Bezbedni novinari

Piše: Veran Matić

Bez obzira što se već nekoliko meseci okupljanja, sastanci, pa i konferencije, održavaju na ovakav način, stalno poredimo kako je to bilo u normalno doba. Reklo bi se da je razlika „nebo i zemlja“. Verovatno treba da se naviknemo i pronađemo način da nadoknadimo ono što smo imali u ličnoj komunikaciji na konferencijama, direktna obraćanja, razgovore u pauzama… Ali, bolje išta nego ništa.

Današnja debata bila je posvećena bezbednostni novinara u regionu, a na sutrašnjoj će se govoriti o novinarstvu u vremenu epidemije KOVID-19. Jedan od uvodničara bio je zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, koji je iz svog ugla predstavio rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

„Srbija je jedna od retkih država u kojima postoji zakonska odredba da su novinari posebno zaštićeni i tu smo u dobroj poziciji, a ne ulazim u druge delove zakona gde je možda potrebno bolje precizirati odredbe zaštite novinara i medijskog izveštavanja, rekao je Stamenković i nastavio: „Imamo problem u praksi, kada govorimo o digitalnoj oblasti postavlja se pitanje ko je novinar. To su ljudi koji rade u redakcijama, imaju press legitimacije i to je u redu, ali kada uđemo u digitalnu sferu to pitanje nije u potpunosti razjašnjeno.“ Istakao je još da „svako ko objavi bilo koju informaciju na internetu, ako se on smatra novinarom i traži zaštitu, mi nemamo toliko ljudi da je pružimo“.

Stamenković je dodao i da postoji utisak da šta god Republičko javno tužilaštvo sa policijom učini u pogledu zaštite novinara, od pojedinih predstavnika udruženja novinara biće kritikovani da ne čine ništa ili bar ne dovoljno.

Primetno je da tužilaštvo i stranci spominju Radnu grupu za bezbednost novinara kao odličan model. Nisam siguran da njihovo oduševljenje dele novinari i mediji koji očekuju nešto više od onoga što je realno moguće uraditi u datom trenutku. Zato izostaju pohvale sa domaće scene jer se to podrazumeva kao standard iako svi vrlo dobro znaju koliko je teško načiniti pomak u toj oblasti.

Ova polarizacija je nešto što se mora prihvatiti, jer postoji i postojaće, a nestaće možda onda kada dođe do smene političke elite usled promene okolnosti u kojima mediji i novinari sada funkcionišu. Zbog toga je neophodno snažnije povezivanje udruženja i novinara sa institucijama čija je obaveza zaštita bezbednosti novinara kako bi se pronašli novi modeli koji će podići nivo bezbednosti u okolnostima u kojima se mogućnosti i načini ugrožavanja bezbednosti umnožavaju.

Uključio sam se u diskusiju na današnjoj konferenciji kako bih pojasnio zbog čega je potrebno redefinisati postojeći ugovor između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja. Izneo sam predloge kako bi mogao da se unapredi rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, za efikasnije reagovanje i, za stvaranje novih zakonskih rešenja  koja će omogućiti uspešno preventivno reagovanje… U isto vreme sam ukazao da je potrebna i šira edukacija novinara kada je reč o njihovim pravima, ovlašćenjima tužilaca i policije (npr. radionice koje su u nekoliko navrata održavane uz podršku OEBSa pokazale su se kao veoma korisne).

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) radi na postavljanju portala i aplikacije „Bezbedni novinari“, koji bi obuhvatili sve informacije koje su neophodne novinarima kako bi u svakom trenutku imali sve informacije koje će im pomoći da procene svoju bezbednost i razumeju koje korake treba da učine kako bi zaštitili sopstvenu i bezbednost kolega. Ove digitalne platforme će im omogućiti da pravilno i pravovremeno reaguju u slučajevima ugrožavanje sopstvene ili bezbednosti kolega. Biće im dostupni i članovi zakona koji obuhvataju prekršaj ili krivično delo koje treba da prijave, novinarski kodeksi… Na sajtu će biti dostupne i kontakt tačke tužilaštva i policije u regionima u kojima novinari rade, a biće omogućena i pravna podrška u pojašnjavanju prava i i što boljeg reagovanja.

Mislim da je veoma važno da se stvore preventivni mehanizmi za borbu protiv govora mržnje prema svim javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima i svima koji učestvuju u javnoj komunikaciji.

Na ovoj zoom konferenciji bilo je primetno da OEBS funkcioniše bez visokog predstavnika za medije, čiji posao trenutno obavlja direktor kancelarija za slobodu medija Jirgen Hajsel. I to je jedan od utisaka koji pokazuje da su politička kombinatorika i neslaganje tokom albanskog presedavanja odneli pobedu nad realnim problemima koji se tiču medija kojima se centrala OEBS-a neće baviti u punom kapacitetu još nekoliko meseci.

Ova konferencija bila je ujedno i oproštaj ambasadora OEBS-a Andrea Oricija koji je završio mandat u Srbiji. Ovde se nalazi deo izlaganja sa početka konferencije.

Nadam se da će naslednik/ca ambasadora Oricija razumeti koliko je važna tema slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji i da će iskoristiti svoj autoritet i stručne kapacitete u ovdašnjoj misiji koja je snažno posvećena daljem razvoju sloboda i unapređenju regulative uz istovremenu pomoć pri jačanju lokalnih udruženja, medija i samih novinara.