Informacije koje predstavljaju dobrobit za društvo trebalo bi da budu dostupne svima, a onaj ko ih obelodani trebalo bi da bude zaštićen od represije ili progona. Da li je tako i u slučaju radnika obezbeđenja jedne subotičke agencije, pokazaće postupanje nadležnih tužilaštava.

U mraku služba ubija, a institucije ćute. Poluge moći su u rukama partije na vlasti dok traje progon neistomišljenika, gašenje medija i uništavanje slobode govora. 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, dok traje NATO bombardovanje tadašnje SRJ, ubijen je novinar Slavko Ćuruvija.

Lična odluka vlasnika Informera da ne plati novčanu kaznu na koju je osuđen sudskom presudom, već da je zameni zatvorskom kaznom, dovela je do toga da ceo državni vrh stane u odbranu vlasnika jednog medija. Po Ustavu i zakonu niko nema pravo da vrši pritisak na medije, niti da na njih utiče. Isto tako, niko nema pravo, a posebno ne vlast, da osporava sudske odluke. Sve to, desilo se u prethodnih nekoliko dana.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić poručio je u emisiji „Marker razgovor” da rešavanje slučajeva nasilja nad novinarima ne sme biti stvar političke volje, iako je, kako navodi, trenutno tako.

Da li Srbija napreduje ili nazaduje kada se govori o medijskim slobodama, odgovor je različit, u zavisnosti od toga čiji izveštaj čitate. Prema jučerašnjem izveštaju američke nevladine organizacije "Fridom Haus", Srbija je nazadovala u oblastima nezavisnih medija, korupcije i civilnog društva; od slobodne države, postala je delimično slobodna zemlja.

Činjenica da se već godinama ne usvajaju izmene medijskih zakona, iako to propisuje medijska strategija, pokazuje da ne postoji dovoljno političke volje da se to zaista i sprovede, kaže za Marker Saša Mirković, član Radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, ispred ANEM-a.