Projektno sufinansiranje medija: Obrenovac i Pirot – prvi ispit

Piše: Veran Matić

Nisam iznenađen ovom informacijom znajući za operativnost predsednika opštine Miroslava Čučkovića i gradonačelnika Vladana Vasića. Voleo bih da i način formiranja komisije i kasnijeg odlučivanja o prispelim projektima budu na nivou brzine raspisivanja ovih konkursa.

Ovo ističem zbog činjenice da su ovo prvi pozivi raspisani nakon usvajanja Akcionog plana za Medijsku strategiju koja predviđa izmene u dosadašnjem načinu projektnog sufinansiranja. Dovoljno je pogledati preglednu UNS-ovu bazu: finansiranjemedija.rs u kojoj se nalaze svi podaci od 2015. godine i zaključiti šta sve treba promeniti u procedurama odlučivanja na svim nivoima vlasti. Ako postoji politička volja, za promene nam je dovoljna Vladina medijska strategija. Ako je nema, onda ništa neće promeniti ni izmena zakona i podzakonskih akata koji će biti igonirisani u praksi. Uostalom za ovaj zaključak je dovoljno sagledati u kojoj meri se igonoriše postojeći, više nego dobar, medijski zakonski okvir.

Unutar projektnog sufinansiranja značajnu ulogu u višenacionalnim sredinama predstavlja sufinansiranje sadržaja kojima bi trebao da se promoviše i štiti javni interes. Istraživanje UNS-a predočava nam da nemali broj medija na manjinskim jezicima svoj opstanak bazira na tim sredstvima, smatrajući ga najstabilnijim izvorom prihoda. Upravo zbog toga oni imaju značajnih primedbi na način kako se ovi konkursi sprovode u praksi. Pored već uobičajenih kritika koje se odnose na naklonost komisija medijima koji su bliski vlasti, kao problem se ističe činjenica da članovi komisije često ne razumeju jezik nacionalne manjine zbog čega se insistira da ubuduće o ovim projektima odlučuju komisije fomirane na osnovu stručnih kriterijuma čiji članovi razumeju manjinske specifičnosti.

Probleme u ovoj oblasti samo jednom rečenicom je odlično opisao Peter Kokai, osnivač i urednik Szabad Magyar Szo, koji je nedavno izjavio da „svi problemi sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji, pogađaju i manjinske medije koje to samo jače i više boli“.

Verujem Peteru jer znam kako radi i razmišlja, dve godine je bio urednik web strane B92 na mađarskom jeziku.

U poslednjih nekoliko decenija preživeli smo „pet-šest života koje ljudi u nekim normalnim zemljama nikada ne bi preživeli – imali smo ratove, bombardovanje, sankcije, hiperinflaciju, pandemiju“.

Sve ovo su preživljavali i iscrpljeni novinari i mediji, koji su o tome sve vreme izveštavali, tim gore po sve nas. Dugoročno poremećeni odnosi i zamenjene uloge rezultiraju time da sve češće prisustvujemo širenju govora mržnje i agresivnosti na medijskim sajtovima i društvenim mrežama od strane samih novinara i urednika. Ova negativna spirala podstaknuta je komentarima i reakcijama čitalaca, čime je negativan efekat momentalno vidljiv.

Sve pobrojano bi trebalo menjati u ovoj godini koja će pokazati da li postoji iskrena želja vlasti za praktičnom primenom postulata koje promoviše Medijska strategija Vlade Republike Srbije. Ukratko, potrebno je što pre preći sa reči na dela.

Čekamo Obrenovac i Pirot.