O Makiju i filmu Nevažni junaci
Piše: Veran Matić
U periodu od početka bombardovanja Jugoslavije pa sve do Petog oktobra, Radio B92 je bio više zabranjen nego što nije. Ali ni jednog trenutka nismo prihvatali da smo zabranjeni. Da ne postojimo. Upravo suprotno, sve što smo radili bilo je postavljanje temelja kako bismo bili neuništivi, kako bismo se oglašavali kroz niz drugačijih oblika, kroz Kulturni centar Rex, putem časopisa, izdavačke muzičke scene, kroz lokalne medije… Kako smo snažili sebe, tako smo snažili i sve oko nas, pravili saveznike… i gradili široki pokret.
Iako nije postojao kao televizija u tim vremenima, Radio B92 je imao vrhunski dokumentarni i televizijski program. Iako nismo bili nevladina organizacija, bili smo možda najveća nevladina institucija. Iako nismo imali nacionalno pokrivanje, imali smo poverenje čak i kod onih koji nas nisu čuli.
Naše poruke kreirali smo kroz vox populi a ne samo kroz glasove političara. Mi smo kao medij bili ne samo sastavljeni od novinara i medijskih radnika, već i od publike. Međusobno smo se gledali i pazili kao porodica. Bili smo radio pokret.
Na nama je bilo mnogo više da izgradimo infrastrukturu i damo reč, damo glas, damo moć, onima koji su nam bili najbliži.
Takav pristup omogućio je da se glas hrabrih građana pretvori u moć novih vođa, autentničnih boraca za slobodu. Nismo samo davali prostor, već i identifikaciju, svih nas, jednakih pred zajedničkim ciljevima. Bilo je fascinantno kako su novi likovi, koje je Goran Marković nazvao „nevažnim junacima“ nicali kao „pečurke posle kiše“ ili kako se već to kaže. U svakom trenutku, svakom vremenu postoje ljudi sa izuzetnim vrednostima, koje su imali „nevažni junaci“ kao što je bio Maki, Verica Barać i svi ostali akteri ovog filma.
Zato je važno stvarati prostor da se njihovi glasovi, njihova energija pojave na javnoj sceni kao mogućnost, kao alternativa, da se artikulišu u željenom smeru…
Svaki autentični glas biće prepoznat i biće motorna snaga promena, svakog sistema.
Nije moguće oprostiti se od ljudi kao što je Bogoljub Arsenijević Maki. Ovo podsećanje treba čitati kao inspiraciju. A ovaj film kao edukativni materijal.
