Slobodno srpski sa Azizom Salihuom

„Nemam podršku, nemam para, nemam ništa… Ministri koji su tu nikad nisu bili sportisti, ne znaju šta je sport, ne znaju šta je Olimpijada. Ne znam šta da radim, imam tri – četiri dobra boksera i mislim da jedan od njih može da bude olimpijski pobednik. Ima urođen talenat, ali je iz jednog sela kod Podujeva, putuje, nema para…“

Prema rečima Salihua, boks na Kosovu danas nije ni približno popularan u odnosu na vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina.

„Niko nikad ne bi znao da postoji Priština da nije sportista. Čitav svet zna za Prištinu, za Kosovo, Jugoslaviju u to vreme, zahvaljući sportu. Bokserski klub Priština sada ima samo zgradu i sramota je da uđe čovek da vidi šta se dešava. Ne košta mnogo da se sredi. Milijarde daju za stadione, a ne mogu za boks“.

Odvojiti sport od kulture

Salihu smatra da bi Ministarstvo kulture, omladine i sporta u budućoj Vladi Kosova trebalo odvojiti, tako da ministarsvo omladine i sporta bude posebno. Prema njegovim rečima, važno je da na čelu tog ministarstva bude neko od sportista.

„Treba da bude jedno ministarstvo za sport, jedno za kulturu, zato što su sportisti ambasadori. Imamo dosta mladih ljudi koji su uspešni sportisti i koji mogu da budu ministri, a ne kao neki što se nikad u životu nisu bavili sportom, nego su iz tamo neke „šume“ došli“, kazao je Salihu.

Salihu koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama i 1984. godine u Los Aneđelsu osvojio bronzanu medalju i koji je osam puta bio prvak SFRJ u boksu, kaže ne prima nacionalnu penziju iz Srbije, koja sleduje ljudima koji su osvojili medalje na Olimpijadi.

„Mene je pre osam godina zvala neka žena iz Beograda, ona je valjda iz ministarstva, da dođem da uzmem penziju, a ja sam joj rekao da ne mogu, jer će mi ovde reći da sam špijun. Radio sam za ovo Kosovo dosta, dosta sam doprineo i odbio sam, rekao sam da ne mogu. Nakon četiri godine opet su me zvali, neko drugi iz ministarstva: Kaže mi: „Azize, dođi uzmi penziju, lud si…“ Svi, sav narod mi kaže idi i uzmi. I sada razmišljam, ovih dana, ako u narednih nekoliko meseci niko ništa ne uradi, ja ću da idem pravo tamo u Beograd“, kaže Salihu.

Doći će vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat…

Govoreći o međunacioanlim odnosima nekad i sad, Salihu je kazao da se nada da će ponovi doći vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat…

„Ja sam godinama bio na pripremama u Košutnjaku i nikada se u životu nisam posvađao ni sa kim. Živeli smo lep život, spavali zajedno, jeli, pili. Meni je to čudno da se ja plašim što je on Srbin, što je Crnogorac ili Hrvat. Nikad u životu nisam razmišljao tako u Jugoslaviji. To je grehota šta smo doživeli. Meni je drago što smo pre nekoliko meseci zvali Vujkovića, Puzovića, Labudovića i ostale na Brezovicu na proslavu. Da vidite šta smo radili tamo, kako smo igrali i pevali i na srpskom i na albanskom“, kazao je Salihu.

Iako se boksom ne bavi skoro već 30 godina Salihu kaže da ga ljudi širom regiona, ali i sveta još uvek prepoznaju i poštuju.

„Bio sam pre godinu dana u Prokuplju, bio je organizovan turnir povodom smrti jednog trenera tamo i kada sam ušao u salu, publika, pet hiljada gledalaca, svi na nogama skandiraju „Zizi, Zizi“. Nisam mogao da verujem.“

U 500 mečeva, samo 25 poraza i jedan nerešeno

Salihu je u kako kaže u bokserskoj karijeri imao 500 mečeva, od kojih je u samo 25 mečeva bio poražen, a jedan meč je bio nerešen.

„Najveća pobeda mi je učešće na Olipjiadi. To je za mene bila najveća sreća, ali na tri olimpijade su mi uzeli pobedu, mogu da kažem. Ne znam kako mogu da dobijem kasete kad sam boksovao u Moskvi, u Seulu i Los Anđelesu. Tri runde sam boksovao, bio sam bolji od njih, ali teško je da budeš prvi. Da sam bio neki Rus, Nemac, onda bih bio tri puta olimpijski prvak“, rekao je Aziz Salihu u emisiji Slobodno srpski.

Preneto sa portala Slobodno srpski.