Sofija Mandić – Kada Vučić miluje

Autorka: Sofija Mandić, Izvor: Peščanik

Predsednik Srbije pomilovanjem je nedavno obustavio krivično gonjenje četvorice SNS nasilnika pod sumnjom da su bejzbol palicama teško povredili studentkinju u Novom Sadu. Nije se osušilo mastilo na odluci prvog pomilovanja, usledila je najava o pomilovanju okrivljene za pokušaj ubistva koji je rezultirao teškim povredama glave studentkinje tokom protesta u Beogradu. Predsednik Srbije je najavio da će „nastaviti da ispravlja nepravdu koju nanose tužilaštva i sudovi“. Dakle, osoba koja sebe naziva predsednikom (u daljem tekstu prikladnije prozvana inicijalima; ne više predsedničkom titulom) planira da nastavi da omogućava nasilnička ponašanja koja je sam podsticao i onemogućava progon brutalnih fizičkih napada.

Sad više nema dileme da je A.V. stavio ne samo idejni, već i lični potpis na fizičke napade na građane čiji bi predsednik trebalo da bude. Time A.V. pokušava da 1) se identifikuje kao vrhovni batinaš, i to uspešno 2) ukine sudsku granu vlasti, čak i u onom minimalnom delu u kome je pokazala da postoji; 3) ozvaniči i odobri otvoreni građanski sukob. U pravu (internog) oružanog sukoba nasilje neposredno sukobljenih strana se ne tretira redovnim sudskim putem, dok su od nekažnjivosti ustanovljeni izuzeci koji se odnose samo na one koji su položili oružje ili su ranjeni.

U svetu A.V. aminovani sukob je pervertiran do kraja – jer se u Srbiji ne radi o oružanom sukobu dveju domaćih strana. U stvarnosti, na jednoj strani se nalaze naoružana policija i partijski batinaši, dok su na drugoj nenaoružani i mirno okupljeni građani, a u najvećem broju slučajeva nenaoružana omladina.

Ali vratimo se sa ciljeva pomilovanja na njegovu pravnu dopuštenost. Od kada je Vučić pomilovao SNS batinaše, društvo je uglavnom slegalo ramenima uz konstataciju – predsednik ima ustavno ovlašćenje da pomiluje pojedince, a Zakon o pomilovanju ne propisuje jasne uslove i granice pod kojima on to može učiniti. Samim tim, osionom i (u srži) nasilnom predsedniku ne možemo ništa.

Uprkos lošem (i 30 godina starom) zakonu, osobu A.V., a koja je po obrazovanju pravnik, obavezuju međunarodni standardi koji se tiču granica u kojima se amnestija i pomilovanje mogu odobriti. Takvi standardi su ustanovljeni kako odlukama Evropskog suda za ljudska prava, tako i mišljenjima Venecijanske komisije koji su u međusobnom saglasju. Venecijanska komisija je, na zahtev Španije, u martu 2024. godine usvojila Mišljenje o uslovima za odobravanje amnestije¹ koji odgovaraju principu vladavine prava, u kojima se poziva na uporednu praksu, praksu ESLJP i iz kojih definiše granice milosti zakonodavne i izvršne vlasti. Dakle, iako su amnestija i pomilovanje po definiciji diskrecioni i akti milosti, nedavno objedinjeni međunarodni standardi neprihvatljivim smatraju amnestije i pomilovanja u slučajevima:

1. Ozbiljnih međunarodnih krivičnih dela, a naročito ratnih zločina.

2. Ozbiljnog kršenja ljudskih prava, a naročito slučajeva koji se odnose na zaštitu života i zabranu torture.

3. Namere podrivanja pravosudnog sistema i podele vlasti.

4. Samopomilovanja.

Samopomilovanje obuhvata slučajeve u kojima učinioci krivičnih dela ili odgovorne institucije same sebi, ili svojim članovima, dodele pomilovanja kako ne bi krivično odgovarali za učinjena dela. Ovo se – i to je možda najbolja vest u crnim vestima o pomilovanjima iz Srbije – uglavnom događa, tako kaže Komisija, u predvečerje političkih promena.

Osoba A.V. kriva je za nedopuštenu amnestiju pri ozbiljnom kršenju ljudskih prava i namere podrivanja podele vlasti, ali je sasvim kriva i za slučaj samopomilovanja (recimo u slučaju pomilovanja stranačkih aktivista). Takođe, kriva je što institut pomilovanja koristi mimo međunarodno prihvaćenog legitimnog cilja – društvenog ili političkog pomirenja, odnosno pravde za žrtve.

Dugo smo predsednika opominjali da se vrati u ustavne okvire svoje nadležnosti. Sada kada to samo naizgled čini, on to čini besno, sa željom da sve razlupa. Svi ti porivi su suprotni razlozima zbog kojih su mu građani privremeno poverili određene poslove, uključujući tu i pomilovanje.

I šta ćemo sad? Deluje da je zrelo da se i na međunarodnim instancama ispita dopuštenost sprovedenih i najavljenih pomilovanja osobe A.V. I dok njegov režim odlazi u neizbežni fade out, u udžbenicima istorije, toliko važnim za tu osobu, pisaće: u jednom od svojih poslednjih očajničkih poteza da zadrži vlast pucao je zvučnim topom na svoje sunarodnike, a onda je i lično, pred okom celog sveta, milovao one koji su ih prebijali i gazili.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.