Udar gori nego devedesetih

Autorka: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Bez obzira na to da li ga je vlast napadala ili ostavljala na miru, univerzitet je sve donedavno imao kontinuitet. Iako je na njemu bilo ljudi i na vlasti i u opoziciji, bio je dokaz da je suživot moguć jer je funkcionisao u naučno-nastavnom smislu. Ova vlast pokazuje, nažalost, znake očajanja jer joj je jedini cilj da stvori jednoumne organizacije, pa i jednoumni univerzitet.

Ovo je izjavio februara 2000. godine profesor doktor Gašo Knežević za NIN, obrazlažući zašto je dve godine ranije otišao s Pravnog fakulteta čim je Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke i tadašnji potpredsednik vlade, izabran za redovnog profesora ovog fakulteta. Sve se događalo po scenariju Šešeljevog Zakona o univerzitetu.

Njegova izjava, kao i mnoge koje smo slušali tih zlokobnih devedesetih, a naročito 98 – koju pamtimo i po drakonskom Zakonu o univerzitetu, ali i isto takvom aktu o informisanju tadašnjeg ministra informacija Aleksandra Vučića – mogla bi se kao lakmus-papir preslikati na sadašnju situaciju i neutaživu, reklo bi se šizofrenu potrebu režima da uguši autonomiju univerziteta. 

Tadašnji, Šešeljev Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju („samoupravljanje“, kako je to objašnjavala Vlada) visokog školstva i omogućio Vladi postavljenje dekana i rektora, i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na univerzitetima čiji je osnivač.

Besprizorna osveta države „onima koji misle“ usledila je nakon zimskih studentskih i građanskih protesta koji su rezultirali priznanjem vlasti da je pokrala lokalne zbore 1996. godine.

SATANIZACIJA: Zvuči poznato, zar ne? Profesori s kojima je razgovarao Novi magazin, a koji su bili svedoci pomenutih događaja, tvrde međutim da je aktuelni udar države na univerzitet mnogo ozbiljniji nego devedesetih. Satanizacija profesora, njihovo targetiranje kao izdajnika i okorelih kriminalaca, pozivanje na hapšenja, pozivi na policijska saslušanja, smanjivanje plata, inspekcijski nadzori i možda najvažnije – praktično ukidanje naučne funkcije univerziteta. 

Targetiranje kao izdajnika i okorelih kriminalaca, pozivanje na hapšenja, pozivi na policijska saslušanja, smanjivanje plata i možda najvažnije, praktično ukidanje naučne funkcije univerziteta

Govorimo o uredbi koju preko noći i tako „šešeljevski“ u tajnosti i bez ikakvih konsultacija donosi vlada u ostavci, a kojom umesto dosadašnjih 20 sati nedeljno smanjuje na pet sati koje sedmično profesori treba da posvete naučnoistraživačkom i(li) umetničkom radu. Zašto je to gore nego pasivizacija svake antirežimske misli devedesetih? Nisu li i tada profesori koji se ne slažu s režimskom vizijom poslušnosti bili proganjani i terani na otkaze? 

„Strašne stvari se dešavaju, tuku ljude, vidimo da neki umiru od batina. Ubacuju svoje ljude među studente da izazivaju nerede, na fakultete ulazi policija… sve je to toliko strašno, ovo je još gori period nego što je bio u vreme Miloševića“, ocenila je nedavno za Danas Marija Bogdanović, profesorka emerita Univerziteta u Beogradu i rektorka od 2000. do 2004. godine. 

Napadi na profesore svakako eskaliraju u poslednjih mesec dana kada dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, posle višemesečnog targetiranja od predsednika Srbije, biva ubodena nožem na studentskim protestima 30. marta. Pomenuti Aleksandar Vučić je sve okarakterisao kao prenemaganje i običnu posekotinu „nožićem“, uz površinsku povredu „kao kad sečete krastavac ili luk“. Iako tvrdi da neće odustati od podrške svojim studentima, profesorka Jovanović ne krije da je uplašena i da se ne oseća bezbedno – posle uboda nožem u ruku, ona je zatražila policijsku zaštitu, a odgovor još uvek čeka. 

Za svoju bezbednost, kao i sigurnost čitave porodice uplašena je i njena koleginica, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu Irena Ljubomirović, koju je isti predsednik Vučić javno označio kao „neku profesorku koja pripada klanu dekanke“, a koja je takođe „ogrezla u kriminalu“. 

„Da vam kažem, ovo je strašno i opasno zato što to upravo dolazi od predsednika države da iznese takvu kvalifikaciju, a onda u daljem tekstu kaže, poručuje lično meni, koju je najpre nazvao kriminalkom, ogrezlom u kriminalu, da će on doći u Niš do kraja meseca i da će čak nekoliko dana biti u Nišu. Kako ja mogu takvu jednu izjavu da protumačim osim kao pretnju? Posle takve njegove objave moja maloletna deca su uplašena i zastrašena, moj suprug je zabrinut. Moja majka, koja je starija žena i koja živi sama u kući, prestravljena je“, rekla je profesorka Ljubomirović. 

U međuvremenu, dekanka beogradskog Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović pozvana je da se pojavi na saslušanju u policiji u roku od „dva sata od poziva, inače će je privesti patrola“. Nalog za tako urgentno saslušanje izdalo je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupajući po prijavi „studenata koji žele da uče“, a koji su profesorku optužili za diskriminaciju jer im nije obezbedila uslove za polaganje ispita i nastavu, budući da je fakultet u blokadi. 

Ista prijava podneta je i protiv rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, koji je u međuvremenu proglašen za „državnog neprijatelja broj jedan“, ali on još nije pozivan na saslušanje. 

Ali zato jesu studenti, sporadično i čini se bez posebnog reda, što je posebna pretnja jer nikada niko ne zna kada će ga i pod kojim izgovorom ščepati ruka režima.

Školska godina u osnovnim i srednjim školama biće produžena najviše za pet dana, saopštila je ministarka u tehničkom mandatu. Nije jasno kako će se u nekim školama nadoknaditi i višemesečna obustava nastave, plus skraćeno i neregularno prvo polugodište okončano bez ocena, kao što nije jasno kako će nastavnicima biti nadoknađene zarade.

Nije jasno ni šta će biti sa akademskom godinom, ali verovatno će se primeniti isti recept. Možda sa nešto kašnjenja, posle Uskrsa kad na scenu stupi nova vlada akademika prof. dr Đura Macuta. 

No, upravo onih pet radnih dana slikovito pokazuju koliko vlast razmišlja o školi, skupa sa učenicima, prosvetarima i njihovim nema sumnje opravdanim zahtevima i razlozima bunta. 

NO PASARAN: „Poruka je jasna i ona je usmerena na sve dekane i profesore, ali ja vam moram reći da im to neće proći, kao što nije prošlo ni devedesetih. Tačno je da je sada gore i sve što ste pomenuli nije viđeno ni 68, kada sam bila brucoš, a ni 98. godine. I sigurna sam da će svi ti napadi da se nastave jer oni nemaju nijedan drugi argument sem sile i, naravno, neznanja“, tvrdi naša sagovornica, univerzitetska profesorka fizičke hemije u penziji Vera Dondur. 

Ona podseća i da aktuelni režim „12 godina bezuspešno pokušava da osvoji univerzitet“. 

„Pogledajte šta su uradili sa studentskim organizacijama. Zašto studenti u blokadi ne veruju studentskim parlamentima nego zato što su instrumentalizovani kako bi se osvojila prevlast? I taj Šešeljev zakon je bio strašan, morali smo da potpisujemo nove ugovore ili da odbijamo, ali ni to nije uspelo, pa neće ni ovo. Univerzitet je institucija koja ima širinu, dubinu, intelektualno promišljanje, strast ka napretku i progresu. Uostalom, onaj ko mora da se zajmi jer danas nema za egzistenciju, šta mislite da će da zaboravi ko mu je to učinio? Sigurna sam da ne samo što neće zaboraviti, a tu pre svega mislim na nastavnike, nego će ih to ojačati u pobuni“, veruje profesorka Dondur. 

Inače, glede studentskih parlamenata i uopšte zvaničnih predstavnika akademaca, podsetimo da su se pobunjeni studenti u startu ogradili od svake od ovih organizacija, dok je vlast mesecima pokušavala da ih predstavi kao legitimne predstavnike s kojima valja razgovarati. 

Već na samom početku blokade nekih beogradskih fakulteta saopštenjem se oglasio Studentski parlament Univerziteta u Beogradu izražavajući „zabrinutost zbog zloupotrebe visokoškolskih institucija“, uz ocenu da „zahtevi koji su plasirani u medijima nisu inicijativa svih studenata Univerziteta već manje grupe koja, pozivajući se na borbu za interese studenata, zapravo sprovodi političko delovanje uzurpirajući Univerzitet, visokoškolske ustanove i nastavni proces“.

Zašto je sve pomenuto važno? Zato što je potkupljivanjem studentskih predstavnika u čijem izboru ne učestvuje većina akademaca vlast otvorila vrata obezbeđivanju većine prilikom glasanja u Savetima fakulteta, odnosno univerziteta, na šta je deo akademske zajednice upozoravao i pre blokada. 

Ni ovaj manevar, kako tvrdi profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, „nije im prošao“, pa neće ni sva aktuelna represija „dok su studenti i profesori ujedinjeni i podupiru jedni druge“. 

Profesorka Ignjatović prenosi i da u ovom trenutku profesori pišu tužbe protiv Vlade, odnosno sporne uredbe kojom je njihov istraživački rad limitiran na pet sati nedeljno, dok bi preostalih 35 trebalo da provedu u nastavi. 

Time je, tvrdi profesorka Dondur, vlast ukinula nauku u zemlji. 

„To nije urađeno čak ni zakonom nego nekom uredbom iz čistog kaprica prema pobunjenim studentima i profesorima. Ne samo da je neodgovorno nego je i neznalački, s jedinim ciljem da se ukine svako kritičko mišljenje jer kad ukinete nauku, univerzitet ne postoji. A oni na univerzitet kidišu otkako su došli na vlast i iznova i iznova ne uspevaju. Isturili su Sinišu Malog kao najviđenijeg među njima, pa se ispostavilo da je plagijator“, podseća naša sagovornica. 

A na ljude s lažnim diplomama pažnju skreće i bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta i nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu, profesor u penziji Branko Kovačević. 

„Zašto oni otkako su došli na vlast pokušavaju da ukinu autonomiju univerziteta i on im je trn u oku? Kad sam ja bio rektor, od 2006. do 2012, na vlasti su bili ljudi s regularnim diplomama i oni sasvim drugačije gledaju na stvari nego ovi s kupljenim papirima. Prvo, to je krivično delo, a on ne samo da ne odgovara, on s takvom diplomom postane ministar, ali zato mora da bude vojnik partije. I ovo je sada zaista osveta loših đaka“, smatra profesor Kovačević, nimalo iznenađen studentskom pobunom.

OSTAJTE OVDE: „Ti su ljudi 30 godina odlazili iz zemlje jer nisu mogli da čekaju nas da nešto uradimo, a gora od same nepravde je ona selektivna, koju su svakodnevno gledali u poslednjoj deceniji. I bilo je samo pitanje trenutka, a ovo što se dogodilo u Novom Sadu je zastrašujuće. Sve što rade neće ugušiti pobunu studenata i profesora jer studenti su na početku života i odlučili su da ostanu sada ovde“, uveren je profesor Kovačević.

I dok i sami to potvrđuju, studenti u blokadi pozivaju posle svega pomenutog da Univerzitet u Beogradu istupi s radikalnijim merama otpora u formi koju Univerzitet smatra adekvatnom kako bi „sada sinhrono, studenti i predstavnici Univerziteta, istupili kao homogeno telo koje se bori za čast i dostojanstvo akademske zajednice i kako bi zajedno vratili Univerzitetu zasluženi kredibilitet“.

„Mi, studenti u blokadi, najoštrije osuđujemo izjave, uvrede, klevete i pretnje koje su upućene našem rektoru Vladanu Đokiću i našim dekanima visokoškolskih ustanova. Osuđujemo i izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada Univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, smatrajući da se ovim potezom direktno ugrožava jedinstvo nastave i naučnoistraživačke delatnosti“, naveli su studenti u blokadi.

Oni su osudili i klevete i fizički napad na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović.

„Osuđujemo sve pokušaje zastrašivanja Univerziteta! Ovakvi postupci nosilaca javnih funkcija zahtevaju hitnu reakciju! Kada bi država bila telo, obrazovanje bi bilo osnovna jedinica građe i funkcije zdravog tela, studenti srce, a univerzitet mozak koji sve pokreće. Nažalost, svedoci smo potcenjivanja i propagande koja se proteklih dana širi društvom, a koja nedvosmisleno narušava kredibilitet i autonomiju univerziteta, kao i slobodu izražavanja mišljenja svih članova akademske zajednice“, naveli su studenti.

Kada bi država bila telo, obrazovanje bi bilo osnovna jedinica građe i funkcije zdravog tela, studenti srce, a univerzitet mozak koji sve pokreće

Profesorku Tamaru Džamonju Ignjatović, koja često prisustvuje studentskim plenumima, pitamo kakav će biti odgovor profesora na ovaj poziv za radikalizaciju? 

„Mi smo na Filozofskom posle ovoga razgovarali o nekoj formi štrajka na zajedničkom plenumu studenata i profesora, ali zaključili smo da ne bismo postigli ništa više od blokade. Kroz kontinuirane sastanke ili kroz plenume razmatramo šta su planovi jer ovo ne može u beskraj da traje i radikalizacija je nužna, ali i pažljivo planiranje“, odgovara naša sagovornica, članica inicijative Proglas, koja je nedavno posle sastanka s predstavnicima brojnih društvenih grupa izašla a predlogom vlade narodnog poverenja, ograničenog roka. 

„Neki studenti jesu, neki nisu spremni za ovakvo rešenje i samo je na njima da se prema tome opredele, a naše je da ih podržimo i budemo tu do samog kraja. Profesori su spremni da ih saslušaju i dođu do zajedničkog rešenja“, podvlači profesorka Ignjatović.
Za kraj, pomenimo samo deo iz autorskog teksta rektora Đokića objavljenog u Politici od 30. marta, a povodom napada na univerzitet. O spornoj uredbi o naučnom radu profesor piše da ona neće opstati, dodavši da je pitanje „da li će njeno postojanje uopšte i ostati zapamćeno u istoriji univerziteta, ali stvarni razlog za njeno donošenje hoće“.

„A taj razlog je akademski integritet i čestitost koje u aktuelnom trenutku demonstriraju svi pripadnici univerziteta – od studenata do profesora. Taj razlog je jedinstvo u različitosti kojim ova generacija pripadnika univerzitetske zajednice pokazuje da su demokratski procesi daleko više od ideala i da mogu biti stvarnost.“ 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.