Višestruka diskriminacija gluvih

Piše: Veran Matić

Ispred Kulturnog centra Beograda Dečje pozorište Duško Radović odigralo je predstavu za decu sa prevodom na srpski znakovni jezik i obećanjem da će to ubuduće postati praksa ovog pozorišta – da prevode predstave. Kulturni centar se obavezao da će napraviti plan da se programi u narednoj godini takođe prevode za gluve.

Od kada sam počeo da se bavim temom problema osoba sa invaliditetom, i naravno gluvih, svaki dan učim nešto novo. I sramota me je što to već nisam znao.

Da nemamo standardizovani Srpski znakovni jezik i da je potreban pionirski posao da bi se napravila istraživanja i izvela standardizacija kako bi mogli da se izgrade obrazovni programi za sve nivoa obrazovanja, za edukaciju gluvih, tumača za znakovni jezik ali i onih koji čuju ali žele da komuniciraju na znakovnom jeziku.

Da se konstituišu bilingvalni programi koji obuhvataju znanje i znakovnog i srpskog jezika, jer to onda omogućava puno obrazovanje. Saznao sam da je najčešća situacija da oni koji savršeno vladaju i sporazumevaju se isključivo znakovnim jezikom, ne znaju ili znaju vrlo površno srpski pisani jezik.

Da 95 odsto roditelja gluve dece, čuje. Da najčešće roditelji ne shvataju koliko je znajačno da deca uče na znakovnom jeziku već u prve dve godine života. A ne da sprečavaju decu da uče znakovni jezik – zbog sramote, rekoše mi.

Da imamo premalo tumača za naše potrebe, da se oni obrazuju samo na način da odrastaju uz gluve roditelje. Da nemamo izgrađen sistem za edukciju tumača znakovnog jezika. Da je našoj zemlji bila ponuđena donacija Finske za postavljanje sistema obrazovanja za znakovni jezik, kao i edukaciju tumača ali da im je rečeno da nam to ne treba, da možemo sami. I Finci su to isto ponudili na Kosovu i u Albaniji, a rezultat toga je uspešno izgrađen sistem sistem obrazovanja već više od tri godine.

Italijani smislili Cossato eksperiment koji se pokazao kao veoma uspešan da u istom razredu uči 15 gluvih i 15 čujućih učenika celu osnovnu školu a u okviru programa edukacije uključeni su i roditelji dece, nastavnici u školi, pedagozi, psiholozi. Ovaj bilingvalni model obrazovanje u Švedskoj je uveden kao standard itakva odeljenja imaju redovne škole. Dakle, dokazano i nije neka velika mudrost.

Pre par godina u Beogradu je održan kongres Evropskog foruma tumačaznakovnog jezika (EFSLI), koji okuplja 34 nacionalne organizacije tumača za znakovni jezik. Dvanaestogodišnji volonter iz zajednice gluvih imao je priliku da upozna rektora Humbolt Univerziteta iz Berlina, Dr Christian Rathmann, koji je gluv – mladi volonter se šokirao kako je to uopšte moguće da neko ko je gluvpostane doktor i stigne do takve pozicije. Oduševio se kada je shvatio da bi i sam mogao da postigne mnogo više od onoga u šta ga smešta naš sistem.

Dragana Raičević, lingvistkinja za znakovne jezike, Ivana Bućko tumač za znakovni jezik i predsednica Evropskog foruma tumača za znakovni jezik, Mihailo Gordić, podpredsednik Gradske organizacije gluvih i član izvršnog odbora Saveza gluvih i nagluvih Srbije, koji su jedni od organizatora ovog događaja, kao i Ljupka Mihajlovska iz Saveza za pristupačnost Srbije, dali su puno odličnih ideja. Reklo bi se da će biti potrebne godine i decenije da se realizuju.

I upravo zbog toga je potrebno napraviti mnogo radikalniji i brži iskorak, doneti važne odluke i odmah krenuti sa realizacijom, jer će i za sam start biti potrebno puno vremena.

Kada je reč o ceni, ona ne može da bude prepreka, jer ako npr. gubljenjem licence uslovite sve nacionalne televizije da moraju svoj program učiniti dostupnim u potpunosti svima uključujući i gluve i slabovide, onda bi se lako troškovi ugradili u biznis model medijske kuće.

Isto i na svim drugim nivoima.

Zapaženo je da u ovoj godini ni jedan nastup predsednika Aleksandra Vučića na RTS-u, dakle javnom medijskom servisu, nije prevođen na znakovni jezik, dok njegova obraćanja naciji iz zgrade predsedništva uvek imaju prevod. Ne znam čija je odluka, ali je to neoprostivo. To je poruka kojom se potpuno zanemaruju prava i interesi gluvih građana Srbije.

Ovo je simboličan primer jer umesto da imamo afirmativne mere,  kada je reč o manjinama, među kojima su i osobe sa invaliditetom, imamo najčešće dodatnu diskriminaciju onoj već postojećoj.

Srpski filantropski forum pokrenuo je kampanju Mesec pristupačnosti koji se realizuje povodom Nacionalnog dana davanja. 

Nacionalni dan davanja je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.