Dnevnik studenta Luke Pešića: Kakve će konekcije Vučić, Vučićević, Vučević, Kričak i ostali napraviti u Zabeli?

Autor: Luka Pešić, student Mašinskog fakulteta u Beogradu Izvor: Danas

Petak, 13. 3.

Budim se i dalje pod utiskom prethodnog dana. Razmišljam kako je moguće da smo kao nacija došli do toga da nas, studente i građane, karakterišu kao teroriste, ustaše, talibane i vijaju po ulicama kao da smo neprijatelji.
Odlazim na trening, osvrćem se preko ramena da vidim da li nas i dalje prate inspektori.

Subota, 14. 3.

Završen ispitni rok. Kako je došao, tako je i otišao. Svelo se na isto kao i prethodni: najveći utisak ostalo je privođenje.
Trening na terenu van grada. U vožnji razmišljam kako bi bilo lepo da imamo bolje uslove i šta bi trebalo da se uradi kako bi se to ostvarilo. Tu ponovo dolazimo do menjanja sistema – neizbežno je u svakoj sferi života.
Odmah posle treninga idemo na protest u Aranđelovcu. Predstavljanje kandidata na lokalnim izborima koji predstoje, prelepa atmosfera.

Nedelja, 15. 3.

Piknik na Ušću kod gradilišta novog akvarijuma. Pobegao im delfin. Skreće se pažnja na značaj samog parka, dok se deca igraju, ljudi uživaju u danu, a policija čuva ograde i prazan prostor iza njih.
Sastanci i komunikacija sa advokatima postaju maltene svakodnevica. Nadam se da takve stvari ostanu izolovane i da ljudi nemaju takva iskustva. Međutim, teško je misliti da će tako i biti. Verujem da je ovo početak njihovog revanšizma i da će biti sve gori.

Ponedeljak 16. 3.

Kao što sam i mislio, pozvana je još jedna koleginica na „razgovor“ u SIV. Kakvi li smo mi to kriminalci i teroristi kada dolazi do toga da ljudima kuće pretresa UKP i dovode ih u SIV zbog, kako navode, „lepljenja nalepnica“. Puštena je ubrzo nakon toga.

Čačak dočekuje Vučića. Razmišljam da odem da dočekam i ja našeg „preCednika“, međutim ne bih stigao na vreme, pa sam odustao. Svakako bih se razočarao, budući da ga niko od naroda nije video, jer se ušunjao u studio, a potom otišao nekim podrumima.

Utorak 17.3.

Slobodan dan od večernjeg treninga i većine drugih obaveza. Malo oduška od svakodnevnih stresova može itekako da rehabilituje telo i um, dokle god je i to umereno. Nažalost, svaki dan donosi nove misli kako ćemo i šta ćemo sutra, pa mi se u glavi stalno vrti film koji ćemo tek gledati na izborima 29. marta.

Sreda 18.3.

Kombinacija treninga u teretani preko dana i treninga uveče na terenu zna da iscrpi i telo i mozak, ali isto tako pomaže za fokus, disciplinu i, naravno, neke druge stvari koje su mi pomogle da izbegnem teške scene koje su mogle da me snađu na ulici da nisam uspeo da pobegnem „kornjačama“. Pristaje im ime.

Ponovo se pitam kako je moguće i zašto je tim ljudima toliko „šuplja glava“ da rade to što rade i da ih nije sramota. No, sve dođe na svoje i svako ko je vršio represiju, prebijanja i korupciju će kad-tad odgovarati.

Četvrtak 19.3.

Razmišljao sam kako će tačno izgledati podkast u kom treba da gostujem – „Neposlušni“. Nisam fan kamera, ne volim da gostujem i bilo mi je nepojmljivo da pred njima pričam čitavih sat vremena. Međutim, bio sam prijatno iznenađen komforom i opuštenom atmosferom tokom razgovora, pa mi je sve došlo prirodno. Možda je do toga što nije toliko formalno i nije uživo, pa je i pritisak bio dosta manji.

Trening u teretani mnogo lakše i brže prođe uz društvo.

Kad smo kod društva, jako sam zahvalan što je ovih godinu i četiri meseca donelo izuzetno kvalitetne i dobre ljude u moj život i što smo napravili odlične konekcije među nama.

Pitam se kakve će konekcije Vučić, Vučićević, Vučević, Kričak i ostali napraviti u Zabeli.

Tekst je prenet sa potala Danas.