Sastanak u Vladi Srbije, održan 1. aprila 1999. s glavnim i odgovornim urednicima medija, pamtim po dve stvari. Najpre, po oštroj kritici Ratka Dmitrovića na račun Ekspres politike i njenog komentara „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je ocenio kao „poziv na linč“.

I danas, na dan kada je pre 23 godine ubijen novinar i izdavač Slavko Ćuruvija, taj zločin predstavlja hipoteku na celom srpskom društvu. Apelacioni sud moraće da stavi tačku na beskrajno razvučen sudski proces koji je ušao u devetu godinu od podizanja optužnice. Pavol Salaj iz Reportera bez granica: Kažnjavanje odgovornih je dug prema savesti.

„Sudsku cenzuru sud vrši tako što nekog ko piše o onome što se dogodilo u sudskom postupku osuđuje na naknadu štete. Novinarka nije dala nikakvu svoju ocenu, vrednosni sud, nego je samo prenela ono što se dogodilo u jednom javnom sudskom procesu”, kaže za Cenzolovku profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić u svojoj prvoj reakciji na vest da je istraživački portal KRIK osuđen po tužbi sadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića.

Tužioci iz osam zemalja sveta, među kojima je i Predrag Milovanović iz Srbije, „zabrinuti zbog upornog nekažnjavanja počinilaca krivičnih dela i nasilja nad novinarima”, uputili su apel kojim se zahteva borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Na ponovljenom suđenju Dragoljubu Simonoviću i još trojici optuženih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odbrana je danas ponovo pokušala da dokaže da je tužilac Predrag Milovanović nezakonito pribavio dokaze i tako ih oslobodi kazni za težak zločin. U prethodnom postupku to im nije uspelo, a iznosili su iste teze uz pomoć gotovo istih svedoka.

Odbrana Dragoljuba Simonovića i ostalih optuženih čitav sat je pokušavala da Jelu Deljanin, suprugu Milana Jovanovića, koja ni četiri godine nakon paljenja kuće ne može da se oporavi, predstavi kao nekredibilnog svedoka.

Više mehanizama zaštite novinara ne znači i veću bezbednost. Napadnuti nemaju poverenje u institucije, ali će pretnje i napade ipak prijavljivati – da bi ostali zabeleženi. Novinari u čijim je slučajevima država delovala efikasno misle da je to zato što napadač nije blizak vlastima, neki su od zajedničkih stavova napadnutih novinarki i novinara, sa kojima je razgovarala Slavko Ćuruvija fondacija.