Dimitrije Boarov – Hleba će biti
Kroz senku maratonske političke krize u Srbiji, ovih dana se probijaju i neke relativno povoljne vesti sa naših njiva zasejanih pšenicom. Naime, dolaze prognoze da će ovogodišnji rod pšenice, koja je jesenas zasejana na oko 600.000 hektara, doneti između 3,3 i 3,5 miliona tona hlebnog zrna (sa prosekom prinosa između 5,5 i 6 tona po hektaru). Uz takozvane prelazne zalihe stare pšenice od milion tona – koje su prevelike zbog ranije zabrane izvoza – procenjuje se da bi se na izvozna tržišta u narednih 12 meseci iz Srbije moglo plasirati i blizu dva miliona tona pšenice.
Istina, i u celom svetu se sada očekuju dobri prinosi pšenice. Svetska organizacija za hranu novi rod procenjuje na oko 800 miliona tona, a Svetski savet za žitarice očekuje 805,5 miliona tona. Pri tome se svetska godišnja potrošnja projektuje na 809,8 miliona tona. Kad je reč o kvalitetnoj pšenice vredi spomenuti da se u Evropskoj uniji smatra da će rod pšenice ovoga leta biti povećan za 14 miliona tona. U takvoj situaciji, bolje reći konkurenciji, ne čudi što su cene pšenice na svetskom i evropskom tržištu relativno niske. U Konstanci, koja je za Srbiju veoma važno robno mesto, pšenice se nudi za 221 dolar po toni, a u susednoj Odesi za 234 dolara za tonu (zato što je EU ukinula povlastice za pšenicu Ukrajini). Kako znatan izvoz naše pšenice tradicionalno ide i preko Italije, valja spomenuti da se na berzi u Milanu pšenica prodaje po ceni između 265 i 268 evra za tonu. U Parizu je ona nešto jeftinija i plaća se između 198 i 216,5 evra po toni (za isporuke u septembru ove i u martu iduće godine).
U takvom ekonomskom okruženju naše cene su još niže – stara pšenica se u malim količinama na Novosadskoj berzi prodaje po ceni koja se kreće između 21,2 i 22 dinara po kilogramu – što bi značilo za manje od 190 evra za tonu. (Sve ove cifre su orijentacione i zanemaruju razlike u kvalitetu pšenice s kojom se trguje). Ako takav nivo cena imamo na umu, ni cena koju je za otkup ovogodišnjeg roda pšenice za državne rezerve, koju je odobrila Vlada Srbije krajem protekle sedmice, nije naročito atraktivna.
Reč je o odluci da se novi rod otkupljuje po ceni od 23 dinara za kilogram (bez PDV-a), što bi značilo za oko 196 evra po toni. Pri tome nije saopšteno koje količine će otkupiti Robne rezerve, osim što je rečeno da će se otkupljivati između 10 i 100 tona po prodavcu. Da ne bude otkupa samo za „podobne“ prodavce? I kakva je funkcija te cene ako, na primer, bude otkupljeno tek tridesetak hiljada tona, što je manje od 1 odsto proizvodnje?
Naši proizvođači (po običaju) nisu zadovoljni odlukom o ceni državnog otkupa pšenice, koja ipak ima izvestan uticaj na cene na tržištu tokom narednih meseci. Oni smatraju da odobrena cena od 23 dinara za kilogram pšenice samo pokriva troškove njene proizvodnje, a iz Ministarstva za poljoprivredu odgovaraju da sve zavisi od visine prinosa koji bude ostvaren po hektaru i smatraju da je cena pristojna i stimulativna za prosečnog proizvođača.
Ovde nećemo raspredati staru priču o cenama, koje već niz godina „zakucava“ praktično fiksirani kurs „precenjenog dinara“ prema stranim valutama. Niti vredi ponovo mudrovati o tome kako je unosnije izvoziti „prerađenu“ pšenicu (tokom proteklih 11 meseci izvezeno je iz Srbije 173.000 tona brašna), jer takvo usmerenje zavisi od niza faktora u agrarnoj politici i od stanja na svetskom tržištu. Kod nas je elementarni problem da Vlada večito duguje paorima ono što im je odavno obećala.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
