Svetlana Slapšak – Prijatelj Zoki
Autorka: Svetlana Slapšak, Izvor: Peščanik
Bivši predsednik Srbije objavio je mandatara nove vlade i pomenuo još samo jedno ime koje će možda imati vrhunsku ulogu u budućoj politici Srbije, Zorana Jankovića, sadašnjeg gradonačelnika Ljubljane: ne samo to, bivši predsednik Srbije bi rado igrao sekundarnu ulogu uz Jankovića, ako bi ovaj, uz njegovu pomoć, postao premijer Srbije. Vremenska perspektiva je jasna – Jankovićev peti mandat u Ljubljani završava se oktobra ove godine, dakle… Iz izjava bivšeg predsednika Srbije proizlazi da upravo izabranog mandatara smatra prolaznom pojavom, a da će prave stvari krenuti tek u savezu sa Jankovićem, kojem će osigurati izbor svojim proverenim uspešnim metodama.
Nekih šesto kilometara severozapadnije, Zoran Janković je čvrsto ostao pri svom prijateljstvu sa bivšim predsednikom Srbije, čak i kad su počele sad već redovne demonstracije solidarnosti sa studentskim pokretom u Srbiji, i kada su ljubljanski demonstranti zahtevali da se izvini zbog takvih svojih izjava. Stvari su ozbiljne, jer je Janković time ugrozio svoju popularnost i mogućnost još nekog mandata u Ljubljani. Jedanput je već pobedio na državnim izborima sa improvizovanom strankom, ali nije uspeo da sklopi vladu. Zatim je načinio čitav niz poteza kojima je dobar deo svojih pristalica, posebno mlađih, ekologa i alternativaca konačno udaljio: grubo buldožersko rušenje alternativnog centra Rog, nekadašnje fabrike bicikala, sumnjiva gradnja kanala otpadnih voda u području čistih voda, razne aferice i afere iz kojih se uvek izvukao na sudu, čupanje drveća ispod ljubljanske tvrđave i još ponešto. Paralele sa Savamalom i drugim slučajevima očigledne su. Sa druge strane, sport i donekle kultura u Ljubljani ne mogu se požaliti, položaj LGBT+ i partizanske pesme, festivali, ulične zabave i novogodišnje (skupo) pićence ostaju popularni, za razliku od sumanute izgradnje hiperluksuznih stanova usred grada (jednoćelijska džentrifikacija) i podivljalog turizma: sve to u nalickanom centru, dok je naokolo depresivno selo sa ostrvcima višespratnica iz socijalističkog urbanizma. Ostavljam svakome da zamisli svoju varijantu premijera Srbije iz ovih nabacanih elemenata.
Nekoliko minuta pošto sam na FB objavila slovenački prevod ove izjave bivšeg predsednika Srbije, javilo se nekoliko glasova koji su preporučivali odlazak Jankovića, i istovremeno sažaljevali njegovo buduće izborno telo, i glas koji je i mene i Jankovića slao u Srbiju, nešto jačim izrazima. U međuvremenu, bivši predsednik Srbije zastao je sa pogledom prema nebu, obuzet emocijama koje gaji prema prijatelju Jankoviću, a zatim zasuo novinare uvredama, jer je dobio i jedno nezgodno pitanje.
Pitanje koje se postavlja, i to globalno, jeste kako se suprotstaviti ovom talasu toksičnog uništavanja svakog smisla i funkcije parlamentarne demokratije? I naravno, ima li uopšte smisla spasavati je? Veoma pragmatično gledano, očuvanje institucija, sa kojima i na kojima se može graditi lokalna i državna samouprava dobar je početni program. Istovremeno, smanjenje značenja hijerarhije, kojom se uspostavlja autokratija, omogućava popravljanje i krpljenje, a zašto ne i izmišljanje novih mehanizama učestvovanja, solidarnosti i izgrađivanja građanske svesti u novim oblicima raspoređivanja vlasti i kompetencija. Masovno učešće, radost i zajedništvo u zabavi smrtni je otrov za ološ na vlasti, i nije čudo što se srpska ohlokratija ozbiljno kruni i beži na sve strane otkako su građani zauzeli sve prostore koji im inače po zakonu pripadaju.
Ukratko, otpor kojeg je baš briga za bivšeg predsednika Srbije možda daje uistinu globalni primer kako se boriti protiv poludelih samozvanaca. A Zoki neka dobro razmisli koliko mu je ovo prijateljstvo važno i koliko će mu u Srbiji koristiti.
Tekst je prenet sa portala Peščanik.
