26 godina od Ćuruvijinog ubistva, na optuženičkoj klupi Fondacija koja nosi njegovo ime

Autorka: Milica Ljubičić, Izvor: Raskrikavanje

Nekada optuženi da su u sprezi likvidirali novinara Slavka Ćuruviju, a danas u sudnici kao tužioci protiv Fondacije koja nosi ime ovog novinara. Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, bivši pripadnici Državne bezbednosti kojima se sudilo za ubistvo Slavka Ćuruvije u februaru prošle godine su pravosnažno oslobođeni optužbi za ubistvo ovog novinara.

Fondaciju su tužili zbog saopštenja koje su objavili nakon oslobađajuće presude i rečenice da „zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”.

Oni su podneli tri odvojene tužbe koje su kasnije spojene u jedan postupak. Smatraju da im je saopštenjem Fondacija povredila čast i ugled jer ih je sud oslobodio optužbe za ubistvo. Svaki od njih je zahtevao odštetu od pola miliona dinara.

Danas je počelo objedinjeno suđenje po ovim tužbama u Drugom osnovnom sudu. Advokatica Kruna Savović, koja zastupa Fondaciju tražila je od suda da odbaci tužbu kao nedozvoljenu zbog, kako je rekla „nedostatka pravnog interesa”.

Savović je između ostalog istakla da u saopštenju koje je povod za tužbu „nigde nije navedeno ni jedno ime, ni na jednom mestu, pa ni imena tužilaca”. Dodala je da rečenice koje su tužioci istakli kao sporne „pozivaju na promišljanje o onome što, uprkos presudi Apelacionog suda, a na osnovu dokaza koji su pre i tokom postupka javnosti bili stavljeni na uvid, ostalo u mraku nerasvetljenosti”.

Advokat trojice tužilaca, Nikola Nikodinović se ovom predlogu usprotivio. Insistirao je da su okrivljeni pravosnažno oslobođeni presudom Apelacionog suda, te podsetio da je i pored takve odluke Fondacija objavila tekst u kome njegove klijente naziva ubicama.

Sud će sada razmotriti predlog advokatice odbrane o odbacivanju tužbe, a na tu odluku obe strane imaju pravo žalbe Višem sudu u Beogradu.

Današnje pripremno ročište trajalo je dva sata, a Romić, Kurak i Radonjić nisu se pojavili u sudnici. Advokati obe strane su iznosili predloge dokaza koje bi sud trebalo da razmotri, ukoliko sud ne usvoji predlog odbrane o odbacivanju tužbe.

Advokat tužilaca Nikola Nikodinović je sudu kao dokaze predložio pravosnažnu oslobađajuću presudu Apelacionog suda, ali i da sasluša trojicu tužilaca – Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka.

Advokatica Fondacije Slavko Ćuruvija, Kruna Savović predložila je da sud među dokaze uvrsti optužnicu za ubistvo Ćuruvije, kao i dve presude Višeg suda u Beogradu, prema kojima su trojica tužilaca prethodno bili okrivljeni za ubistvo novinara na ukupno sto godina zatvora, nakon čega je Apelacioni sud doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu. Savović je i između ostalog predložila i da sudija od Prvog, Drugog, Trećeg i Višeg suda u Beogradu zatraži koliko ukupno tužbi su tužioci podneli protiv trećih lica.

„To je bitno jer se u ovom predmetu radi o zloupotrebi procesnih ovlašćenja, takozvanim SLAPP tužbama”, rekla je Savović dodajući da one nisu propisane u našem zakonu, ali se pozvala na odredbe Zakona o parničnom postupku koji propisuje zabranu zloupotreba procesnih ovlašćenja.

Advokat tužilaca je pak negirao da je u konkretnom slučaju reč nedozvoljenoj ,odnosno o SLAPP tužbi.

25 godina od ubistva, počinioci i nalagodavci i dalje nepoznati

Novinar Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin, Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Tek 15 godina nakon ubistva, Viši sud u Beogradu je podigao optužnicu za ubistvo Ćuruvije i to protiv četvorice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka.

Suđenje je počelo 2015. godine.

Prva presuda je doneta 2019. godine, kada su četvorica optuženih osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je Apelacioni sud kasnije naložio novi proces. Nova presuda je doneta 2021. godine, gotovo istovetna prethodnoj, pa je slučaj ponovo „otvorio” Apelacioni sud koji je u februaru prošle godine pravosnažno oslobodio okrivljene.

Ovom presudom je praktično stavljena tačka na ovaj slučaj, a nalogodavci i ubice Slavka Ćuruvije ostali su nepoznati.

Tekst je prenet sa portala Raskrikavanje.