Pogled iz Srbije na dvadeset pet godina Predstavnika za slobodu medija

Dosadašnjih pet predstavnika za slobodu medija su, tokom četvrt veka postojanja te institucije, svedoci, akteri i, mogu reći, svojevrsni saučesnici konstantne borbe za opstanak slobodne reči, očuvanje i promociju javnog interesa u medijima i njihovu profesionalizaciju u skladu sa proklamovanim etičkim standardima.

Svaki od njih se susretao sa drugačijom vrstom izazova tokom svog mandata. Šestogodišnji mandat nemačkog političara, aktiviste, pisca i novinara, prvog Predstavnika za slobodu medija, Frajmuta Duvea, u značajnoj meri je obeležio period turbulentnih ratnih i poratnih političkih i medijskih događaja i prevrata na ovdašnjim prostorima, na prelazu iz jednog u drugi vek.

Zabrane rada Radija B 92, radio i TV stanica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, svojevremeno su bile povod za njegova veoma oštra saopštenja koja su doprinosila alarmiranju međunarodne zajednice i proaktivnoj ulozi uticajnih aktera koji su se, osim političkih izazova, morali fokusirati i na medijsku scenu i na često našu gotovo dnevnu komunikaciju.  Gostovanje na jednoj od konferencija u organizaciji B 92 i ANEM bio je jedan od simboličnih gestova davanja podrške na našem mučnom putu ka slobodi koja, nažalost, nije došla sve do današnjeg dana, uostalom kao što nije došlo ni do suočavanja sa prošlošću. (Duve je govorio o nemačkom iskustvu suočavanja sa zlom prošlošću).

Mandat drugog Predstavnika, Mikloša Haraštija, koincidirao je sa ovdašnjom medijskom tranzicijom u konstantnoj borbi za doslednu primenu usvojenog zakonodavnog okvira, čiju selektivnu implementaciju nije pratila jasno izražena politička volja tadašnje vladajuće elite. Mađarski novinar, pisac i univerzitetski profesor hroničar je svetske ekonomske krize koja je u drugoj polovini njegovog mandata temeljno unazadila i redefinisala ovdašnju medijsku scenu.

Sedmogodišnji mandat Dunje Mijatović ostaje upamćen kao veoma sadržajan i proaktivan. Pomalo subjektivnoj oceni doprinosi činjenica da ova ekspertkinja za ljudska prava, regulatorne i medijske politike, potiče iz Bosne i Hercegovine i da tokom njenog mandata nije bilo jezičke barijere koja joj je omogućavala da svakodnevno i neposredno prati šta se događa na ovdašnjoj medijskoj sceni. Deo njenog mandata poklopio se sa procesom izrade i primene aktuelnih srpskih medijskih zakona i jednogodišnjim predsedavanjem Republike Srbije OEBS-om, tokom kojeg je, zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja, u Beogradu organizovana međunarodna  konferencija o bezbednosti novinara.

Dunja Mijatović je bila neposredni svedok procesa nastanka Komisije za istraživanje ubistava novinara, čije je osnivanje direktno podržala i u prvom susretu sa Aleksandrom Vučićem, i Stalne Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, koji su danas nezaobilazni toponimi ovdašnje medijske borbe.

Dunja je sa svojim timom bila i deo kampanje Komisije za istraživanje ubistava novinara protiv nasilja nad novinarima i medijima „Hronika pretnji”, koja je dobila veliki broj međunarodih i domaćih priznanja, a Bronzani lav sa Kanskog festivala krasi ulaz u prostorije Kancelarije u zgradi OEBS-a u Beču.

Konstantni angažman i senzbiliranost tadašnje vlasti na njene aktivnosti i stavove doprineli su da tadašnji premijer Vučić, na jednoj od sednica Vlade koja je prethodila usvajanju medijskih zakona, javno upita tadašnjeg državnog sekretara za medije Sašu Mirkovića: „Da li će sada Dunja Mijatović biti zadovoljna?” Upravo ovakva reakcija sa najvišeg mesta izvršne vlasti jedan je od najboljih dokaza posvećenosti Ministarstva za kulturu i informisanje u mandatu ministra Ivana Tasovca ka doslednoj primeni prve Medijske strategije i stvaranju prve baze koja je sadržala sve primere napada na novinare i medije. Ovakve aktivnosti doprinele su da Srbija 2014. godine dosegne istorijski najviše do sada, 54. mesto na Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica, koje nije korespondiralo sa suzdržanošću tadašnje Predstavnice za slobodu medija.

Četvrti Predstavnik za slobodu medija, Harlem Dezir, ostaće najviše upamćen po tome da je prilikom posete Beogradu posetio mesto ubistva Slavka Ćuruvije na godišnjicu obeležavanja njegove tragične egzekucije. Tokom svog mandata nekadašnji francuski ministar je, zajedno za Odeljenjem za medije misije OEBS-a u Srbiji, imao proaktivnu ulogu u višegodišnjem procesu izrade aktuelne Medijske strategije.

Tereza Ribeiro je nedavno posetila Srbiju. Njeno značajno iskustvo u politici, diplomatiji, oblasti ljudskih prava i medijima daje nam nadu da će i ubuduće Predstavnik za slobodu medija biti naš saborac.

U saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, angažovanim ambasadrom Janom Bratuom i izuzetno kompetentnim timom medijskog odeljenja, verujem da će ostaviti vrlo značajan trag u borbi za slobodu medija, protiv nekažnjivosti nasilja nad medijima i u izgradnji efikasnog odgovora na pretnje i nasilje, kao i preventivnih mehanizama.

Vreme protiče, politike i režimi se menjaju, ali naš zajednički cilj ostaje borba protiv nedemokratskih tendencija koje su u nesaglasju sa slobodom izražavanja, osnovnim ljudskim pravima i međunarodno priznatim kriterijumima građanskih sloboda i otvorenosti, koji treba da odlikuju demokratska društva i odgovorne vlasti.

Iskusna, nepristrasna, nezavisna i objektivna ličnost međunarodnog ugleda na mestu Predstavnika nam i dalje treba zbog medijskih zakona, medijskog pluralizma, samoregulacije medija, govora mržnje, dekriminalizacije klevete, bezbednosti novinara, slobode medija na internetu, bezbednosti žena – novinarki na društvenim mrežama, digitalne transformacije medijske sfere…

Čertvrt veka za nama najbolji je dokaz da nam treba i za narednih dvadeset pet godina. Najmanje. A možda i večno, kako stvari stoje.