Batina je iz Rajha izašla

Autor: Boris Dežulović, Srpska posla. Izvor: Novosti

“To je jedno krilo unutar stranke, danas oni imaju svoj skup, bili su prvo u jednoj maloj crkvi, to je njihov običaj, ja nisam deo tog tima i uvek sam mislio da je to preterivanje, ali neki meni veoma bliski ljudi su deo toga. Oni su došli do mene i rekli, ‘mi ti nikad nismo tražili ništa, nama ne trebaju ministarska mesta, mi se ne bavimo biznisom’, reč je o časnim ljudima koji nisu bogati, oni su tu kao čuvari vatre. Samo pozitivno mogu da govorim o njima, sem što su po mom ukusu pomalo ekstremni. Upozorili su sve one koji misle na različite načine da je potrebno da se ide protiv mene da neće imati nikakvu podršku. Njih je na osnivačkoj konferenciji bilo hiljadu i devetnaest, to su uglavnom muškarci, samo mali broj je žena, oni su se tamo čak i na krv zaklinjali, malo su tvrđi ljudi, sada ih je već sedamnaest hiljada i nešto, i verovali ili ne kada god je bila neka krizna situacija nijedan od tih ljudi nas nije napustio. Za razliku od mnogih drugih. Oni su spremni da se bore, to su ljudi koji imaju svoje zavete.”

Tako je u jednom intervjuu pre tačno stotinu godina, novembra 1925., predsednik Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije Adolf Hitler upoznao nemačku javnost sa partijskom milicijom NSDAP-a, “krilom unutar stranke” koje je na predlog Hajnriha Himlera nazvano Šucštafel, odnosno “zaštitna jedinica” SS.

SS je nastao od prethodnih Hitlerovih gardi Šturmabtajlung i Šuckomando, i od hiljadu pripadnika uskoro će narasti do čak sedamnaest hiljada “čuvara vatre”. Pripadnici SS-a prvi put su, naime, viđeni koji mesec ranije, kada su kao “čuvari vatre” nosili baklje na sahrani Ernsta Penera, bivšeg šefa minhenske policije i jednog od sudionika Hitlerovog državnog udara 1923. godine. “To je njihov običaj, oni su se čak i na krv zaklinjali, to su ljudi koji imaju svoje zavete”: partijskom Šucštafelu, recimo, Hitler je poverio i čuvanje kultne “Blutfane”, “Krvave zastave” iz puča u novembru 1923., pred kojom su se članovi SS-a zaklinjali i izgovarali zavete.

“Za njih je 3. novembar bio vododelnica, kada je pokušan državni udar, i ko je tada, kako oni kažu, ‘izdao’, taj će morati da odgovara na svaki način, da bude sklonjen”, objasnio je Firer novinaru pretećim glasom.

Ako je i bilo nekoga ko pretnju nije ozbiljno shvatio, nije ih ostalo mnogo kad je partijska paravojska pod Himlerovim vođstvom narasla na osamsto hiljada pripadnika: lojaliste iz SS-a istorija je zapamtila kao inženjere i poslovođe industrije smrti organizovane u čudovišnoj mreži koncentracionih logora, odnosno direktne izvršioce genocida nad Jevrejima i masovnih likvidacija Slovena, Roma, komunista, sindikalista, homoseksualaca, nemačkih “izdajnika”, ukratko svih koji su “morali da odgovaraju na svaki način”, dakle, kako ono beše, “da budu sklonjeni”.

Dobro, shvatili ste do sada da se zajebavam, uopšte nije bila reč o Hitleru i SS-u. “Lojaliste” kao partijsku vojsku, “jedno krilo unutar stranke” – “čuvare vatre” koji “imaju svoje zavete” i koji su se “tamo čak i na krv zaklinjali”, “sedamnaest hiljada malo tvrđih ljudi” koji su “spremni da se bore” i pred kojima će “svako ko je izdao odgovarati na svaki način”, odnosno morati “da bude sklonjen” – tačno stotinu godina posle Hitlerovog SS-a, pred Novu godinu 2025., u intervjuu TV Prvoj predstavio je zapravo predsednik Srpske nacionalsocijalističke, pardon Srpske napredne stranke Adolfandar Vučić.

Aleksandar, dabome, ja se izvinjavam.

Ideja sa partijskom paravojskom, kako vidimo, nije naročito nova. Nije je, konačno, izmislio ni Aleksandar Hitler. Da, Adolf. Još od rimskog imperatora Augusta i njegovih pretorijanskih kohorti, svaki tiranin u istoriji koji imalo drži do sebe imao je pokoju hiljadu odanih lojalista, pretorijansku gardu koja je čuvala režim od pobunjenih građana, odgovarala direktno diktatoru i sklanjala mu s puta one koji su morali da budu sklonjeni. E sad, ono što jeste malo neobično činjenica je da klasične diktatorske pretorijance, dakle partijsku paravojsku iz udžbenika istorije, javno na televiziji predstavlja predsednik jedne nominalno demokratske države, usred Evrope – dobro, ovo “usred” shvatite veoma uslovno – u dvadeset prvom veku.

Ali znate kako kažu, definišite demokratiju, Evropu i dvadeset prvi vek.

A ovo je Srbija, parlamentarna demokratija sa krunom Karađorđevića na grbu: godina je 2025., ali sve je kao pre stotinu godina, baš kao rečene 1925. – i kruna kralja Aleksandra i njegovi ulični batinaši iz Orjune, osnovane po uzoru na Musolinijeve crnokošuljaše. Pa će biti valjda, daće Bog i 6. januar i Šestojanuarsku diktaturu. Ne verujete?

“Ti ljudi upozorili su sve one koji misle da je potrebno da se ide protiv mene da neće imati nikakvu podršku”, objašnjava u nastavku intervjua Aleksandar Karađorđević, jeste, Vučić, izvinjavam se. “I moj brat je deo tog tima, ja nisam. Još je neko iz moje porodice deo tog tima, ostali nisu. Uvek su se žestoko borili protiv struja koje dolaze iz zapadnog obaveštajnog sektora i uglavnom su proruski orijentisani, protiv onih koji bi danas da sprovode obojenu revoluciju. Mogli ste da ih da vidite kako su se suprotstavili batinašu Đilasu i njegovim batinašima. Iako su izbegavali, na kraju su pokazali da se ne plaše ni najmanje, kao miševe su ih postrojili tamo. I to je samo jedan mali deo tih ljudi. Posebno se sada pozivaju na Trampov 6. januar, ja sam razgovarao sa svim Trampovim lojalistima, za njih je 6. januar bio vododelnica. Za lojaliste SNS-a kao najveće partije na Balkanu, 3. novembar je bio vododelnica, kada je pokušan državni udar u Srbiji, obaranje vlasti od Novog Sada do upada u Skupštinu i svega u Beogradu. Ja mislim da je nama potrebno mnogo više razumevanja, i moraću da razgovaram sa njima, što neće biti sasvim lako.”

Ovako sa strane, ne kažem, može da izgleda da je Vučić glup kao i njegovi lojalisti, jer “pokušaj državnog udara” u Beogradu 3. novembra upoređuje sa 6. januarom 2021. u Vošingtonu, kada su upravo Trampovi lojalisti bili ti koji su pokušali državni udar, ali drugačije ćete rezonovati kad kralj Vučić domalo uz pomoć lojalnih orjunaša na Trampovdan 6. januara zavede Šestojanuarsku diktaturu, ukine Ustav i Narodnu skupštinu, pa proglasi Zakon o kraljevskoj vlasti i Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi.

Otvoreno tako, kao da je 1925., a ne 2025., priča Aleksandar Vučić o svojim odanim lojalistima, samom muljevitom talogu Srbije regrutovanom po kvartovskim teretanama, kokainskim pijacama, istražnim zatvorima, prigradskim kladionicama, splavovima, Zadrugama, Farmama, tribinama stadiona i opštinskim odborima SNS-a, izbrijanim i tetoviranim bilmezima koji ovih dana krstare ulicama srpskih gradova u crnim duksevima s kapuljačama na glavama i palicama u rukama, pa se zaleću na pobunjene studente, prete im i mlate ih, odnosno – razumeli ste – “upozoravaju sve one koji misle da je potrebno da se ide protiv njega”.

Kako ih, međutim, “upozoravaju”? Lepo ih i učtivo, recimo, “postrojavaju kao miševe”. Pa “ko je, kako oni kažu, ‘izdao’, taj će morati da odgovara na svaki način”. Na koji “svaki način”? Recimo, “da bude sklonjen”.

Lojalisti su čak i za Vučićev ukus, kako sam reče, “pomalo ekstremni”, i “moraće da razgovara sa njima, što neće biti sasvim lako”. Ali neustrašiv je Firer, jedini u Srbiji koji sme da izađe na crtu članovima sopstvene porodice, rođenom bratu i ostalim bilmezima iz SNS Šucštafela. Već sutra, nemojte da sumnjate, staće opet pred kamere i umiriti javnost: “nije bilo sasvim lako”, reći će prestravljenom novinaru, ali ubedio je brata i isposlovao da samo i isključivo “onaj ko je izdao mora da bude ubiven”. Dabome, sklonjen, ja se još jednom izvinjavam.

“Veliko vreme sada sviće, sada je na nama da pridobijemo ceo narod. Znam za stotine hiljada vas koji me sada slušate diljem naše države, i stotine hiljada vas koji ste se u protekloj godini ponekad pitali: dokle još?” završio je tako predsednik Vučić svoje dramatično novogodišnje obraćanje na TV Prvoj. “Znam, prijatelji, mora da vam je često bilo teško, kada ste mislili da će do promena morati da dođe, a nije došlo, ali borba mora da se nastavi, i vi ne možete da delujete sami, morate da slušate, morate da se pokorite. Zato želim da vam zahvalim što niste klonuli, što me niste napustili za to vreme, jer sve ovo postigli smo samo zahvaljujući vama!”

U redu, opet sam se malo zajebavao, to je u stvari bilo obraćanje Adolfa Hitlera svojim vernim lojalistima iz Šucštafela u berlinskoj dvorani Športpalast 1933.

Što bi rekli u SNS-u – zig hajl.

Tekst je prenet sa portala Novosti.