Savet za štampu: Prokupačke vesti, Nova.rs i Republika prekršili Kodeks, Pirot plus onlajn i Istinomer nisu (VIDEO)

Piše: I. K. Izvor: NUNS

Komisija je najpre razmatrala žalbu Snežane Ilić protiv portala Prokupačke vesti i jednoglasno zaključila da je Kodeks prekršen objavljivanjem serije tekstova u kojima su, kako je ocenjeno, iznete „klevete i uvrede“ na račun Ilić i Edukaciono-humanitarne organizacije (EHO). U žalbi je navedeno da je ona u tekstovima dovođena u vezu sa navodnim „uzimanjem para“ i finansiranjem „iz Tirane“, bez dokaza i kroz insinuacije koje čitaoce navode na zaključak o nezakonitom ili neetičkom postupanju. Komisija je ocenila da su prekršene odredbe koje se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, poštovanje dostojanstva ličnosti i obavezu konsultovanja više izvora.

Tokom rasprave, član Komisije Filip Švarm ocenio je da je reč o „tipičnom napadu na jednu nevladinu organizaciju“, dok je Rodoljub Šabić naveo da se u tekstovima vidi namera da se „neko omalovažava i kinji“. Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ukazala je i da Prokupačke vesti nemaju impresum, što je, kako je rekla, kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima.

Nije bilo zle namere – nema prekršaja Kodeksa

Za razliku od tog slučaja, Komisija je odlučila da portal Pirot plus onlajn nije prekršio Kodeks, iako su protiv njega podnete dve žalbe zbog teksta o navodnom obrušavanju dela fasade na gimnaziji. Kasnije se ispostavilo da fasada nije pala, već da je deo preventivno uklonjen. Pošto je novinar već narednog dana objavio razgovor sa izvođačem radova i izvinjenje, Komisija je ocenila da „nije bilo zle namere“.

Vida Petrović Škero navela je da je u tom trenutku bilo najvažnije da javnost bude brzo obaveštena o mogućem problemu u školi.

„On (novinar) je napisao reč ’obrušio’, ali posle toga imamo sva ostala objašnjenja, imamo snimke i slike… Radi se o školi i apsolutno je što hitnije da se objavi… Ono što je posle usledilo pokazuje da nikakve zle namere nije bilo“, obrazložila je Petrović Škero.

Citiranje sagovornika ne oslobađa novinare od odgovornosti

Komisija je zatim odlučila da je Nova.rs prekršila Kodeks u tri teksta objavljena povodom dojave o bombi u školi na Banovom brdu. Žalbu je podnela direktorka škole Vanja Antonijević, navodeći da joj je narušen ugled i da novinari nisu kontaktirali nju kako bi iznela svoju stranu priče. Iako je portal u odgovoru naveo da su sporni navodi bili citati sagovornika, Komisija je ocenila da ni citiranje izvora ne oslobađa novinare odgovornosti, posebno kada se objavljuju uvredljive izjave anonimnih sagovornika. U sva tri teksta, zaključeno je, prekršeno je Poglavlje 3 Kodeksa, koje se odnosi na odgovornost novinara i obavezu negovanja kulture i etike javne reči.

Jelka Jovanović naglasila je na sednici da je u pitanju tema od javnog interesa, ali da je saglasna sa žaliteljkom da je u tekstovima korišćen neprimeren jezik.

„Što se tiče druge strane, ona, ako u trenutku poziva novinarke nije mogla da se javi – mogla je kasnije. Oni su obavezni da odgovaraju na pitanja“, kazala je Jovanović.

Filip Švarm je dodao da razume zašto je novinarka u ovom slučaju citirala anonimne izvore.

„Ovo je jako pipavo jer se radi o deci. I roditelji ne bi podnosili krivične prijave tek tako i ja razumem strah tih roditelja da govore pod svojim imenom… ti sagovornici nisu izmišljeni, oni postoje. S druge strane, nekontaktiranje druge strane je veliki problem“, naveo je Švarm.

Novinarsko reketiranje je nedopustivo, ali i teško dokazivo

U slučaju portala Republika.rs, Komisija je zaključila da je Kodeks prekršen objavljivanjem serije od 13 senzacionalističkih tekstova o porodilištu Opšte bolnice „Acibadem Bel Medic“. U žalbi bolnice navedeno je da su nakon neuspelih pregovora o poslovnoj saradnji sa portalom usledili uvredljivi tekstovi, zbog čega je na sednici otvoreno i pitanje takozvanog „reketaškog novinarstva“. Iako Savet za štampu nije mogao da utvrdi da li je bilo pokušaja reketiranja, jer redakcija Republike nije odgovorila na žalbu, Komisija je jednoglasno ocenila da su tekstovima prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, pravo na odgovor i ispravku, poštovanje dostojanstva ličnosti i obavezu konsultovanja više izvora.

„Videli smo da su se oni dogovarali oko neke saradnje i da se nisu dogovorili i došlo je do čega je došlo“, rekao je FIlip Švarm i dodao da je nemoguće demantovati takva pisanja.

Javni funkcioneri moraju da trpe kritiku

S druge strane, Komisija je odlučila da portal Istinomer nije prekršio Kodeks povodom žalbe Predraga Azdejkovića, koji je bio pomenut u istraživanju o propagandnim aktivnostima političkih aktera i javnih ličnosti bliskih vlasti. Izdavač Istinomera, CRTA, navela je da se sve činjenične tvrdnje zasnivaju na javno dostupnim i proverljivim izvorima, kao i na ranijim izjavama i nastupima Azdejkovića. Komisija je prihvatila stav da javni funkcioneri moraju da trpe kritiku u vezi sa svojim radom, a Vida Petrović Škero ocenila je da je reč o pokušaju grubog ograničavanja slobode govora i medija od strane javnog funkcionera.

„Ja mogu da govorim kako hoću i šta želim, a kada neko analizira moj govor – on čini određene prekršaje, a ja ne činim nikakav prekršaj tako što sobodno govorim, ali medij koji se bavi analizom vrši tako nešto – I ovo postaje šablon ponašanja i mi treba o tome da se izjasnimo“, kazala je Petrović Škero.

Tekst je prenet sa potala NUNS.