Velika pobuna na zapadu Srbije

Autor: Nenad Kovačević, Izvor: Novi magazin

Užice, po broju stanovnika, nije veliki grad ali je, upornim protestima i blokadama, dokazalo da je veliki problem režimu naprednjaka u Srbiji. Kontinuitet užičkog bunta, koji traje od novembra prošle godine i njegova kulminacija 13. jula, kada se u grad slile reke ljudi iz cele Srbije nakon hapšenja učesnika blokade magistrale od Beograda do Crne Gore, bio je povod režima Aleksandra Vučića za brutalnu intervenciju policije. 

Vučić je pokušao represijom da kazni i ponizi Ere, ali i da ostatku Srbije poruči da će biti nemilosrdan u očuvanju svog režima. Međutim, nije računao na erski prkos i ponos, pa je Užice odgovorilo još masovnijim buntom, postalo epicentar pobune i primer drugima u Srbiji za građansku solidarnost i aktivizam. Godilo je Užičanima i dalo im dodatnog zanosa to kada su demonstranti u centru Beograda oduševljeno uzvikivali „Užice, Užice!“, a Zemunci poručivali da će svoju blokadu završiti onda kada je završe Užičani u svom gradu. 

Od poslednjeg popisa 2011. godine kada je u njemu živelo 78.040 ljudi, iako je regionalni centar jugozapadne Srbije i središte Zlatiborskog okruga, koga su zaobišle velike investicije, ali ne i kontinuirana lažna obećanja aktuelne vlasti o napretku, grad je ostao bez više od deset odsto stanovništva, ali ne i bez svoje slobodarske tradicije, koju baštini i Užičkom republikom. 

Užice je prednjačilo i u višemesečnim građanskim pobunama devedesetih i prkosilo policijskim kordonima Miloševićevog režima, pa je 1996. godine postalo jedan od opozicionih gradova u Srbiji. Na velikom doprinosu promenama u Srbiji, uoči i nakon 5. oktobra 2000. godine, posle sloma tadašnjeg režima, Užičanima je javno čestao tadašnji premijer dr Zoran Đinđić, iako su im, kako je tada, malo u šali, a malo ozbiljno, primetio da su im petooktobarsku slavu preuzele komšije Čačani. 

Dvadeset pet godina kasnije, Užičani se ponovo bore za slobodu, a sa njima se solidarisala cela slobodoumna Srbija, pa i komšije Čačani. A, kada se udruže drčni Užičani i Čačani, jedna je od teza u ovom zlom vremenu, režimu u Srbiji preti velika opasnost.

Protesti, komemorativni skupovi i blokade, sa porukama vlasti „Ruke su vam krvave“, počeli su u Užicu nakon smrti 16 ljudi u obrušavanju nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine. Bunt je intenziviran 29. juna, kada je vlast počela da hapsi, progoni i u svojim tabloidima targetira učesnike velikog protesta u Beogradu, održanog dan ranije. 

Na protestu i blokada u Užicu, 20. jula, bio je i Vojvođanin Dragoslav Stojšin iz Ilandže, sela kod Alibunara u kome je, s ponosom to ističe, „živeo i stvarao veliki Miloš Crnjanski“. U Užice je doputovao specijalno radi podrške Užičanima. 

„Kada sam video da su Užičani, 6. jula, probili kordon Žandarmerije – to mi je dalo snagu da dođem u Užice, da budem deo vas“, kazao je za Novi magazin Stojšin, koji je učesnik svih studentskih protesta i blokada širom Srbije. 

U narodnoj nošnji, privlačio je Lala pažnju i transparentom s porukom Užičanima: „Ere, ne dajte da vas udaraju i hapse deca od zla oca i gore majke“. 

„Moramo biti uporni i spremni da izdržimo velike napore jer s druge strane su ljudi koji nemaju morala i koji se bore za vlast, a mi se borimo za slobodu“, poručio je Stojšin.

 

HAPŠENJA: Užičani su, na inicijativu studenata, maturanata, udruženja građana, prosvetnih i zdravstvenih radnika, uz podršku opozicije i drugih građana, uz pozive na solidarnost, uspeli da se organizuju. Komunicirajući putem društvenih mreža, od 29. juna svakodnevno su protestovali. Uz puštanje na slobodu svih uhapšenih i kažnjavanje batinaša koji su tukli demonstrante širom Srbije, tražili su ispunjenje jednog od glavnih studentskih zahteva – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Osim toga, traže i ostavke čelnika lokalne vlasti Srpske napredne stanke i njenih koalicionih partnera, optužujući ih za korupciju. 

Od početka užičkih demonstracija, protestnih šetnji i višečasovnih blokada zlatiborske magistrale, osim redara, takva okupljanja je obezbeđivala i užička policija, kojoj su se učesnici protesta na tome javno zahvaljivali. Zahvaljujući brzoj i profesionalnoj reakciji užičke policije, u nekoliko navrata, sprečeni su napadi na demonstrante. 

Međutim, obrt se dogodio 6. jula kada je režim odlučio da se obračuna sa neposlušnim Užičanima. Grad je bio pod okupacijom na stotine ljudi u uniformama Žandarmerije sa kompletnom opremom za razbijanje demonstracija i vozilima „marica“ iz drugih gradova Srbije. 

I pored toga, Užičani su organizovali uobičajeni protest i uputili se ka magistrali Užice-Požega, u naselju Krčagovo, s namerom da je blokiraju. Kolonu, koju je zaustavio kordon Žandarmerije, na prilazu magistrali, predvodili su odbornici užičke opozicije. 

U metežu, građani su probili kordon i stigli na magistralu, gde su ih čekali novi i brojniji kordoni Žandarmerije. Bezuspešni su bili pokušaji odbornika opozicije da razgovorom sa načelnikom Policijske uprave Užice Milovanom Kneževićem spreče upotrebu sile prema građanima, među kojima su bili i roditelji sa bebama i malom decom.

Dok su građani sedeli na magistrali, prkosno i uglas govorili stihove: „Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem“ iz drame „Putujuće pozorište Šopalović“ nedavno preminulog književnika i akademika Ljubomira Simovića, poreklom iz Užica, na njih je pendrecima i biber sprejom krenula Žandarmerija i razbila blokadu. Pendrekom je povređen advokat i opozicioni odbornik Radovan Novaković i još desetak građana. 

Sutradan su usledila hapšenja sedmorice učesnika blokade – odbornika Radovana Novakovića (Užička akcija) i Vladana Sinđića (ZLF), profesora i aktiviste udruženja građana „Da „ne“ dišemo Duboko“ Branka Nikolića, koji je srčani bolesnik i koji je, u lošem stanju, tek dan kasnije prevezen iz pritvora na intenzivnu negu užičke bolnice. Uhapšeni su i studentski aktivista Pavle Cicvarić, građani Aleksa Nikolić, Dejan Ćosić i Marko Radovanović.

Njima je Osnovni sud u Užicu, pa predlog tužioca, odredio pritvor do 30 dana zbog sumnje da su napali policiju, odnosno da su počinili krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Pritvor im je, kako je sud naveo, određen da ne bi počinili isto krivično delo. Kao dodatni razlog za pritvor, sud je naveo to što se „osumnjičenima stavlja na teret izvršenje krivičnog dela sa elementima nasilja, za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, a način izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

O brutalnosti Žandarmerije za Novi magazin svedoči Bojan Marić, mladić koji je zadobio povrede noge, kada je Žandarmerija razbila blokadu 6. jula uveče, a potom poručuje da bi „umesto nepravedno uhapšenih Užičana, u zatvoru trebalo da budu oni koji su te večeri tukli Užičane“. 

„Prilikom policijskog razbijanja blokade, iščašeno mi je koleno i uvećana slezina, zbog čega sam bio u bolnicu“, navodi Bojan, čija noga je u gipsu i kreće se uz pomoć štaka. Koleno mu je, objašnjava, iščašeno, nakon što ga je pendrekom udario policajac“. „Na odeći, koju sam nosio te večeri, ostali su otisci policijskih čizama. To je jedan momak fotografisao, kada sam primljen u Službu hitne pomoći, a o tome mogu da svedoče i medicinski radnici koji su me primili u tu službu“, navodi i najavljuje tužbu protiv policije.

REAKCIJA: Kao reakcija na hapšenja, usledilo je ogorčenje Užičana, okupljanja ispred suda, policije i zatvora, kojima se zahtevalo puštanje na slobodu pritvorenih. Dan nakon hapšenja usledio je novi protest, ali Žandarmerija nije intervenisala. Učesnici protestne šetnje nadmudrili policiju tako to su se kretali okolnim ulicama i pojavljivali se iza kordona. Na taj način su uspeli da dođu do zlatiborske magistrale i da je blokiraju, nakon čega se policija povukla. Sutradan su uhapšena dvojica učesnika tog protesta – Marko Krejović i Branko Jovanović, zbog sumnje da su, takođe, napali policiju. 

Hapšenje i pritvaranje Užičana, umesto straha, izazvalo je dodatno ogorčenje i omasovilo proteste. Kako nadležni nisu ispunili zahtev demonstranata da do 13. jula uhapšene puste da se brane sa slobode, tog dana u Užicu je održan veliki protest „Srbijo, Užice te zove“. Više hiljada ljudi je došlo u Užice iz mnogih gradova Srbije i, skandirajući „Pustite ih sve“, sa Trga partizana, tražilo puštanje iz pritvora devetorice uhapšenih. 

Tokom jednog od najmasovnijih i najorganizovanijih protesta u gradu od oktobarskih promena 2000. godine, okupljeni su uzvikivali „Užice je svet“. Program je trajao devet sati, što simbolično ukazuje na broj uhapšenih, a prilikom protestnih šetnji različitim trasama i u grupama, demonstranti su blokirali ceo grad – od raskrsnica i kružnih tokova do saobraćajne petlje na zlatiborskoj magistrali. 

Na blokadama se igralo Užičko kolo, organizovale se sportske, zabavne aktivnosti i bakljada, kuvao se pasulj, a na nekoliko punktova služila se besplatna flaširana voda, sokovi, voće i druga hrana. 

Kolonu i blokade su predvodili bajkeri, ratni veterani, bivši pripadnici 63. padobranske brigade i studenti, a kroz blokadu propuštani su automobili sa decom i sanitetska vozila. Zanimljivo je da na protestu i blokiranim saobraćajnicama, tog dana, nije bila vidljiva Žandarmerija, a patrole saobraćajne policije pojavljivale su se povremeno. 

Sa protesta je rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić poručio građanima Srbije da se pridružuje „glasu protiv nasilja, brutalnosti, nepravde, urušavanju institucija“ i da „istraju u borbi koju su započeli studenti za institucije koje služe građanima i društvu u kome se živi dostojanstveno“. „Na užičkom trgu štitimo slobodu mišljenja i izražavanja, istinoljubivost i čestitost, jedinstvo i istrajnost“, kazao je, između ostalog, rektor Đokić, koga su prisutni oduševljeno pozdravili. 

Advokat Vladimir Terzić poručio je tužiocima i sudijama da poštuju ustav, a ne naloge vlasti i istakao da uhapšeni učesnici nisu počinili nikakvo krivično delo i da ih treba pustiti iz pritvora. „Vaša zakletva nije data nijednoj partiji, već pravu i građanima. Slušajte ustav, a ne komandu“, kazao je Terzić, poručivši pripadnicima policije da ih „ne opravdava naredba kojom krše zakone“. 

Advokat Božo Prelević je ocenio da su „milijarderi na vlasti u Srbiji nervozni“, jer im građani prkose i širom Srbije i dalje protestuju“. 

„Šta će policajcima maske, ako sprovode zakon? Čuo sam da je predsednik suda u Užicu navukao masku kada je donosio odluku o pritvoru“, kazao je Prelević i istakao da „po zakonima i Ustavu Srbije policija mora da štiti demonstrante“. 

Navodeći za aktuelni režim da je „odlazeći“, glumac Tihomir Stanić recitovao je pesmu „Balada o Stojkovićima“ koju je, pre 50 godina, napisao nedavno preminuli akademik Ljubomir Simović.

„Sa verom u bolju budućnost, uskoro ćemo dočekati kraj ovog užasnog i nenarodnog režima – poručio je poznati glumac. 

Nakon čitanja pisma episkopa žičkog Justina, kojim je on ranije podsetio predstavnike vlasti da „ne zaborave na svoju suštinsku dužnost – da štite narod“, pročitana su i pisma bivšeg fudbalera i reprezentativca Nemanje Vidića i autora emisije Kvadratura kruga na RTS-u Branka Stankovića. 

Policiji, tužilaštvima i sudovima Vidić, koji je poreklom Užičanin, poručio je da „zakon mora biti isti za sve“ i da „generacijama koje dolaze moramo da ostavimo uređenu zemlju“.

Takođe Užičanin, Branko Stanković u pismu je kritikovao odluku predsednice užičkog suda Sunčice Misailović o pritvoru devetorice učesnika užičke blokade.

„Ona je svoje ime zamračila i obeležila ga sramotnim, tamnim velom, stavljajući politiku iznad profesije i pravde – napisao je, između ostalog Stanković i naveo da je „sunce na vidiku, ali ne ono Sunčicino, nego naše“. 

U danima nakon prelomnog vidovdanskog protesta u Beogradu, na „zeleno svetlo studenata“ zborovi građana, uz studente, organizuju širom Srbije blokade ulica i saobraćajnica sa zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Pre Užičana najuporniji su bili Zemunci, a proteklog vikenda u Jadru su obnovljeni i protesti protiv rudarenja litijuma.

Novosađani, koji su praktično od 5. novembra 2024. imali samo jedan dan protestne pauze (u nedelju 19. jula) započeli su krug kontroverznih „poseta“, odnosno protesta ispred domova najuticajnijih funkcionera.

Istovremeno otvoren je novi krug abolicija kojima je predsednik Srbije u netransparentnoj proceduri već pomilovao napadače koji su povredili studente krajem januara, a studentkinji polomili vilicu. Najavljena je i „Vučićeva pravda“ za devojku koja je na Novom Beogradu tokom protesta zvanog generalni štrajk februara pokosila studentkinju. Praktično u isto vreme, započeli su i orkestrirani napadi na građane koji podržavaju studente; prvi je na udaru bio autoprevoznik Milomir Jaćimović, u Šapcu je demolirana pekara Katić, uzgajivačima bostana iz Ašanje kod Pećinaca porodici Rajačić i još nekim njihovim komšijama inspekcija ne dozvoljava da rade…

PUŠTANJE IZ PRITVORA: Dan nakon tog protesta, na osnovu žalbi advokata, Veće Osnovnog suda u Užicu je sedmorici pritvorenih ukinuo pritvor i omogućio im da se brane sa slobode, a ostaloj dvojici određen je kućni pritvor.

Pušteni iz pritvora, koje su dočekali članovi porodica, prijatelji i mnogi Užičani, zahvalili su se na velikoj i upornoj podršci sugrađana i ljudi iz ostalih delova Srbije. „Nisam očekivao ovakav ishod, ali ništa nije gotovo i nastavljamo borbu“, kazao je, nakon izlaska iz pritvora, student Pavle Cicvarić.

Radovan Novaković, advokat i odbornik opozicije, najavio je da će zahtevati odgovornost svih koji su nezakonito postupali u tom slučaju i vršili pritisak na užičko pravosuđe. 

„Imam saznanja da je državni tužilac Zagorka Dolovac telefonom kontaktirala šefa Osnovnog javnog tužilaštva u Užicu Marka Dimitrijevića i naredila da se predmet dodeli tužiocu Vladimiru Boškoviću, a ministar pravde Nenad Vujić zvao je Osnovni sud u Užicu i tražio da predmet u sudu vodi predsednica tog suda Sunčica Misailović“, saopštio je Novaković.

Osim za njih, odgovornost je najavio i za Milovana Kneževića, načelnika Policijske uprave Užice, za koga je naveo da je „naredio Žandarmeriji da krene pendrecima na narod“ , kao i za „lice koje se predstavilo kao Uroš Mićević, koji ga je“, naveo je, „iako mu se predstavio kao odbornik, sapleo i šutirao“ na blokadi 6. jula. 

Obelodanio je i to da je Osnovni sud u Užicu poslao taj predmet u Apelacioni sud u Kragujevac sa predlogom da se užički sud izuzme i predmet dodeli drugom sudu, ali sud u Kragujevcu je to odbio i predmet vratio u Užice. 

„Jasno je da je to bilo političko hapšenje i niko od njih neće biti pošteđen odgovornosti, jer dolazi vreme pravde“, poručio je Novaković.

Ubrzo se oglasio MUP Srbije, izrazivši „zabrinutost“ zbog, kako je navedeno u saopštenju, „neprimerene odluke suda u Užicu“ kojom se, dodaje se, „javnosti šalje poruka da je napad na policijske službenike, koji štite bezbednost građana i brinu o javnom redu i miru, dozvoljen i nekažnjiv“.

„Smatramo neprimerenim da sudska vlast kao nezavisna grana vlasti, donoseći odluke na štetu policijskih službenika, koji profesionalno i zakonito obavljaju svoju dužnost, podleže pritisku dela javnosti i puštanjem osumnjičenih da se brane sa slobode, umanjuje težinu izvršenog krivičnog dela“, saopštio je MUP Srbije .

Dalje se navodi da se takvom odlukom „postavlja pitanje kakvu poruku sud, kojem je zadatak da štiti pravni poredak, šalje policijskim službenicima ukoliko se napadi na njih tretiraju na ovaj način, imajući u vidu da su policajci svakoga dana na službenom zadatku, da štite javni red i mir i bezbednost građana, uključujući i bezbednost sudija i tužilaca“. 

Zanimljivo je da srpska policija nije reagovala i javno iskazivala „zabrinutost“ kada su policajci, posle velikog protesta u Beogradu, 28. juna, upotrebom prekomerne sile hapsili i ponižavali učesnike tog protesta ili kada su „studenti koji žele da uče“, „Ćacilendom“ u Pionirskom parku, sa sumnjivim tipovima, okupirali deo glavnog grada Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i vrh policije, takođe, nisu bili „zabrinuti“ ni kada je predsednik države Aleksandar Vučić nedavno pomilovao aktiviste njegove Srpske napredne stranke koji su, u januaru ove godine u Novom Sadu, bejzbol palicama pretukli studente i jednoj studentkinji polomili vilicu. Vučićevim pomilovanjem četvorice batinaša, za koje je govorio da su „junaci“, obustavljen je sudski postupak protiv njih, a to znači da za nedelo koje se sumnjiče ne mogu biti osuđeni. 

O protestima i hapšenjima u Užicu oglasio se Vučić i, gostujući na režimskoj TV Pink, naveo da su „ljudi iz Užica patriote“, a potom se, u poznatom radikalsko-naprednjačkom maniru, pitao „da li je moguće da stanu iza nekog Cicvarića, za koga je Kosovo nezavisno, a Srbija genocidna“.

„Je li moguće da Ercovi idu za takvom politikom? Ne, nikada ne bi, ali niko i ne pita koja je politika. To nije važno. Potrebno je nacrtati metu, a u ovom slučaju to sam ja ili Dragan Vučićević (vlasnik režimskog tabloida i TV Informer, prim. autora), koji ih nervira“, rekao je Vučić, pokušavajući da posvađa Užičane s porodicom studentskog aktiviste Pavla Cicvarića, ali u tome nije uspeo. 

Tekst prenet sa portala Novi magazin.