Zakon za život

Autor: Veran Matić

Nedavno sam dobio molbu da pomognem da jedna devojka dobije, po nekoj ubrzanoj proceduri, domovnicu, tj. državljanstvo Republike Hrvatske. Bio je to potez očajnika, jer je bilo jasno da nije moguće da tako nešto izvedem, kom ističe vreme za transplataciju jetre. U Srbiji su liste čekanja velike, a spasonosni organi za mnoge nedostižni. Hrvatska je pak u samom evropskom vrhu po broju transplatacija, a samim tim i donora. I pored velikog broja donora iz redova sopstvenih državljana, članica je i Eurotransplanta, međunarodne fondacije koja se od 1969. bavi ohrabrivanjem donorstva organa i koordinira njihov prevoz i transplantacije, te tako može da se osloni na mnogo veći broj donora. 

Zbog minimalnog broja donora, naša zemlja nema pristup organima iz drugih evropskih zemalja.  Kada bi imali samo deset donora na milion stanovnika, a prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. to je nešto preko 60, bili bi ravnopravni članovi Eurotransplanta. I preduge liste čekanja bi ubrzo nestale. Španija, recimo, ima 49 donora na milion stanovnika i taj broj stalno raste. 

Nedavno sam sedeo ispred studija jedne televizije sa čovekom koji se nedavno vratio iz Belorusije sa transplatiranim bubregom, na koji je u Srbiji čekao petnaestak godina. Zadovoljan, i pored peripetija koje je doživeo i potrošene količine novca dovoljne za omanji stan. Možda je upravo tako došao do neophodnog novca za novi život, nije bilo primereno da ga pitam.

U Srbiji je u ovoj godini devet donora omogućilo transplatacije 17 bubrega, 6 jetri, 7 srca i 14 rožnjača. To je nešto više od 40 života, spašenih ili neuporedivo poboljšanih, od preko 2.000 koji čekaju na taj trenutak u kome se sve menja. Među njima je i 40-oro dece, bubrežnih pacijenata. 

Više informacija možete pronaći na sledećim portalima:

Kampanja Hemofarm fondacije Najvažniji poziv: https://najvaznijipoziv.rs/ 

10 činjenica o doniranju organa: https://najvaznijipoziv.rs/10-cinjenica-o-doniranju-i-transplantaciji-organa/ 

Predlog Zakona o presađivanju ljudskih organa: – http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/1194-18%20LAT.pdf

Eurotransplant: https://www.eurotransplant.org/

Hrvatski nacionalni transplantacijski program: https://zdravlje.gov.hr/programi-i-projekti/nacionalni-programi-projekti-i-strategije/zivot-na-dar-transplantacijski-program/1528

Scandiatransplant – program transplantacije skandinavskih zemalja: https://www.scandiatransplant.org/

U isto vreme, u Hrvatskoj transplatirana su čak 123 organa (57 bubrega, 36 jetri, 24 srca i šest pluća). U proseku, svaki treći dan spasavan je po jedan život, a svojevrsni rekord je da su samo u prošloj nedelji, za četiri dana, doktori u KBC Zagreb presadili čak 9 organa i tako spasli živote 8 pacijenata. 

Srbija uz to ima skoro duplo više stanovnika. I četvorocifren broj onih koji čekaju na listama za transplataciju. Mali obim transplatacija godišnje primorava ih na snalaženje ili čekanje da li će imati sreće i dobiti najvažniji poziv u životu. Na vreme, koje neumitno ističe.

U septembru 2024. IPSOS je, za udruženje „Donorstvo je herojstvo“, sproveo istraživanje o stavovima građana Srbije o doniranju organa, koje je dalo više nego ohrabrujuće rezultate – čak 80% građana generalno podržava doniranje organa, a skoro tri četvrtine ispitanih je saglasno da porodica donira njihove organe ukoliko se nađu u takvoj situaciji. Više od polovine ispitanih se izjasnilo i da bi svoju odluku o doniranju organa uneli u registar donora, koji u našoj zemlji, na žalost, još uvek ne postoji. Prema ovom istraživanju, najviše zatraženih i dobijenih saglasnosti za doniranje organa bilo je u UKCV Vojvodina.

…

Kampanje „Najvažniji poziv u životu“,  koje vrlo posvećeno već godinama pokreće i realizuje Hemofarm fondacija uz podršku Ministarstva zdravlja, ostvare male pomake, ali suštinski, nedostaje konsenzus čitavog društva oko plemenitog, humanitarnog i ljuskog pitanja. 

Osnov za sve aktivnosti koje bi doprinele rastu broja donora i transplatacija je donošenje Zakona o presađivanju ljudskih organa u slučaju moždane smrti, osim ako se za života izričito ne zabrani da se organi iskoriste. 

U Hrvatskoj ovaj zakon omogućio je širok konsenzus svih slojeva društva, uključujući i katoličku crkvu. Bez taktiziranja ili zauzimanja neutralnog stava, nego sa vrlo snažnim proaktivnim temeljnim pristupom edukaciji građana, stvaranju kulture donorstva, transparetnog izveštavanja o transplatacijama, kao i svim postupcima koji su vezani za ovaj proces. 

U našoj zemlji, Zakon je pre šest godina stigao do parlamenta, a u njemu je bilo navedeno da su svi građani potencijalni donori organa osim ako se tome izričito ne usprotive. Ustavni sud je 2021. godine doneo odluku kojom je član Zakona koji se odnosio na darivanje ljudskih organa sa umrlog lica proglašen neustavnim (Član 23), a Ministarstvu zdravlja je dat rok od 6 meseci za izmenu nacrta zakona. Srbija se od tada nalazi u limbu i bez zakona je pune tri godine. U maju 2023. Vlada Srbije je usvojila Izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i uputila ih parlamentu na razmatranje. Ove odredbe zakona nikada nisu došle na dnevni red, jer je skupštinski saziv raspušten. Krajem 2024. formirana je Radna grupa koja radi na tekstu Nacrta izmena i dopuna ovog važnog Zakona. Jedan od predloga koji se razmatra je i onaj podnet od strane Udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo“, koje se zalaže za zakon koji se zasniva na principu autonomije volje pojedinca.

Istovremeno, na saglasnost Srpske pravoslavne crkve dugo se čekalo, a i ta podrška je konačno data u blagom formatu. U saopštenju za javnost „Reč o transplantaciji organa i pojedinim insinuacijama“ izdatom krajem oktobra ove godine, SPC je navela da se „saglašava sa transplantacijom organa ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost, a smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom.“ Veruje se da bi ovo zakasnelo i nespretno konstruisano saopštenje ipak moglo da pomogne Nacionalni program transplantacije organa i ohrabri donorstvo.

Vladajuća koalicija trenutno ima veliku većinu u Skupštini Srbije, takvu da joj ne treba ničija podrška da donese ovaj Zakon. Ali verujem i da bi veći deo demokratske opozicije podržao njegovo donošenje i aktivno učestvovao u promociji donorstva. 

Kada bi i javni servisi odvojili redovne programe za edukaciju, informisanje i komunikaciju teme sa građanima Srbije, preko noći bi mogao da se dogodi potrebni preokret. I da budemo svet, humani, solidarni, empatični, i da vodimo računa i o sebi, jer je mnogo veća verovatnoća da će nam zatrebati organ, nego što ćemo doći u situaciju da budemo donori.