„Zlo doba 2“, recenzija

Autor: Marko Vidojković, Izvor: Danas

Na Jutjub kanalu na kom je originalno objavljen, on u trenutku pisanja ove recenzije nema ni osamsto pregleda, ali tu ne leži tajna njegovog uspeha. Ona leži u sadržaju ovog nedela, kao i tačkama koji služe za njegovo „reemitovanje“.

To nisu samo opskurni portali, već i televizije sa nacionalnom frekvencijom, uz neizbežni TV Informer. Glavni junak ostvarenja „Centra za društvetnu stabilnost“ je Veran Matić. „Zlo doba 2“ nema za cilj da zaradi novac, već da Veran Matić više ne bude među živima. To valjda i jeste poenta „Centra za društvenu stabilnost“ – da do njihove stabilnosti dođemo smrću nezavisnih novinara i nestankom nezavisnih medija.

Kod gledalaca kojima je namenjen, ovaj „film“ će izazvati osećaj relativizacije života Verana Matića, odnosno normalizaciju njegovog uklanjanja, da li od pomahnitalog Vučićevog vernika ili od pomahnitale tajne službe, svejedno je. Stariji gledaoci dnevnika RTS, te čitaoci „Politike ekspres“ i sličnih pamfleta iz devedesetih, prepoznaće rukopis „Zlog doba 2“. NJega su napisali snimili i emitovali isti oni koji su na isti način targetirali, a potom i ubili Slavka Ćuruviju.

Targetiranje Ćuruvije i Matića nisu njihove jedine sličnosti. Za Ćuruviju je čistunski deo srpske javnosti, pre nego što će ga ukovati u zvezdanu novinarsku večnost, pričao da je bio prijatelj Mirjane Marković. Isti taj deo javnosti ne prašta Veranu Matiću to što je sarađivao sa nekim aspektima ovog režima u njegovim ranim fazama. Isti taj deo javnosti ni Đinđiću nije praštao puno toga. Takva, „idealna žrtva“, kojoj nije uloga samo uklanjanje nepodobnih, već i dresura preživelih, lako može da postane i Veran Matić.

Autor ovog teksta vodi se zdravorazumskom logikom – bolje živ novinar nego mrtav novinar, ali se bojim da ta logika ne dopire do svih. Veran Matić je povodom „Zlog doba 2“ izjavio da najgore tek dolazi, a da on nije jedini „dead man walking“ uveriće se svako na kraju ove video-poternice, gde se hitro smenjuju lica novinara koji će, pretpostavljam, biti junaci narednih nastavaka. To su lica Draže Petrovića, Olje Bećković, Brankice Stanković, Jelene Obućine, Milana Ćulibrka i mnogih drugih.

Pred kraj ide disklejmer, posvećen Aleksandru Osvetiću Se Kad Tad Slavku Ćuruviji Vučiću. Posle pola sata iživljavanja nad Veranom Matićem, uz još nekoliko pomenutih „izdajnika i saradnika“, poput advokatice Krune Savović i „preudopisca“ Vladimira Arsenijevića, napetost naglo opada. Autor proglašava pobedu nad obojenom revolucijom, ali sebi u amanet ostavlja da nastavi sa targetiranjem svih novinara koji su probali da „sruše državu“. Gledaocima (službi) prepušta se zadovoljstvo da (nekažnjeno) povuku oroz.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Tekst je prenet sa potala Danas.