Biljana Srbljanović – Važno je saslušati svaku reč Ninele Radičević

Autorka: Biljana Srbljanović, Izvor: Facebook post

Ne mogu da iskažem koliko je važno saslušati svaku reč Ninele Radičević u intervjuu na televiziji Nova, posebno njen plemenit ton i razumevanje i za one koji se nisu čak ni potrudili da probaju da razumeju.

Nota bene: volela bih da mediji konačno prestanu da masovno ubistvo nazivaju “tragedijom” i da uporno govore da je Kecmanović ubio “devet drugara” kada je upadljivo da je ubio osam DRUGARICA i jednog drugara.

Tragedija je kad Edip, iz neznanja, ubije tatu i venča se sa mamom, a ne kada tata i mama sina naoružaju i obuče da puca na pokretne mete, pa ga tako zapuste da ni ne znaju da je neobezbeđene pištolje danima držao u dečijoj sobi, napisao spisak žrtava i držao ga neskrivenog na pisaćem stolu, ne provere zašto u školu ide sa velikim zakašnjenjem, čekajući da se sve  DRUGARICE i svi drugovi normalno okupe na normalnom času kao normalni mali ljudi, e da bi efikasno i u jednom dahu lakše pobio toliko duša, e to nije tragedija nego zločin sa predumišljajem koji je bio moguć jedino zahvaljujući roditeljima.

Takođe, svima koji uporno banalizuju tužbu roditelja žrtava protiv oca i majke Kecmanović  i koji ne mogu ni da se udostoje da se minimalno informišu o kakvoj se proceduri  radi i ZA ŠTA IM SE SUDI, poručujem da čuju Ninelino objašnjenje elementarnih činjenica oko PARNIČNOG postupka za zakonsku odštetu porodicama žrtava, kao i onima kojima je tema “dosadila” ili izjednačavaju žrtve sa zločincima (Pl.), pa govore da nije streljana važna i nije pištolj bitan, jer je Kecmanović mogao ubiti, kako jedna gospođa ljutito reče “i sa 2 prsta, najlon čarapama, najlon kesom, džakom za krompir, sistemom poluge, odvrnutim ventilom, upaljačem/šibicom, konopcem, lepljivom trakom, nožem, etc – alati za egzekuciju (masovnu!/individualnu) su na svakom koraku” ipak zastanu za trenutak i pomisle: da li bi ove devojčice, dečak i čuvar, mogli biti ubijeni za manje od dva minuta  “lepljivom trakom” i  “sa dva prsta” te koliko ta bezdušna vulgarna relativizacija utire put negacionizmu osmišljenog, uvežbanog i hladnokrvnog zločina, koji onda, baš zbog toga, itekako može biti ponovljen.