je prošao mnogo, mnogo gore od mene. A ova razmažena snobovska kuknjava, ovo lelekanje što nad zlehudom sudbinom ekskluzivne skupine blaziranih penzionera (jer se većina normalnih se uopšte ni ne čuje), što narikanja nad onakvim Ustavom endemskih legalista, što nad sudbinom svetskih putnika “zarobljenih” na aerodromima, što ih se besramno poredi sa masakriranom braćom Bitići (kojima je srpska policija, vezanima, sjurila po metak u potiljak pa ih pobacala u jamu a ne zadržala na fri šopu u Bankoku), što, na kraju krajeva, zgražavanja nad “logorom” u hali sajma i poređenjem sa stratištem na Sajmištu, posle čega stvarno nema dubljeg dna.

Polako shvatam do koje mere je ovo klasno i socijalno raslojeno društvo postalo nemoralno, da elita bez sramote diže revoluciju jer im je mnogo rano da ustaju ujutru nedeljom da idu po bakaluk, pa bukvalno kažu “dok mladi i zaraženi spavaju”. Nije eliti fer.

Evo iz prve ruke da vas utešim, sa koronom se baš teško spava. Kašalj celu noć budi, iscrpljuje, cedi i poslednji atom snage. Muštuluk, gospođo, da vam bude lakše.

Onda ta elita: ugledni političari, kulturni radnici, viđeniji javni intelektualci, narodni poslanici, namerno i bezočno lažu, minimizirajući opasnost od pandemije, a sluđen svet ih sluša. Kad pročitam izjave poslanika da je kovid svetska zavera i da ga je stvorila 5G tehnologija, ili njegove koleginice poslanice, inače po zanimanju astrološkinje, da smo ga svi još zimus preležali, pa smo imuni na ono od čega umire HILJADU Italijana NA DAN, kada čujem od nekadašnjeg poslanika večite vlasti (SPS-a) da je to samo jedan nazeb od kog eto malo kunjaš, a znam da on lično poznaje barem dvoje ljudi kojima se u ovom trenutku za život bore, pitam se šta se dogodilo sa njima da postanu, uz onog šarlatana Nestorovića što gluvari po tabloidnim medijima i širi svoje neodgovorne teorije svega, udarnici velike entropije društva koja nam se upravo pred očima dešava. Jer, kada u političkoj borbi baš sve postane dozvoljeno, onda ta borba potpuno gubi smisao. Kada postaneš gori od protivnika, onda nastupa kraj.

Sve ovo se logično spaja u jednu moćnu društvenu elitu koja radi bukvalno šta hoće, čiji je deo i pi ar menadžer SPC-a, Irinej Bulović, koji otvoreno smatra da je iznad zakona i da je on taj koji odlučuje da li će nastaviti da širi zarazu ili ne. I još nam se i podsmeva kada nam poručuje “Ako je problem pričešće, kako to da se zaraze i oni koji u crkvu ne ulaze?” što je isto tako logično kao kada bi rekao “Ako osiromašeni uranijum ubija, kako to da umiru i oni koji nisu bili u dodiru sa njim?”.

A ta prljava navika koja nema veze sa svetom tajnom, nego sa lenjošću i nehigijenom popa da promeni prokletu kašičicu, već je zarazila i same sveštenike, ali stvar uopšte nije u tome. Ne menjaju kašičicu, ne peru ruku koju pružaju da se celiva, musave ikone guraju deci da ih usnama diraju, ne zbog toga što su primitivni, o ne, i ne zbog toga što ne znaju šta rade. Znaju oni odlično sve.  Ali im se, svima njima, jer su moćna elita, može.

I ne, danas nemam šta da vam kažem ni o Vučiću ni o Brnabić. Slobodno se ostrvite na mene. To mi je bukvalno najmanja briga.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.