Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem

U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su pokušaji predstavljanja srpskih spomenika kulture na Kosovu albanskim kulturnim nasleđem druga faza novog, agresivnog pristupa usmernog protiv kljucnih srpskih spomenika Gračanice, Patrijaršije, Dečana i Bogorodice Ljeviške “Počelo je intezivno posle 17. marta. 2004. godine kada se shvatilo da se ne može uništiti kulturno i duhovno blago Srba na Kosovu i Metohiji. Do tada smo imali teorije koje su bile na nivou klasičnog neoromantičarskog pristupa istoriji i životu u kom su marginlni ljudi govorili da su to albanske crkve koje su Srbi oteli kad su došli na Balkan”, smatra Rakočević i dodaje da je u drugoj etapi “posle Pogroma došlo do promene pristupa. Taj pristup se zasniva na sledećem: napravićemo dovoljno agresivnu, upornu i trajnu kampanju koja će kod, albanskog stanovništva, promeniti svest o crkvama i manastirima na Kosovu.” U prvoj etapi je veliki deo tritorije ostao bez Srba, a spomenike i njihove ostatke koji se tamo nalaze kosovske vlasti tretiraju “kao rimsko nasleđe, nasleđe jednog davno nestalog naroda i kao da taj, davno nestali, narod ne postoji, nema ga…“ Komentarišući dokumentarni film “Velika srpska istorijska obmana – kako su Srbi ukrali albansku istoriju“, koji je nedavno prikazan na TV kanalima u Albaniji i na Kosovu, Rakočević tvrdi je upravo reč o drugoj fazi koja se smatra završnim obračunom sa ključnim spomenicima. Reč je o lako prihvatljivom filmu koji Albancima “treba da pokaže kako su nam Srbi oteli Gračanicu, kako su nam Srbi oteli Dečane, kako su nam oteli Pećku Patrijaršiju, kako su nam Srbi oteli Bogorodicu Ljevišku…”

Milo za sebe pravi partijsku crkvu

Komentarišući probleme u Crnoj Gori posle usvajanja novog Zakona o slobodi veroispovesti i njihovu povezanost sa situacijom na Kosovu, Rakočević kaže da su njihovi uzroci slični i da počinju oduzimanjem prava i odsustvom demokratije „Taj problem je rastao u Crnoj Gori, od promene srpskog jezika, referenduma, priznanja kosovske nezavisnosti, ulaska u NATO i ostalo je, što bi narod rekao: samo još ovo! Dakle, ostala je još samo crkva. Kad se dođe sa našim narodom i društvom do tog nivoa poniženja i oduzimanja prava dešava se jedna duboka unutrašnja promena i ljudi različitih opredeljenja među kojima su i katolici, muslimani i pripadnici partije Mila Đukanovića i prosrpskih partija kažu: „e pa ne dam da mi uzmeš baš to poslednje, to što mi je ostalo i što mi nisi dirao!“. Na ulicama gradova u Crnoj Gori dobili smo pokret ljudi koji traže slobodu, demokratiju veru i naciju i koji, prvi put i istoriji Crne Gore, nisu protiv nego za; za ideju normalnog života, za ideju vrednosti koje su neupitne. Ne možete falsifikovati Ostrog Svetog Vasilija“. Na pitanje voditelja kako će se kriza u Crnoj Gori rešiti, Rakočević kaže: „To će se završiti odlaskom Mila Đukanovića. On je u ovom trenutku, u poslednjoj fazi, odlučio da napravi partijsku crkvu za one koji se etnički osećaju Crnogorcima. Znate, stvar je jako komplikovana jer imate neke ljude, pojednice, koji se osećaju 20 odsto Srbi i recimo 80 odsto Crnogorci i vi morate da poštujete i jedan odsto onoga kako se ko oseća i čitav spektar njegovih kulturnih, duhovnih, nacionalnih osećanja i različitih oblika identiteta. On to ne vidi i on mora za sebe da sagradi partijsku crkvu, jer samo to čudo još nije bilo“.

Tači „oduvao“ Kurtija

Osvrćući se aktuelnu političku sitauaciju na Kosovu i uticaj domaćih i “vetrova sa zapada” u obaranju prethodne i izboru nove vlade, Živojin Rakočević kaže da je prethodnog premijera Aljbina Kurtija sa vlasti “oduvala” moć Hašima Tačija, u čijim se rukama koncentrisala sva sila i bez koga nije moguće zamisliti politički život na Kosovu. „On je apsolutni gospodar situacije i kada nema nikakvu važnu izvršnu funkciju i kada je ne bude, on će biti taj po kom će se svi upravljati. Tači je najbolji đak Mila Đukanovića i potpuno kotroliše situaciju svih ovih godina. Postoji i taj, da grubo kažem, privid biranja i izbornosti što je, vidi se, samo puka forma. Sve ostalo služi njemu i nedemokratskom cilju da se zaokruži tvorevina u kojoj će biti suvereni gospodar, ma gde da se nalazi“. Po njegovim rečima, koliko je važno biti na vlasti, jednako je važno proizvoditi krizu da bi se vlast i sačuvala. „Ako si sposoban da proizvedeš krizu i da je uspešno kontrolišeš, ti ćeš svakako biti na vlasti“, kazao je Živojin Rakočević gostujući u emisiji Slobodno srpski.

Tekst je prenet sa portala Slobodno srpski.