Glasovi iz Crkve, ali i vlasti protiv Zakona o istopolnom partnerstvu u Srbiji

Piše: Iva Martinović

Tako Sanja Marković iz Beograda komentariše mogućnost donošenja Zakona koji bi njoj i partnerki sa kojom živi već pet godina omogućio prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja koja imaju heteroseksualni parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

“Šta bismo prvo uradile? Verovatno bismo gledale da što pre sklopimo partnerstvo. Zbog olakšica i da bismo bile vidljive pred zakonom”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sanja Marković.

Istopolni parovi ne postoje pred zakonima Srbije, a usvajanje Zakona o istopolnom partnerstvu najavila je krajem novembra ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije Gordana Čomić.

Sa čela resora koji je osnovan nakon parlamentarnih izbora u junu, Čomić je najavila da će Zakon biti pripremljen do kraja 2020. godine, a da bi u skupštinskoj proceduri mogao da se nađe pre proleća 2021. godine.

Ona je rekla i da je toku formiranje radne grupe za izradu Zakona, kao i da će biti otvoren dijalog sa svim predstavnicima društva.

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na pitanja RSE o tome šta će tačno predviđati ovaj Zakon.

Šta traže LGBTI organizacije?

Organizacija za lezbejska ljudska prava Labris zakazala je sastanak sa resornom ministarkom i poslala svoj Model zakona o građanskom partnerstvu na adrese Ministarstva za ljudska prava i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekla je za RSE programska koordinatorka Labrisa Maja Šenk.

Prema tom predlogu, istopolni parovi dobili bi neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

“To nisu nikakva posebna prava i mi ih ne osvtarujemo na uštrb strejt zajednice. Samo želimo ono što je njima oduvek omogućeno”, rekla je Maja Šenk.

Najavi Zakona prethodila je peticija za njegovo usvajanje koju je u septembru 2020. pokrenuo “Beograd prajd”. Peticiju je do sada potpisalo oko 9,5 hiljada ljudi.

“Nadamo se da će Zakon biti u skladu sa preporukama organizacija koje se bave ljudskim pravima. I nadamo se da će Vlada da uradi svoj posao da omogući bolji život svim građanima i građankama”, rekao je za RSE direktor “Beograd prajda” Marko Mihailović.

Bez istopolnih brakova i usvajanja dece

Model zakona koji je pripremio Labris predviđa da se građansko partnerstvo može sklopiti pred matičarem na osnovu izjava dve osobe istog pola.

Ovaj Zakon neće priznati istopolni brak, koji je Ustavom Srbije definisan kao zajednica muškarca i žene, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.

“Naravno da smatramo da je definicija braka diskriminišuća, ali u ovom trenutku samo želimo da istopolni parovi imaju dostojanstvo koje bi svako ljudsko biće trebalo da ima”, rekao je Mihailović.

On je dodao da u Srbiji “još nije dovoljno dobra klima” za pokretanje pitanja istopolnih brakova ili usvajanja dece.

Maja Šenk iz Labrisa smatra da ni najava pravnog priznanja istopolnog partnerstva ne dolazi kao rezultat promene političke volje, već da je reč o obavezama koje Srbija mora da ispuni na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

“Ono što za sada vidim kao opciju je da bi nam ministarka Čomić stvarno mogla biti jedna od saveznica u ovom procesu”, rekla je Šenk.

Ko se protivi Zakonu?

Prema poslednjem dostupnom istraživanju javnog mnjenja iz 2015. godine koje je sproveo Nacionalni demokratski institut (NDI) iz Vašingtona, opšta populacija u Srbiji protivi se braku partnera istog pola. Međutim, na pitanje da li LBGT osobe imaju pravo da posete partnera u bolnici, 46 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.

Ministarka za ljudska prava najavila je da će se debata o Zakonu koji će to omogućiti voditi kako unutar Vlade, tako i sa strukom, predstavnicima civilnog društva, poslanicima u Skupštini Srbije i ljudima koji se protive Zakonu.

Jedan od njih je Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se na Tviteru oglasio odmah posle najave mogućnosti usvajanja Zakona.

“Srcem i dušom volim Srpsku naprednu stranku. Ipak, svakako da od nje daleko više volim Gospoda i našu pravoslavnu veru, svoju otadžbinu Srbiju i porodicu. Zakon o istopolnom partnerstvu ne može! To neka se lepo kaže Gordani Čomić”, napisao je Đukanović 30. novembra na Tviteru.

Marko Mihailović iz “Beograd prajda” rekao je da ne želi da posvećuje mnogo pažnje negativnim reakcijama političara.

“Biram da verujem da u ovoj Vladi postoje ljudi koji razmišljaju o široj slici i o svim građanima i građankama Srbije. I biram da verujem da će se ovo regulisati 2021. godine. Ono što malo ljulja moju veru je to što mi ova obećanja slušamo iza zatvorenih vrata mnogo godina”, rekao je Mihailović.

Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji godinama se protive desničarske stranke i organizacije, ali i Srpska pravoslavna crkva, čiji je nedavno preminuli poglavar Irinej uoči Parade ponosa 2014. godine homoseksualce izjednačio sa pedofilima.

Nakon najnovije najave da će se zakon pronaći na agendi, episkop bački Irinej izjavio je da je homoseksualno ponašanje neprihvatiljivo i da Zakon o priznavaju istopolnih partnerstava, koji je najavila ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, nije njena ideja već ideja iz Brisela.

„Neka živi kako ko hoće i neka radi šta ko hoće, ali brak i ‘istopolna zajednica’ nisu isto. Jedna stvar je priznavati slobodu i prava članovima i članicama takvih zajednica, sasvim druga je proglasiti ih za ekvivalent braku, a treća – besomučno ih propagirati. Uostalom, neka naša država organizuje referendum o ovom pitanju“, rekao je za list Pečat 1. januara episkop bački Irinej.

Desničarski opozicioni pokret Dveri Boška Obradovića organizovao je u septembru 2019. u Čačku, a godinama pre toga i u Beogradu uoči Parade ponosa, takozvanu “Porodičnu šetnju” kojom, kako navode, “brane tradicionlane i porodične vrednosti”.

Nakon 2010, kada su Paradu ponosa obeležili neredi i nasilje u kojima su desničarske i navijačke grupe demolirale centar Beograda, ova manifestacija u naredne četiri godine nije održavana “iz bezbednosnih razloga”.

Od 2014, Prajd se organizuje redovno bez incidenata, ali uz jake policijske snage.

“Neki progres što se tiče položaja LGBT zajednice jeste napravljen, ali to je uglavnom fokusirano na vidljivost i ono što vidimo kroz organizaciju Prajda je da izveštavanje medija, koje je nekada bilo ekstremno negativno, sada više ide ka neutralnom”, rekao je Mihailović.

Prema izveštaju udruženja za pravnu i psihološku podršku LGBT+ osobama “Da se zna” koji je predstavljen 7. decembra, od početka ove godine tom udruženju javilo se 430 LGBT+ osoba, kao i članova njihovih porodica i prijatelja, zbog problema sa nasiljem ili diskriminacijom.

Ministarka za ljudska prava Gordana Čomić poručila je “da ne treba imati strah od reakcije pripadnika organizacija koje se ekstremno protive ljudskim pravima poput života u istopolnom partnerstvu”.

“Ljudi koji koriste verbalno nasilje i upućuju moralne osude iz pozicije onoga ko ‘zna’ da je njegova istina jedina su ljudi koji neguju intenzivne strahove od dijaloga. Moje iskustvo je da bi najžešći protivnici istopolnog partnerstva zapravo najradije tako živeli”, rekla je Čomić 16. decembra u razgovoru sa aktivistima nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava.

Šta će Zakon promeniti?

Navodeći da će i nakon Zakona ostati većinsko nerazumevanje prava LBGTI osoba u Srbiji, Marko Mihailović iz „Beograd prajda“ rekao je da će njegovim usvajanjem dobiti pravni osnov da se bore kada su im ona ugrožena.

“Svakako da će prvi parovi koji bi želeli da iskoriste svoja prava naići na neke probleme, ali očekujemo da državni mehanizam to popravi. U slučaju da nekome bude odbijena mogućnost posete partnera u bolnici, imaćemo pravnu podlogu da zatražimo rešenje ili na sudu ili od strane drugih organa”, rekao je Mihailović.

Sanja Marković, koja čeka dan kada će ozvaničiti partnerstvo sa svojom devojkom, rekla je da očekuje probleme, ali da joj je važno da ima zakonska prava.

“Očekujem čudne poglede, to je neizostavno, ali tada će to biti to jer ne možete protiv zakona. Pored toga što sam u vezi sa ženom, ja sam u invalidskim kolicima tako da sam navikla na te stvari duplo i ne pogađaju me posebno. Sve dok se poštuje ono što meni sleduje, mogu da me gledaju koliko hoće”, rekla je Sanja Marković.

Obaveza Srbije na čekanju

Srbija je kao članica Saveta Evrope (SE) dužna da donese ovaj Zakon. Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine u slučaju “Oliari i drugi protiv Italije”, svaka država članica SE mora pravno da reguliše zajednicu života dve osobe istog pola.

Iako se LBGTI zajednica nadala da će dolaskom Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije 2017. godine Zakon biti usvojen, a oni dobiti prava na koja godinama čekaju, Maja Šenk iz Labrisa ocenjuje da premijerka, kao javno deklarisana lezbejka, nije donela mnogo više od učešća na Paradama ponosa.

Brnabić je na Paradi u Beogradu septembra 2019. izjavila da se radi na izradi Zakona o registrovanju partnerstava i rodnom identitetu, ali da “ne može da precizira tačno kada će Zakon biti donet”.

“Imenovanje Ane Brnabić je jedan od velikih promašaja za LGBTI zajednicu. Može se reći da je delimično doprinela povećanju vidljivosti, ali ona je osoba koja ima posebnu vrstu privilegije koju mi ostali nemamo”, rekla je Maja Šenk.

LBGTI udruženja čestitala su 2019. godine premijerki kada je objavljeno da je sa partnerkom dobila sina, ali i podsetili da je za njihovu zajednicu pravo na roditeljstvo u Srbiji i dalje nedostižno.

Kako je pitanje istopolnih zajednica regulisano u svetu?

Danas 47 zemalja u svetu, od kojih 27 članica Saveta Evrope, priznaje brak ili registraciju istopolnih parova.

Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska, 1989. godine, dok je Holandija prva usvojila zakon o istopolnim brakovima, 2001. godine.

Zakone o istopolnim brakovima u Evropi imaju Belgija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Island, Luksemburg, Norveška, Portugalija, Španija, Švedska, Holandija i Velika Britanija.

Neku vrstu zakonskog priznanja istopolnog partnerstva imaju Andora, Austrija, Kipar, Češka, Estonija, Nemačka, Grčka, Lihtenštajn, Malta i Švajcarska, a od država Zapadnog Balkana – Hrvatska i Crna Gora, koja je u julu 2020. godine usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola.

Od zemalja Evropske unije, takav propis nemaju Rumunija, Bugarska, Poljska i Slovačka.

Iako su istopolni brakovi u Mađarskoj nezakoniti, do sada je u toj zemlji bilo omogućeno usvajanje dece ukoliko se jedan od partnera prijavi sam.

Međutim, mađarski parlament usvojio je 16. decembra 2020. zakon koji je i to zabranio. Zakon je predložila vlada premijera Viktora Orbana i nalaže da decu mogu da usvajaju samo bračni parovi, uz neke izuzetke za samohrane rođake deteta.

Tekst je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.