Biljana Srbljanović – Minja

Piše: Biljana Srbljanović

Smenjena je zajedno sa Nelom Tonković, direktorkom Narodnog muzeja u tom gradu, čim se uspostavila nova šabačka vlast. Nelu znam “po čuvenju” i znam da je izuzetno cenjena u svojoj oblasti, sigurna sam da isti argumenti u odbranu Milene, važe i za nju. Ali Minju Bogavac znam drugačije, ona je bila u jednoj od prvih generacija studenata dramaturgije kad sam počinjala da radim kao mlada asistentkinja profesora Filipa Davida, na beogradskom FDU-u. Danas sam tamo redovna profesorka, ispratila sam dvadesetak klasa, a Minja mi je i dalje jedna od najboljih studentkinja koje su se ikada pojavile kod nas. Zato se izvinjavam Neli Tonković, ali imam potrebu da kažem nešto baš o Minji.

Kada je, kao brucoškinja, na kraju prvog semestra prve godine studija, na času pročitala svoju dramu, cela klasa joj je aplaudirala. To nije nešto što se dogadja stalno, naprotiv, vrlo je retko i predstavlja veliku čast. Minja je bila sigurna u svoje reči, sigurna u svoj veliki talenat koji je odmah ispoljila, sigurna u ono što misli i zna, ali je bila zatečena, zapanjeno je gledala klasu kojom se prolamao pljesak. Znala sam tada ono što znam i sad – Milena Bogavac je redak talenat, pametna i predana, autorka sa vizijom, sa jasnom poetikom i neopisivom energijom da umetnost stvori i prenese što većoj publici.

Godinama kasnije, ona je pisala, režirala, čak i glumila, uredjivala program Bitef teatra, javno govorila, osvajala nagrade, medju kojima i Sterijinu, zastupala svoje poetičke i političke stavove bez ikakve zadrške i kalkulacije. Kada je postala direktorka pozorišta u Šapcu, to je bio dobitak za taj grad. Hoću da kažem, Mileni Bogavac ne treba mesto upravnice, već je pozorištu potrebna upravnica kao što je ona.

Njena smena je, ipak, sasvim logična. Od kad pratim dolaske i odlaske raznih stranaka na raznim nivoima vlasti, to ostrvljavanje na ustanove kulture nikada nije prestajalo. Zauzeti pozicije u ustanovama kulture i menjati imena ulicama, bukvalno kao da je prisilna manija svakom novom šefu lokalne uprave. To je valjda neki pečat, neki dokaz da si prošao gradom, neka vrsta prostačkog zapišavanje teritorije kao paraf da od tebe počinje sve.

I, tu nema razlike, treba da budemo pošteni, to čini svaka vlast. Odlično se sećam gotovo prisilnog odlaska u penziju upravnika JDP-a, Jovana Ćirilova, koga je tadašnja sekretarka za kulturu grada Beograda, Ljiljana Blagojević, praktično oterala iz pozorišta kome je posvetio život. Mia David, kao direktorka Kulturnog centra Beograda, uprkos velikoj borbi umetnika i stvaralaca u kulturi, smenjena je da bi na njeno mesto stigla anonimna žena, koja je do tada radila u Poštama Srbije. U samom Šapcu, kada je na vlast, eto ironije, došao Dušan Petrović, promenjeno je ime baš Šabačkom pozorištu, čime je, iz njegove istorije, obrisan Ljubiša Jovanović, a sa Doma kulture skinuto ime narodnog heroja Vere Blagojević, jer “su bili komunisti”.

Mogla bih da nabrajam dugo ove nerazumne poteze kojima, ne samo da se urušava kontinuitet i integritet ustanova, već i baca senka na, budimo pošteni, i brojna pozitivna nameštenja koja takodje ima svaka vlast. Zato mi je još više nerazumljiva ova bahata odluka da se Milena smeni, pa onda da se još i blati u poručenim tekstovima po novinama koje nikada pre toga nisu o pozorištu u Šapcu objavile ni reč. Zašto sada objavljuju da je Bogavac neka prevarantkinja, koja nije imala zakonske uslove da bude direktorka, jer pre toga nije imala pet godina iskustva kao upraviteljka neke ustanove, prećutkujući da je zamenjena malo poznatim glumcem, koji upraviteljsko iskustvo ima u svojoj privatnoj firmi za proizvodnju sapuna, ako i to?

Znam da je preterano, jer su sudbine potpuno drugačije, ali mene Minja, na neki udaljeni način, podseća baš na pomenutu Veru Blagojević. Vera je bila mlada, pametna i hrabra, iako nije bila rodjena Šapčanka, u grad se, a iz bombardovanog Beograda, odmah vratila i to peške. Prvi put je ubijena nakon što su je četnici bolesnu uhvatili i mučili, pa predali Gestapou da je likvidira. Onda je drugi put ubijena, kada joj je ime obrisala demokratska vlast, iz sumanutih političkih razloga. Ista ta vlast, godinama kasnije, postavila je Minju, samo da bi je sledeći koji su došli obrisali kao da je nije bilo. Kada ćemo prestati da to radimo?

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.