Vujo Ilić – Javni servis u službi jednog građanina

Autor: Vujo Ili, Izvor: Peščanik

Studenti su pozvali građane na blokadu Radio-televizije Srbije. Zašto? Zar RTS nije postao „servis plenuma i opozicionih političkih stranaka“, kako je to rekao Aleksandar Vučić početkom marta? Istom prilikom, Vučić je novinarku javnog servisa nazvao „imbecilom“ zbog načina na koji je izveštavala sa skupa „Studentski edikt“ u Nišu. Vučiću se nije svidelo što je vest o studentskom protestu prethodila vestima o njegovoj najavi izgradnje novih puteva (avucic 2025).

A kako zapravo izgledaju vesti RTS-a? Ako odete na njihov internet portal, nizovi vesti poslednjih dana izgledaju ovako: „Vučić: Sačuvali smo mir i red…“, „Vučić: Stigao ruski FSB…“, „Vučić sa studentima u Pionirskom parku…“ To me je navelo da se zapitam: kako RTS izveštava građane o Aleksandru Vučiću, a kako o drugim nosiocima izvršne vlasti?

Da bih to saznao, analizirao sam pojavljivanje nosilaca izvršne vlasti kao glavnih aktera u 73.332 političke vesti objavljene na portalu RTS-a, od pokretanja aktuelnog sajta u junu 2008. godine, zaključno sa martom 2025. godine. Ova analiza pokazuje da je političko izveštavanje RTS-a postalo izrazito personalizovano, servilno i usmereno ka samo jednom akteru, što je u suprotnosti ne samo sa profesionalnim novinarskim standardima, već i sa zakonskim obavezama javnog medijskog servisa. Način na koji su podaci prikupljeni i obrađeni detaljno je opisan u metodološkim beleškama na kraju teksta, dok su u nastavku prikazani ključni nalazi, uz pomoć četiri grafikona koji najbolje ilustruju osnovne trendove.

U martu 2025. godine, Vučić je bio glavni akter u čak dve od pet vesti koje se bave politikom na portalu RTS-a. To predstavlja dominantno prisustvo samo jedne osobe u političkim vestima. Međutim, prvi grafikon pokazuje da to nije izuzetak, već delić cele decenije dominacije Aleksandra Vučića u vestima RTS. Zapravo, postoji jasan trend rasta procenta vesti u kojima je Vučić glavni akter, počevši od njegovog stupanja na dužnost premijera, a taj udeo se dodatno povećava nakon što je postao predsednik i posebno u poslednjih pet godina.

Ovi podaci pokazuju da se već godinama, u većini meseci, udeo Vučića u političkim vestima RTS-a kreće između 20 i 30%. Naravno, postoje i meseci kada se taj procenat smanji, uglavnom tokom parlamentarnih izbornih kampanja, kada RTS privremeno poveća broj vesti o drugim političkim akterima. S druge strane, najviši udeli u vestima beleže se tokom predsedničkih kampanja, ali i u kriznim periodima, posebno vezanim za Kosovo, kada Vučić preuzima ulogu „vođe nacije“, u čemu ga RTS verno prati.

Bilo bi sasvim razumno postaviti pitanje: zar ovakvo izveštavanje javnog servisa nije očekivano, s obzirom na to da je Vučić bio i premijer i predsednik Srbije, kao i lider dominante političke stranke? Upravo zato je korisno uporediti izveštavanje o Vučiću tokom njegovih mandata u izvršnoj vlasti sa svim drugim ličnostima koje su od 2008. godine obavljale funkcije premijera ili predsednika. Drugi grafikon na gornjem panelu prikazuje procente političkih vesti RTS-a u kojima su Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili glavni akteri tokom svojih predsedničkih mandata. Donji panel ovog grafikona prikazuje udele svih premijera, Mirka Cvetkovića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Miloša Vučevića, tokom njihovih mandata.

Već prvo poređenje sa predsednikom Tadićem i premijerom Cvetkovićem pokazuje razmere promena u načinu izveštavanja RTS-a u poslednjih deset godina. U periodu 2008–2012, Tadić je bio na vrhuncu moći, na čelu vladajuće stranke i u drugom predsedničkom mandatu, ali je ipak u proseku bio glavni akter u tek svakoj desetoj političkoj vesti. Premijer Cvetković bio je još znatno manje prisutan u vestima. Nakon izbora 2012. novi predsednik Nikolić ubrzo je pao u drugi plan, dok je premijer Dačić dospeo u prvi, sa sličnim udelom u vestima kao Tadić između 2008. i 2012. godine. Međutim, niko od njih nije bio dominantan akter u izveštavanju RTS.

Transformacija izveštavanja RTS počinje 2014. godine: premijer Vučić zauzima u vestima mesto koje niko pre njega nije imao, kao ni oni koji su ga nasledili nakon što je izabran za predsednika. Za RTS nije bilo dovoljno ni to što je premijer Vučević istovremeno bio i predsednik vladajuće stranke. RTS nepogrešivo prepoznaje gde se nalazi centar političke moći i svoje izveštavanje stavlja u službu jedne osobe.

Da bi se bolje razumela učestalost pojavljivanja Vučića kao glavnog aktera vesti u odnosu na sve druge nosioce izvršne vlasti, korisno je analizirati i koliko su dana u proseku bili prisutni u vestima, a koliko ne. Treći grafikon prikazuje prosečan broj dana tokom trajanja mandata u kojima su predsednici i premijeri bili glavni akteri u političkim vestima RTS-a. Brojevi su zaokruženi na ceo dan ili polovinu dana, obojeni dani predstavljaju one u kojima se pojavila makar jedna politička vest sa njima u glavnoj ulozi, dok su sivi dani oni u kojima ih nije bilo.

Šta ti podaci pokazuju? Dok je bio premijer, Mirko Cvetković pojavljivao se u političkim vestima RTS-a otprilike jednom u sedam dana. Predsednik Tadić i premijer Vučević pojavljivali su se kao glavni akteri u proseku svaki drugi dan tokom svojih mandata. Prosečna učestalost izveštavanja o Aleksandru Vučiću, međutim, dostiže gotovo svakodnevni nivo. „Dan odmora“ od vesti o Vučiću pojavljuje se tek jednom u sedam dana.

Dakle, više od jedne decenije, u proseku samo jedan dan nedeljno, ili oko pedeset dana godišnje, RTS nije imao vest sa Vučićem u glavnoj ulozi. Pri tom, kako podaci pokazuju, sasvim je svejedno da li je obavljao funkciju predsednika ili premijera. Za RTS nisu bile važne velike razlike u nadležnostima tih funkcija, važnije je bilo ko ih obavlja.

Na kraju, vredi prikazati i kako se menjala učestalost vesti sa Vučićem kao glavnim akterom na dnevnom nivou, od početka rada aktuelnog portala RTS-a. Četvrti grafikon predstavlja kalendarski prikaz vremenske serije od 6.147 dana, odnosno period od 1. juna 2008. do 31. marta 2025. godine. Dan je prikazan kao mali četvorougao, i oni su organizovani horizontalno po mesecima i vertikalno po godinama.

Skala crvene boje prikazuje procenat političkih vesti tog dana koje su bile posvećene Vučiću, od svetlocrvene, pa sve do tamnocrvene, koja označava da je 50% ili više svih političkih vesti tog dana bilo o njemu. Ukoliko je kvadrat sive boje, tog dana nije bilo političke vesti u kojoj je Vučić bio glavni akter.

Kako čitati ovaj grafikon? Tokom marta 2025. godine, Aleksandar Vučić se nije pojavio kao glavni akter u političkoj vesti na portalu RTS samo dva dana, 24. i 28. marta. To su dva siva kvadrata. Nasuprot tome, čak 12 dana u tom mesecu bio je glavni akter u svakoj drugoj vesti ili još češće.

Odmah ispod 28. marta na grafikonu nalazi se jarko crveni kvadrat koji označava 29. mart. Tog dana, tri od četiri političke vesti bile su o njemu, i ti naslovi su već pomenuti u uvodu: Vučić o redu i miru, Vučić o FSB-u, Vučić sa studentima. Jedina vest koja nije bila o Vučiću odnosila se na postavljanje novog američkog ambasadora, Marka Brnovića.

Iste te subote, studenti su blokirali redakciju Informera i tražili oduzimanje frekvencije, širom Srbije održavani su protesti i blokade, evropska komesarka za proširenje kritikovala je stanje u Srbiji, a ministar u tehničkoj vladi pozvao je na hapšenje rektora, što su dekani ocenili kao korak ka otvorenoj represiji. Ipak, RTS je procenio da nijedna od ovih tema ne spada u političke vesti koje bi građani Srbije trebalo da pročitaju.

Iza svakog dana u poslednjih deset godina krije se slična priča. Ovaj grafikon slikovito prikazuje način na koji se političko izveštavanje RTS-a stropoštalo. Možda je najbolji način da se to ilustruje poređenje izveštavanja RTS-a o Vučiću pre nego što je došao na vlast i pošto ju je u potpunosti prisvojio.

Od juna 2008. do jula 2012. godine, u periodu od 218 nedelja, Vučić je bio makar jednom u vestima RTS-a tokom 150 nedelja, što je više od tadašnjeg premijera Cvetkovića, koji je bio prisutan u 143 nedelje. Čak i kada posmatramo ukupan broj pojavljivanja u ovom periodu, reč je o zastupljenosti opozicionog političara u medijima kakva nam je danas teško zamisliva. Premijer Mirko Cvetković pojavio se u političkim vestima RTS-a ukupno 290 puta, dok je Aleksandar Vučić, tada drugi čovek opozicione stranke, bez ikakve javne funkcije, bio glavni akter vesti 254 puta.

Nakon promene vlasti 2012. godine, pa sve do 2014, intenziviralo se izveštavanje o Vučiću, tada potpredsedniku vlade i lideru SNS-a. Međutim, premijer Dačić i predsednik Nikolić i dalje su imali značajan udeo u političkim vestima. Vučićeva moć konsolidovana je nakon izbora 2014. godine i ubedljive prednosti SNS-a nad opozicijom. Tada na RTS-u počinje period dominacije premijera, a kasnije i predsednika Vučića u političkom izveštavanju. Učestalost vesti u kojima je on glavni akter postepeno se uvećava. Tako dolazimo i do gotovo neverovatnih perioda, kao što je onaj od 29. avgusta do 11. decembra 2019. godine, kada je Vučić bio zastupljen u političkim vestima RTS-a čak 105 dana zaredom.

Ali i to je, kako se ispostavilo, moglo „brže, jače i bolje“. Prekretnica je bila pandemija koronavirusa. Ona je s jedne strane jasno vidljiva na grafikonu u aprilu 2020. godine, kada su gotovo sve vesti premeštene u rubriku „koronavirus“. No, došlo je i do još jedne važne promene: ukupna produkcija političkih vesti na portalu RTS-a od 2020. godine prepolovila se u odnosu na prethodni period. I broj vesti o Vučiću se takođe smanjio, ali samo za oko petinu.

Kao rezultat tih promena, udeo vesti o Vučiću u ukupnom broju političkih vesti od 2020. godine značajno se povećao, što je jasno vidljivo i u kalendarskom prikazu. Sve su češći periodi u kojima je Vučić nedeljama ili mesecima dominantna politička tema na dnevnom nivou, uz izuzetke tokom izbornih kampanja 2022, 2023. i 2024. godine, kada RTS privremeno uključuje više vesti o drugim političkim akterima kroz izborne rubrike. Ali čim izbori prođu, dominacija se vraća. RTS je vaše pravo da znate šta radi Vučić.

 

Aleksandar Vučić, političar, opredelio se za model komunikacije koji se zasniva na neprekidnoj kampanji i prisustvu u medijima na gotovo svakodnevnom nivou, kroz sve dostupne kanale, uključujući društvene mreže. Paralelno s tim, dogodila se tiha, ali duboko uznemirujuća promena u radu javnog medijskog servisa.

Ova analiza pokazuje da je RTS postepeno, ali jasno, transformisao svoj model političkog izveštavanja. Od relativno uravnoteženog praćenja izvršne vlasti došao je do servilnog i personalizovanog izveštavanja, usredsređenog isključivo na jednog političkog aktera. Podaci pokazuju da nije reč o privremenoj pojavi, ni refleks na neke krizne okolnosti, već da postoji obrazac, namera dominacije. Uređivačka politika RTS svesno prati gde je centar moći i okreće se ka njemu, a što je ta moć koncentrisanija, to je i izveštavanje jednostranije.

Još krajem 2019. godine, urednik portala RTS-a Zoran Stanojević je u jednoj debati izjavio da je „tačno ono što institucije zvanično objave“, uz stav da istraživanje šta je tačno nije posao javnog servisa, već nadležnih institucija (N1 2019). Nedavno se ta logika ponovo potvrdila, kada je voditeljka RTS-a Dragana Ignjić, sa iskrenim čuđenjem, pitala sagovornika: „Vi biste sad da mi novinari istražujemo?“ (RTS 2025) Javnom servisu koji ne postavlja pitanja, ostaje samo da prenosi izjave vlasti, a ova analiza pokazala je šta su posledice toga. Ovakav medijski servis nije javni servis, već servis u službi jednog građanina.

Metodološke beleške

Analiza obuhvata 73.332 političke vesti objavljene na internet portalu RTS-a, počev od juna 2008. godine (kada je aktiviran aktuelni sajt), zaključno sa martom 2025. godine. Političkim vestima smatraju se one koje su objavljene u rubrici Politika (67.215 vesti), kao i u rubrikama Izbori za godine 2012, 2014, 2016, 2017, 2018, 2020, 2022. i 2023. (ukupno 6.117 vesti). Iako su nosioci izvršne vlasti prisutni i u drugim rubrikama (npr. Ekonomija, Društvo, Koronavirus), te vesti nisu bile obuhvaćene analizom. Za prikupljanje, obradu i vizualizaciju podataka korišćeni su R paketi iz okvira tidyverse, posebno rvest, ggplot2 i njegova ekstenzija ggTimeSeries. U kodiranju je korišćena asistencija modela GPT-4-turbo.

Kao glavni akter vesti u ovoj analizi smatra se ličnost čije se ime pojavljuje u naslovu ili leadu. Imena koja se pominju u telu teksta nisu uzimana u obzir. Takođe, nije pravljena razlika između toga da li se akter pojavljuje kao subjekat ili objekat vesti, niti je analiziran tonalitet, već isključivo frekvencija pojavljivanja imena u naslovima i leadovima. Podaci o prisustvu aktera u vestima na web portalu RTS-a mogu se razlikovati od onih na RTS Televiziji ili Radiju. Ipak, s obzirom na to da je redakcija portala deo Informativnog programa RTS-a, pretpostavlja se da sadržaj portala odražava istu uređivačku politiku.

Tekst je prenet sa portala Peščanik.