Njih linčuju. Lome im vratove. Lome im kičme. Njih izgladnjuju. Oni nemaju vodu. Ne daju im lekove. Koriste se za vežbu odstrela, pa i deci za seciranje, ubijaju ih pod okriljem noći. Oni žive i umiru u bolu, fekalijama, krvi. Za ta mučilišta i logore pasa, tu pored nas, koristi se naš novac, novac građana Srbije. I, godinama unazad, višemilionske svote u evrima odlaze na privatne račune i džepove. Država i nadležne službe ne rade svoj posao, niti reaguju. I zato, ovo nije samo priča o užasnim sudbinama pasa u državnim prihvatilištima, šinterajima, već o bezakonju i teškoj korupciji.