Glasam, dakle postojim
Autor: Snežana Miletić
U nedelju, 25. oktobra
Glasaću za bolju sadašnjost – a ne lažnu, koju mi obećavaju već četvrt veka
Neću više da mi život zavisi od besmislenih fraza,
Od toga da moram da ćutim da bih zadržao posao,
Za neku malu ili veliku privilegiju, koja je uvek suprotna od zakona.
Neću više na posao da idem s mukom u stomaku
I strahom šta ću reći, šta će danas opet biti.
Neću da mi bilo ko određuje kako da živim.
Želim da moje dete ima dobro obrazovanje,
Da bira posao koji voli.
Želim da putujem, družim se s kim hoću.
Želim na more, jer zaslužujem odmor,
Želim na zimovanje, jer zaslužujem odmor,
Normalan čovek mora ponekad da se odmori i za pojas zadene vrednoću.
Želim da jedem zdravo,
Da pijem čistu vodu,
Da udišem čist vazduh.
Hoću da jabuke mirišu na jabuke, da paradaiz miriše na sebe.
Neću da mlekari prosipaju mleko, da malinari bacaju maline.
Hoću da se cene pristojnost, dobro vaspitanje i znanje.
Hoću da svi živimo, a ne da životarimo.
Zato 25. oktobra glasam, da izaberem život kakav želim – sebi i za svoju decu.
Glasam i zato što je to moje pravo, po Ustavu države Srbije – moje zemlje.
Jedine koju imam.
Glasaću i zbog svih onih koji neće moći da glasaju, kojima je život oduzet jer je neko mislio da može kako hoće, da zakoni ne važe za njega, da je iznad zakona.
Nije. I ne sme biti.
Glasaću zbog svirepo ubijene dece u “Ribnikaru”: Ane Božović, Sofije Negić, Mare Anđelković, Andrije Čikića, Bojane Asović, Angeline Aćimović, Eme Kobiljski, Katarine Martinović, Adriane Dukić, Dragana Vlahovića. Glasaću i zbog sve – tada preživele – a zauvek traumatizovane dece.
Glasaću zbog streljanih u Duboni i Malom Orašju: Milana Panića, Kristine Panić,
Dalibora Todorovića, Nikole Milića, Aleksandra Milovanovića, Marka Mitrovića, Lazara Milovanovića, Nemanje Stevanovića, Petra Mitrovića. Glasaću i zbog 12 – u tom bezumnom napadu – teško ranjenih ljudi.
Glasaću i zbog majušne Danke Ilić.
Glasaću zbog Novosađana okrutno stradalih pod nadstrešnicom: Nemanje Komara, Anđele Ruman, Đorđa Firića, Valentine Firić, Sare Firić, Milice Adamović, Mileve Karanović, Sanje Arbutina Ćirić, Stefana Hrke, Miloša Milosavljevića, Đura Švonje, Vukašina Rakovića, Vaska Sazdovskog, Goranke Raca, Vukašina Crnčevića, Anje Radonjić.
Glasaću i izbog dva medicinska radnika i prevremeno rođene bebe iz Novog Pazara koji su poginuli u padu vojnog helikoptera.
Glasaću zbog Stanike Gligorijević, poginule u nesreći u kojoj je učestvovalo službeno vozilo javnog preduzeća.
Glasaću zbog smrti Slobodana Tanaskovića u Savamali
Glasaću i zato da – državi bliski – moćnici ubuduće ne bi gazili decu, a onda prošli bez ikakve kazne, kao da su na podu zgazili žvaku.
Glasaću i zbog svih žena, ubijenih jer je neko mislio da ih poseduje.
Glasaću zbog svih stradalih usled samovolje sistema na vlasti.
Glasaću jer niko zbog svih tih smrti nije odgovarao.
Neki su i pomilovani.
Glasaću i zato da školska dvorišta i škole ne ostanu poprišta neshvatljivog nasilja.
Da niko više – ni po mraku, ni usred bela dana ne bude silovan u školi od strane svojih vršnjaka.
Glasaću i zato da se ne plašimo duksa, onog s kapuljačom, crnom.
Da niko nikoga ne gazi – verbalno, ni bukvalno – kolima na ulici dok stoji mirno i oplakuje pokojnike.
Glasaću i zbog toga što je otac nasrnuo na sina, a dete na dete
To nije normalno.
Bez obzira što vlast kaže: “A u Americi imate….”
Baš me briga za Ameriku.
Ja živim ovde.
Glasaću jer ovako više ne može da se živi
Mora da može i nekako drugačije
Probajmo to nešto drugačije
25. oktobra
U cik zore
Zbog nas i ove zemlje, prelepih i pametnih ljudi koji ovde žive ili su raštrkani po celom svetu, koji će 25. oktobra, iako se “kreče mnoge ambasade i konzularna predstavništva Srbije”, preći hiljade kilometara samo da bi zaokružili broj koji donosi promenu i šansu za bolju sadašnjost.
Glasaću i zbog studenata, jer “ove moje noge male mnogima su snagu dale”, podsećajući nas šta znači biti čovek, a ne usenasepodase ameba.
Glasam, dakle postojim
Glasam u nedelju, 25. oktobra, a kao čovek već postojim
Hrabar i dostojanstven, a ne slep kod očiju.
