Protesti: Sud na strani policije, u zatvor i zbog psovke
Novinarke: Teodora Ćurčić i Jovana Tomić, CINS.
Igor Šljapić, student Elektrotehničkog fakulteta, nosio je na nedavnim protestima u Beogradu transparent sa natpisom „A šta ćete kada potrošite sav suzavac“. Igor je na ovaj način želeo da iskaže nezadovoljstvo velikom količinom suzavca koji je policija koristila u sukobu sa demonstrantima.
Dok je stajao sa prijateljima kod Narodne skupštine nekoliko ljudi, koji nisu imali uniforme, prišli su da ih legitimišu, a zatim su uhapsili Šljapića i odveli ga u Skupštinu, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) njegova advokatica Jasmina Belić.
Njegovi roditelji nisu znali gde se nalazi sve dok im se nije javio iz zatvora.
Šljapić je vrlo brzo sproveden u Prekršajni sud u Beogradu koji ga je osudio na 30 dana zatvora zbog psovki upućenih policajcu Uprave kriminalističke policije (UKP).
Do sada poništeno sedam presuda
Prema podacima koje je Prekršajni apelacioni sud dostavlio CINS-u, na prvostepene odluke prekršajnih sudova u Beogradu i Novom Sadu do sada je stiglo 13 žalbi.
Više od pola, odnosno sedam, rešeno je tako što je presuda ukinuta, dve žalbe su još uvek u toku, a u dva slučaja potvrđene su osuđujuće presude. Na presude se mogu žaliti i demonstranti i policija. CINS je analizirao 41 osuđujuću presudu, dok nam Prekršajni sud u Beogradu nije dostavio još dve koje su bile pred Apelacionim sudom.
Ovo je samo jedan od 82 prekršajna postupka koji su od 8. do 15. jula vođeni u Beogradu i Novom Sadu zbog vređanja i napada na policajce, uništavanja imovine i posedovanja baklji na protestima u ovim gradovima. Najveći broj privedenih je presudu dočekao istog ili sledećeg dana.
Prema podacima koje je CINS dobio od prekršajnih sudova, do 15. jula donete su 43 osuđujuće presude i devet oslobađajućih. U toku je 30 postupaka.
Nešto manje od polovine osuđujućih presuda je doneto na osnovu izjave policajaca jer su sudije odlučile da pre veruju njima nego okrivljenima koji su negirali da su vređali policajce ili učestovali u neredima.
Sud je neke od odbrana okrivljenih ocenio kao neosnovane i smišljene unapred da bi se izbegla kazna, dok su tada iskazi policajaca bili „uverljivi, logični i nepristrasni”.
U jednoj takvoj presudi, kojom je osoba osuđena zato što je bacala kamenice i druge predmete na Gradsku kuću u Novom Sadu, policajac je izjavio da nije siguran šta je okrivljeni bacio, da li kamenicu ili flašu, ali da je bio u grupi ljudi koja je bacala. Nešto kasnije, tokom sučeljavanja sa okrivljenim policajac čak kaže:
„…Ja ne znam da li si ti bacio tu flašicu vode ka Gradskoj kući ili u kantu, video sam da si zamahnuo rukom i u toj situaciji sam te, nakon što sam te zapamtio, pratio dok se nisi izdvojio iz te mase”.
Međutim, sudija je navela da je policajac bio „jasan i uverljiv, siguran u ono što je video i nije menjao iskaz”.
I student Igor Šljapić je, prema presudi, demantovao sve tvrdnje o vređanju, a sud je kao dokaz koristio izjavu policajca.
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da to što je neko službeno lice ne znači da treba da mu se automatski veruje više nego građanima. On kaže da treba da se pođe od toga da službenici govore istinu, ali da se ne sme olako prelaziti preko pretpostavke nevinosti.
„Teret dokazivanja činjenica od kojih zavisi postojanje prekršaja je na policiji, a u nedostatku dovoljno jasnih dokaza koji bi zadovoljili dokazni standard van razumne sumnje pretpostavka nevinosti mora važiti“, objašnjava Ilić za CINS.
„Teško je razumeti zašto je Prekršajni sud u Beogradu u obrazloženjima pojedinih presuda pošao od toga da su odbrane okrivljenih građana neistinite i unapred smišljene radi izbegavanja odgovornosti, a da nije ponudio nijedan dokaz ili okolnost koja bi govorila u prilog tom zaključku. Takva vrsta načelne ocene odbrane okrivljenog nema nikakvo pravno utemeljenje.“
Nekome zatvor, a nekome novčana kazna
Učesnici protesta koji su gonjeni pred Prekršajnim sudovima u Beogradu i Novom Sadu, uglavnom su odgovarali zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru. Tako su, recimo, za vređanje službenih lica po ovom zakonu predviđene novčane kazne od 50 do 150 hiljada dinara ili zatvorska kazna do 60 dana.
Zatvorskim kaznama je kažnjavao samo sud u prestonici pa je tako od devet takvih kazni, u koje je CINS imao uvid, sedam izrekao sudija Goran Milutinović, a dve Đuro Pavlica. Oni su presudili u ukupno 12 predmeta, od čega u dva slučaja novčanim kaznama i u jednom oslobađanjem. Ostalima je određen zatvor od 30 do 60 dana.
Međutim, presude koje je analizirao CINS pokazuju da su okrivljeni za iste stvari dobijali drastično različite kazne.
Tako je sudija Milutinović za jedno „pi**e pandurske“ upućeno policajcima kaznio okrivljenog sa 30 dana zatvora. Prekršajni sud u Beogradu je zbog ove psovke mogao da izrekne i novčanu kaznu, ali je, kako se navodi u presudi od 12. jula, sudija Milutinović smatrao da su prouzrokovane teže posledice i zato se odlučio za zatvor. Koje su to teže posledice vređanja policajaca u presudi nije navedeno.
Ipak, samo dan ranije, demonstrant koji je policajcima uputio slične psovke („hapsite me ako smete, pi**e jedne, ko vas štiti“) osuđen je na novčanu kaznu od 50 hiljada dinara, a presudu je potpisao ponovo sudija Milutinović.
Inače Pavlicine i Milutinovićeve kolege iz Beograda su demonstrante osuđene za vređanje policajaca kažnjavale samo novčanim kaznama i to često u okviru zakonskog minimuma ili ispod toga.
Vladica Ilić smatra da vređanje policajaca spada u nedolično kažnjivo ponašanje, ali da su u ovakvim slučajevima dovoljne novčane kazne i da su zatvorske kazne teško opravdane.
„Mislim da je 30 ili čak do 60 dana zatvora za uvredu prestroga kazna, pogotovo u slučaju okrivljenih koji nisu bili prethodno osuđivani, tj. prvi put se našli pred sudom, izjavili rečenicu-dve u jednoj situaciji protesta u kojoj je i policija, neselektivnom i brutalnom primenom sile prema građanima, izazvala ljutnju velikog broja njih.“
Ilić dodaje i da su sudovi u ovim slučajevima primenjivali izuzetak propisan Zakonom o prekršajima prema kom je moguće da izdržavanje kazne za teži prekršaj započne i pre nego što je osuđujuća presuda postala pravosnažna, ako postoji opasnost od ponavljanja prekršaja ili izbegavanja izvršenja kazne. U presudama, međutim, nisu navođene okolnosti iz kojih bi se takav zaključak mogao doneti, nego su samo prepisivane zakonske odredbe na osnovu kojih je naloženo hitno izvršenje zatvorskih kazni, što je nedopustiv propust suda.
Ono što je zanimljivo je i da su u više slučajeva plaćene kazne ispod zakonskog minimuma – u obzir se uzimalo to što okrivljeni nije bio ranije osuđivan, ali se to nije svuda primenjivalo.
Recimo sudija Đuro Pavlica je jednog od okrivljenih osudio na 30 dana zatvora jer je policija kod njega pronašla baklju i materijal za molotovljeve koktele. Sa druge strane, njegova koleginica iz Prekršajnog suda u Beogradu Ljiljana Bondžić je drugog okrivljenog, uzevši u obzir njegovu raniju neosuđivanost, za tri pronađene baklje kaznila sa samo 20 hiljada dinara.
Proteste početkom jula u Beogradu obeležile su i scene nasilja, velike količine suzavaca i brojna hapšenja, a kako je CINS pisao, neke od učesnika policija je tukla iako nisu izazivali nerede.
Okrivljeni su u odbrani govorili i o nasilju policije prilikom hapšenja, ali se to nije uzimalo u obzir, niti su se o tome policajci izjašnjavali.
U jednoj presudi okrivljeni tvrdi da nije ni bio na demonstracijama, da se vraćao sa posla i da nije vređao policajce, ali su ga oni pre hapšenja udarali u glavu i stomak, oborili i odveli do Skupštine.
Igor Šljapić se sada nalazi na slobodi, ali će možda uskoro morati da se vrati u zatvor. Nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvu presudu i vratio postupak na ponovno odlučivanje, sudija Goran Milutinović iz Prekršajnog suda je ponovo odlučio da ga kazni zatvorom.
„Ja mislim da je za njega ovo jako neprijatno iskustvo, da će da ostavi trag. Da li će on da odluči posle ovoga da ode iz ove zemlje, karikiram, ili će da nastavi da veruje u pravo i pravdu, to je sada pitanje, ali da mu je bilo prijatno – nije mu bilo prijatno”, zaključuje za CINS njegova advokatica Jasmina Belić.
Članak je prenet sa portala CINS.
