Svetlana Slapšak – Ogroman čiviluk
Autorka: Svetlana Slapšak, Izvor: Peščanik
Otkako je poznata optužnica protiv Bogdana Jovičića, skandal je postao međunarodni zbog okolnosti – štrajk glađu, pretnja veštačkim hranjenjem, slanje u drugi zatvor umesto u bolnicu – ali kod kuće, skandal je postao najstrašniji primer bezakonja u uzurpiranoj državi do sada: sve tačke optužnice mogu da se odnose na bilo kojeg od najmanje stotinu ćacija, koji zauzimaju najvažniju saobraćajnicu u glavnom gradu, uništavaju javnu imovinu i javni ugled, nanose milionsku štetu privredi i turizmu, kao i lokalnim stanovnicima, i ostalo po redu… Ali sve to sa javnim sredstvima i uz državnu/vladinu potporu i pomoć. Bodgan Jovičić nije imao ništa od toga ali, kako vučimediji neprekidno ponavljaju, upotrebio je ogromni čiviluk. Odakle ogromni čiviluk? Ako je slediti verbalnu praksu lika Brnabić, to je izvesno poseban predmet, u tajnosti iskovan od čelika najboljeg kvaliteta, koji su platile strane sile, a kovali su ga u skrivenoj kovačnici najsnažniji među blokaderima, tiho pevajući „Mujo kuje…“ U podnožje ogromnog čiviluka ukucana su slova SV (smrt Vučiću), koja se vide samo pomoću ferohronologije.
Ovaj epski prizor zla dopunio je navodni predsednik države snažnim animizmom, odnosno prenosom osobina živog bića na nežive predmete. U njegovoj animističkoj verziji, optuženi je brutalno, zapravo najbrutalnije, primenio oguljeno/ogoljeno nasilje prema nenaoružanim i nedužnim predmetima. Do neba su se čuli krici stolica bez noge ili čak dve, oslepljenih lustera, isprekidanih prekidača, izgleda da je teško oštećena i jedna poštena radnička plastična kofa, malter je jaukao prilikom (o)guljenja, jedna zastava u uglu uvila se u tugu… primećena je i metla koja je nekim čudom uspela da se izvuče i uzleti u noćno nebo. Jedan od živih pečenih-nedopečenih opravdano je izvukao revolver i zapucao, pazeći da ne povredi nijedan predmet u blizini.
Majstori animizma obično su posebno nadareni, izabrani i jedinstveni u svome društvu, sposobni da leče ali i sluđuju, najčešće u transu: navodni predsednik zapravo je šaman, što vizualno odlično potvrđuju karikature Dušana Petričića, koji je prvi i primetio ovaj fenomen. Šamani imaju privilegovan, ali ponekad i krajnje riskantan položaj u svome društvu, ako im neki pacijent umre ili se neko proročanstvo sa uputstvima pretvori u katastrofu. Među mnogim pozivima između kojih se navodni predsednik suvereno kreće, zahvaljujući omiljenom izrazu da to ionako uopšte nije važno, poziv šamana uistinu je opasan. Razumljiva je naklonost, rekli bismo strast navodnog predsednika da vodi glavnu reč u javnosti, uporno proriče kad i koliko će narod i njegovi delovi biti radosni i ko je sve oduvek blokaderski smetao toj radosti. Uteha je da se neuspešno šamanstvo plaća, a zbog učestalosti proroštava, takva mogućnost je zrelija nego ikada. Tu možda glavnu ulogu neće igrati japanske milijarde, milijarde koje ulažu evropski neprijatelji a koje od države otimaju blokaderi, jer je odnos unos/iznos još uvek 2:1, ali će optužnica Bogdanu Jovičiću biti presudna.
Na međunarodnom planu, profesionalno pijani šaman potpuno je otkriven, otkako je od „partnerske“ ruske tajne službe dobio podatak da je nemire u Srbiji organizovala EU. Nije potrebna šamanska veština da se zaključi da će Srbija možda ući u EU, ali sa Vučićem svakako ne. Zašto bi EU trošila ogromna sredstva da uništi državu koju hoće da primi u svoje okrilje, nije jasno nijednom šamanu na ovoj planeti. Jedine odgovore imaju možda udbosaurusi iz vučimedija, ali evropski posmatrači ne ulažu tako neljudske napore.
No, moda baš sada u skrivenoj kovačnici neko kuje još jedan, novi i moćniji ogromni čiviluk oslobođenja…
Tekst prenet sa portala Peščanik.
