Odbijao sam i uvek ću odbiti ulogu ako je deo projekta koja služi nekome ili nečemu kao propaganda i ako je uperena protiv celog jednog naroda. Pokojni kolega Laušević mi je jednom rekao na probi predstave „Emigranti“ koju smo radili u Americi: „Može da ti bude žao ako neku ulogu nisi dobio da odigraš, ali nemoj nikad da dozvoliš da žališ zbog one na koju si pristao“

Smatram da su solidarnost, psihoterapija (ako je potrebna) i stvaranje novih smislenih veza ili nalaženje novog smislenog sadržaja u životu najbolji lek za žalost, kaže za Novi magazin danska spisateljica i psihološkinja, čiji se drugi roman Plavi tonovi nedavno pojavio na srpskom jeziku

Istoričarka umetnosti Irina Subotić prava je sagovornica za analizu aktuelnog ubijanja Beograda – rušenjem i gradnjom istovremeno. Beograd na vodi se širi, na sve strane niču zgrade koje nisu ni prošle pored Generalnog urbanističkog plana, u planu su velelepni hoteli gde im mesto nije, a na drugoj se ruši znameniti hotel „Jugoslavija“, sklanja se uprkos otporima Stari savski most, na redu su Generalštab i Sajam...

U tih 60 godina mnogo toga se događalo, ali ono što mi se čini da je važno na prvoj tački je ono što je već ušlo u frazu „pedeset nijansi sive“. Dakle, taj režim je bio ni crni ni beli nego sivi, postojale su nijanse i u različitim razdobljima i u različitim delovima Jugoslavije, i u različitim sredinama koje su funkcionisale po svojoj logici, smatra Žarko Puhovski

Nasilje je zasigurno dodir najgoreg reda! – napisala je Džudit Batler u prošlom veku. Ali, nasilje nije samo kada vas neko dodiruje onako kako vi ne biste želeli. Fenomen nasilja je mnogo više od toga, postoje razne vrste nasilja i bez dodira bilo kakvog reda. Tu su ekonomsko, socijalno, rodno-zasnovano, emotivno, seksualno, psihološko nasilje i često su međusobno isprepleteni. Što je ljudsko društvo starije, a evo, od Hristovog rođenja brojimo više od dvadeset vekova, to su i vrste nasilja novije i mlađe, tako na listu dodajemo i digitalno nasilje, na primer.