Evropski akt o slobodi medija i Srbija

Nacrtom zakona obuhvaćene su sledeće oblasti: zaštita uredničke nezavisnosti, zabrana upotrebe špijunskog softvera protiv medija, nezavisnost javnih medija, testovi medijskog pluralizma, transparentno državno oglašavanje, zaštita medijskog sadržaja na internetu i pravo novog korisnika da prilagodi svoju medijsku ponudu.

Jedna od prvih reakcija iz regiona stigla je iz Zagreba. Sindikat novinara Hrvatske istakao je zamerke u vezi sa iskrenim namerama za garantovanje medijskog pluralizma, zaštitu prava novinara i osiguranje uredničke nezavisnosti od uticaja stečenih komercijalnih i političkih interesa. Po njima je potrebno ojačati napore za povećanje transparentnosti vlasništva nad medijima sa jasnim pravilima umesto mekih zakonskih preporuka; uvesti pravila koja regulišu sve finansijske odnose između države i medija; garantovati nezavisnost nacionalnih regulatora kao i nezavisnost Evropskog odbora za medijske usluge; proširiti mere protiv nadzora novinara i osigurati opšte garancije za zaštitu izvora.

Evropska federacija novinara i koalicija uglednih nevladinih organizacija podržavaju sadržaj nacrta, uz ogradu da prezentovana verzija Evropskog akta o slobodi medija „treba da garantuje povećanje transparentnosti vlasništva nad medijima s jasnim pravilima umesto blagih zakonskih preporuka; da uvede pravila koja regulišu sve finansijske odnose između države i medija i ukloni ograničenje transparentnosti državnog oglašavanja; da garantuje nezavisnost nacionalnih regulatora, kao i nezavisnost Evropskog odbora za medijske usluge; da proširi mere protiv nadzora novinara i osigura opštu garanciju za zaštitu izvora“.

Pobrojani komentari i sugestije koji bi trebalo da poboljšaju nacrt Evropskog akta o slobodi medija imaju svoju predistoriju – tokom izrade ovog dokumenta, koalicija uticajnih evropskih nevladnih organizacija je sažela ključne postulate koje bi trebalo da sadrži prvi pravni akt ovakve vrste na nivou Evropske unije. Po njima, buduća medijska regulativa trebalo bi da bude svedena na minimum, proporcionalna i usmerena na rešavanje konkretnih pretnji slobodi medija i medijskom pluralizmu koje, u kombinaciji sa porastom dezinformacija, dokazuju ispravnost odluke o neophodnosti nastanka budućeg EU akta. Ideja je da ovaj dokument uspostavi zajedničke principe i minimalne standarde transparentnosti, regulatorne nezavisnosti i medijskog pluralizma u borbi protiv političkog zarobljavanja medija, prisutnog u pojedinim članicama Evropske unije (dovoljno je obratiti pažnju na stanje medijskih sloboda u našem susedstvu – u nedavnom izveštaju Evropske komisije izražena je zabrinutost za nezavisnost javnih medija u Hrvatskoj, transparentnost vlasništva, državnog oglašavanja i SLAPP-tužbi).

Pozitivni primeri država koje krasi odgovarajući nivo medijskog pluralizma i (samo)regulacije trebalo bi da pomognu izgradnji sličnih mehanizama širom država Evropske unije. Sve to bi trebalo da obezbedi održiv i ekonomski nezavisan medijski sektor, nezavistan od političke agende koji bi doprineo nastojanjima da se (p)održi kvalitetno novinarstvo.

U tom smislu, pomenutih šesnaest uglednih medijskih nevladinih organizacija dalo je letos konkretne predloge u domenu: evropskog jedinstvenog tržišta, transparentnosti vlasništva medija i državnog finansiranja, pravedne raspodele javnih sredstava za podršku medijskom pluralizmu, koncentracije medija i testa medijskog pluraliteta za spajanja, održive i živahne medijske ekonomije. Sada su izašli i sa konkretnim zamerkama koje treba da pomognu da se popravi tekst i usvoji što je moguće bolji dokument.

Borba za usvajanje što boljeg zakonskog teksta očito i dalje traje. Kada jednom bude usvojen, Evropski pravni akt o slobodi medija treba (uz preporuke iz Medijske strategije) da posluži kao osnova za izmene i dopune ovdašnjih medijskih zakona. Ovdašnji medijski pravni okvir treba nadograditi i unaprediti tako da bude usaglašen sa Evropskim pravnim aktom.

Utešno je da ovo može da bude jedina dobra stvar koja posledično proističe iz kašnjenja u primeni Medijske strategije. Tajming je savršen za nekoga ko hoće i zna. Ko neće, nema mu pomoći.

Čekamo formiranje nove Vlade. Čekamo da vidimo ko će biti na čelu resornog ministarstva. Čekamo da se na ovom polju nešto desi nakon više od sedam meseci koliko traje tehnički mandat Vlade.