Izuzeće cele (palate) pravde

19. January 2021.
Glavna sudnica u „Palati pravde“, ročište na suđenju bivšem predsedniku opštine Grocka Simonoviću i drugima optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Ovo suđenje moglo je biti i za ubistvo da se supruga Jela nije probudila na vreme i izvukla Milana koji je u snu već bio ošamućen od dima.
IMG_5745
Novinar Milan Jovanović sa suprugom. Foto: Veran Matić/Arhiva

Piše: Veran Matić

Sede u prvom redu kao da se drže jedno za drugo. Jela čvrsto steže klupu, razmišljajući sigurno o tome šta će im se loše danas dogoditi, jer samo suđenje traje više od dve godine. To je svojevrsna dodatna nepravda, a vređanje i nipodaštavanje od strane advokata odbrane može se nazvati naknadnom torturom posle svega što su preživeli. Jela ne može da spava od kada im je pre više od dve godine zapaljenja kuća zbog tekstova koje su u lokalnom glasilu „Žig info“ objavljivali njen suprug i njegove kolege, zbog čega je stradao i glavni urednik ovog potrala Željko Matorčević, koji je svojevremeno prebijen zbog čega se dugo lečio u  bolnici.

Pred očima su mi scene iz filma o irskoj novinarki Viktoriji Gerin, sinoć emitovan na nekom od kanala. Pišući protiv narkodilera i organizovanog kriminala, surovo je prebijana baš kao Matorčević, a posle jednog neuspešnog atentata usledila je i surova likvidacija. Posle njene smrti, krenuo je rat protiv organizovanog kriminala sa uspešnim izmenama zakona… Ali Viktoriju niko nije zaštitio. Danas je među 50 Heroja slobode štampe (među kojima sam i ja) koje je proglasio Međunarodni pres institut iz Beča. Među pomenutim herojima previše je ubijenih.

Sudija Žugić tačno na vreme otvara današnje ročište. Kao i na mnogim dosadašnjim ročištima, među kojima je bilo više odloženih nego održanih, prvo se javlja za reč pripravnica iz kancelarije advokatice Zore Dobričanin Nikodinović da traži da se deset minuta sačeka sa početkom suđenja jer advokatica kasni. To je već uobičajeno i sumnjam da namerno demonstrira nepoštovanja suda, tužilaštva, žrtava i svih onih koji učestvuju u jednom suđenju. Nakon deset minuta čekanja pripravnica traži još pet minuta. U tišini se čeka Zora, koje nema ni posle dodatnih pet minuta. Tek posle dvadeset minuta čekanja je  ušla u sudnicu i bez pozdrava i bilo kakvog izvinjenja sela među branioce.

Sudija se izvinjava za kašnjenje a ona pritom dobacuje da nema šta da se izvinjava… Saopštava da je zahtev za njegovo izuzeće odbijen i otvara ročište najavljujući završne reči. Nakon kašnjenja, kreće igrokaz: iako je dokazni postupak završen, njen štićenik Mihajlović traži dopunu svog iskaza. Sudija to ne dozvoljava jer je za to bilo dovoljno vremena u dokaznom postupku. Onda advokatica Zora Dobričanin Nikodinović skače sa stolice i traži izuzeće svih nadređenih – sudije Žugića, predsednika Drugog osnovnog suda i predsednika Višeg suda. Zatim dodaje:  „Tražim izuzeće svih iz ove zgrade i ponavljam zahtev za izuzeće sudije Žugića iako je to ovih dana odbijeno“.

U takvim okolnostima sudija Žugić mora da prekine ročište dok se ne reši po nabrojanim zahtevima za izuzeće. Dobričanin optužuje sudiju Žugića da iz njoj nerazumljivih razloga ubrzava suđenje, kaže: „Ne razumemo vas, od ovoga vam ne zavisi karijera, uskoro idete u penziju, bili ste častan sudija“. Zatim počinje da priča o nečemu iz slučaja Jovanjica…

Pošto ne postoji opravdan razlog za sva izuzeća koja je advokatica tražila, evidentno je da  je na delu najotvorenija opstrukcija postizanja pravde i donošenja presude, kakva god ona bila. Novo ročište verovatno će biti zakazano za 1. februar i onda se  može ponoviti scenario tako što bi neki drugi advokat odbrane takođe tražio izuzeća i tako unedogled u kombinaciji sa nekim drugim potezima koji imaju samo jedan cilj – sprečiti da se donese presuda u procesu optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića koje se pukim slučajem nije završilo kao dvostruko ubistvo.

„Moje ubeđenje da će pravda biti zadovoljena, koliko je to uopšte moguće, nije bazirano na čistom optimizmu, već na dokazima koji jasno i nedvosmisleno terete okrivljene. Nadam se da će sud prilikom presuđenja pravilno oceniti te dokaze, te da će obrazloženje presude biti takvo da ne ostavlja prostor za ukidanje presude po žalbama“, kaže u intervjuu za Cenzolovku Ana Matić, advokatica novinara Milana Jovanovića.

Optimizam Ane Matić zasnovan je na argumentima i dokazima koji nedvosmisleno terete optužene. Ali izgleda da to nije dovoljno. Na delu je opstrukcija utvrđivanja istine u ovom slučaju i zadovoljavanja pravde neobjašnjivom taktikom u stilu „oštro i bez veze“. I sama Dobričanin Nikodinović to nesvesno potvrđuje rečima da „u životu i celoj karijeri za 30 godina nisam tražila ovoliko izuzeća…”

Mislim da bi naše društvo i nadležne institucije morale hitno da se pozabave pronalaženjem rešenja kako bi imali efikasnija suđenja i kako bi se smanjio prostor opstrukcije. I ovakve destrukcije pravosudnog postupka. A novinari i mediji moraju da još više pažnje posvete ovom suđenju. Bilo je nedovoljno izveštača i ponovo nije bilo kamera. NIje bilo ni predstavnika medijske zajednice i dodatno iskazane simobolične solidarnosti sa Milanom i Jelom uperene protiv svih nepravdi koje im se i danas čine. U Palati pravde.

Share