„Da im odnese flašu i izvini se“: Vučićeva poruka o Matiću uznemirila novinarsku zajednicu

Autorka: Milica Ljubičić, Izvor: Raskrikavanje

Od početka studentskih blokada, Aleksandar Vučić otvoreno pokazuje neprijateljstvo prema profesionalnim medijima i novinarima. Dok relativizuje nasilje nad ljudima na ulicama, sve češće javno izgovara ono što zaista misli – da profesionalni mediji koji kritički izveštavaju nisu potrebni Srbiji. Neretko, targetira medijske profesionalce i lično.

Najnoviji primer – izjava u nedelju uveče, u udarnom terminu nacionalne televizije kada je rekao da bi svima koji su bili osuđeni zbog Verana Matića, ta kazna trebalo da se briše iz evidencije.

„Bilo bi dobro da oni koji su bili hapšeni, pritvarani i osuđivani zbog Verana Matića, da im se lepo to briše iz evidencije – ako je već tako fin prema ljudima – i da bude kao da nikada nisu ni kažnjavani. I da im lepo odnese viski ili flašu vina na kuću i da im se izvini što su ljudi robijali zbog njega, ni krivi ni dužni”, rekao je Vučić na televiziji Pink.

Ovo je bila reakcija na pitanje o tviterašu Marku Marjanoviću koga je prethodno Veran Matić podržao i zatražio da se on pusti iz „digitalnog pritvora“, budući da je Marjanoviću već tri meseca zabranjeno da objavljuje na društvenim mrežama kao i da prisustvuje javnim skupovima.

Veran Matić je nakon Vučićeve izjave zatražio i procenu bezbednosti od policije, a reagovala su i mnoga novinarska udruženja, kao i Stalna radna grupa za bezbednost novinara.

Kažu da Vučićeva izjava „ozbiljno ugrožava bezbednost Verana Matića jer dolazi sa najviše državne funkcije i nosi posebnu težinu u javnom prostoru.”

„Takva retorika može se shvatiti kao podsticaj na nasilje i doprinosi stvaranju neprijateljskog okruženja za novinare, koji već rade u teškim uslovima. Posebno je zabrinjavajuće kada se ovakve poruke šalju sa pozicije moći, jer one ne samo da delegitimizuju novinarski rad, već i potencijalno ohrabruju napade na medijske radnike.”

U razgovoru za Raskrikavanje predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih media (ANEM) i član Radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić, kaže da se ne oseća bezbedno i to već jako dugo.

„Kada imate ovakvu situaciju od početka protesta i kada imate porast ekstremizmu i tu vrstu brutalnosti, neobuzdanosti i nasilja, niko od građana Srbije se ne može osećati bezbedno“, kaže on.

Iako Vučić nije precizirao na koga tačno misli, Matić pretpostavlja da se to odnosi na bivše pripadnike državne bezbednosti koji su ranije bili osuđeni, a potom pravosnažno oslobođeni optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Matić podseća da jeste bio na čelu Komisije za istraživanje ubistava novinara, ali naglašava da su konkretne istražne radnje vodili policija i tužilaštvo – i upravo na osnovu tih radnji kasnije je sastavljena optužnica.

„Tokom suđenja, optuženi i njihovi advokati su često pokušavali da prebace krivicu na mene – tvrdili su da se postupak vodi isključivo zbog mene i pritiska novinara. Ovo što sada čujemo je nastavak te iste retorike“, kaže Matić.

Dodaje da predsednik možda aludira i na drugi slučaj – Dejana Nikolića Kantara iz Vranja. Kantar je proveo 18 meseci u zatvoru zbog pretnji vlasnici i novinarima OK radija. Taj postupak je pratila Radna grupa za bezbednost novinara, čiji je Matić član.

„Kantar me je takođe optuživao da sam ja kriv što je završio u zatvoru. Celo Vranje je bilo oblepljeno plakatima s mojim likom“, podseća on.

„Ima ljudi koji će ovakvu poruku shvatiti kao zeleno svetlo, da ako ne donesem flašu pića i ne izvinim se, može mi se desiti nešto loše“, kaže Matić.

Matić ističe da je međusobna solidarnost ključna, posebno danas kada su mediji pod pritiskom i sve češće meta napada.

„Jedino što nam preostaje je međusobna snažna solidarnost i da pokušamo da animiramo međunarodnu zajednicu da bude mnogo angažovanija na pitanju zaštite slobode govora i svih drugih sloboda koje su sada ugrožene“, kaže on.

Dodaje da je je zatražio i policijsku procenu svoje bezbednosti, ali ne gaji prevelika očekivanja.

„Pošto je reč o predsedniku, ne očekujem da će se to uraditi ili će se formalno uraditi, ali ne očekujem ništa od toga. Želeo sam da ispunim tu vrstu obaveze koja je neophodna, da ostane pisani trag da je zatražena procena bezbednosti.“

Tekst je prenet sa portala Raskrikavanje.