Sofija Mandić – Kupi mi majko top

Autorka: Sofija Mandić, Izvor: Peščanik

U subotu se desio najveći skup u Beogradu i Srbiji. Koju god procenu da uzmete (onu da je na ulici bilo 300 hiljada ljudi, pola miliona ili čak i više od toga), nema dileme da je održan miran skup istorijskih razmera. Ukrali smo šou, jer samo predsednik voli da ga istorija pamti.

Ljudi su se okupili da daju podršku studentskim zahtevima, uprkos višednevnom zastrašivanju. Ali to je bio i skup protiv jednog režima, jednog sistema i jednog čoveka koji ga personifikuje. To smo mogli da vidimo po transparentima i povicima iz mase. Sve manje ljudi želi da ovaj režim ispuni studentske zahteve; sve više želi da režim ode da bi zahtevi bili ispunjeni.

Takav osećaj je opravdan. U petom smo mesecu od pada nadstrešnice i nijedna od tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ne želi da ispuni studentske zahteve. U prvom redu onaj koji se tiče odgovornosti za pad nadstrešnice i smrt 15 osoba. Do danas, nemamo potvrđenu optužnicu. O sveobuhvatnosti istrage da i ne govorimo.

Policija se tokom subotnjeg dana korektno ponašala prema okupljenima (onako kako bi i trebalo), a građani su povremeno skandirali „uhapsite Vučića“. Žandarmerija na to nije reagovala.

Širom grada sprovela sam anketu među raspoređenim jedinicama policije, želeći im da sve prođe dobro i mirno. Više njih se zahvaljivalo i otvoreno govorilo da smo „danas svi zajedno“. Neki su se samo smejali, neki mahali, stezali pesnice. U toku dana je bilo jasnih indicija da policija, makar oni ljudi raspoređeni na ulicama, neće primeniti silu nad mirnim demonstrantima. Da oni to ne žele i ne samo to – da osećaju pripadnost grupi koja je na ulici. Nije bilo garancija da tako misle svi njihovi šefovi.

I dalje nije jasno kako je sprečena tragedija većih razmera u prostoru oko Narodne skupštine. U Pionirskom parku bili su ljudi kriminalne prošlosti, lažni studenti i tzv. kačket brigade, svi snimljeni u stanju borbene gotovosti. Sa kamenicama, čekićima, betonskim kockama, šrafovima i letvama koje su primećene u parku i okolini. I ko zna čime što nije primećeno. Nafta istekla iz parkiranih traktora i moguća eksplozija bile su opasnost još od petka. Jednom ćemo možda saznati istinu zašto ovaj improvizovani pakao nije pokazao svoj pun destruktivni potencijal. Ko je i na koji način povukao ručnu? Iskustveno gledano, to je mogao da učini samo neko ko ima moć nad samim Vučićem.

I upravo ta okolnost, da Pionirski park nije uspeo da prolije krv svojih građana, a bilo je planirano, dovelo je do očajničkog poteza u 19:11 na potezu Terazije-Slavija. Zvučno sredstvo (ma kako se ono zvalo) izazvalo je stampedo u uskoj ulici. Izazvalo je i zdravstvene posledice od izloženosti tom sredstvu (građani prijavljuju javno i organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu pomoć padanje u nesvest, vrtoglavicu, anksioznost i napade panike, otkazivanje ugrađenih srčanih pomagala, posledice slične opekotinama i druge tegobe).

Ali najvažnije, to sredstvo i njegov pošiljalac su poslali poruku: ovo mislim o vašim mrtvima i o vama. Ja sam gospodar situacije; gospodar života i smrti.

MUP je i sam potvrdio, negirajući da je upotrebio zvučni top, da se radi o sredstvu čija upotreba nije dozvoljena zakonom. Policija i drugi organi koji primenjuju policijska ovlašćenja (uključujući tu i BIA) mogu da koriste samo sredstva prinude koja su izričito propisana Zakonom o policiji. Nijedno sredstvo van te liste nije dozvoljeno. A i ona, samo kada se za to steknu posebni uslovi, odnosno kada građani učestvuju u nezakonitim radnjama koje je potrebno sprečiti. Ne treba naglašavati da mirno stajanje u tišini nije nezakonita radnja.

Krajem 2022. godine, nakon velikog pritiska javnosti (a naročito notorno omrznutih nevladinih organizacija), iz procedure je povučen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji je predlagao da se u listu dozvoljenih policijskih sredstava upiše i zvučni top (uz laso, gumene metke i još neka grozomorna, u civilizovanom svetu zabranjena sredstva). Iz ove perspektive, deluje da je zakon trebalo da ozvaniči korišćenje već kupljene opreme. I da smo tu opremu i njena dejstva možda upoznali u subotu.

Šta je bila svrha upotrebe ovog sredstva? Bez sumnje – zastrašivanje stanovništva. Ozbiljno zastrašivanje stanovništva je osnovna odlika terorizma kao krivičnog dela.

Dakle, ko je izvršio teroristički akt nad mirno okupljenim i tihim ljudima, tokom komemoracije? Možemo kurtoazno spekulisati o učiniocima, ali sigurno je a) da to nisu učinili studenti ili građani, i b) da je to učinio neko iz državne ili paradržavne strukture.

Izvedeno i ključno pitanje je – da li je iko iz državne ili paradržavne strukture to mogao da učini bez izričite saglasnosti predsednika Srbije? Pitanje je retoričko, jer svi znamo odgovor. To nije moglo biti učinjeno bez njegove saglasnosti.

Zato, iako je napadom na sopstvene građane režim odsvirao kraj skupu u subotu, sebi je zadao autogol čije će posledice tek zbrajati. Kao što zaletanja automobilima, hapšenja, infrastrukturni i psihološko-medijski rat nisu uspeli, neće uspeti ni zvučni top. Samo se, za razliku od ranije, ovo sredstvo ne može pripisati posrednoj, već direktnoj vezi sa aparatom sile na čijem je čelu Vučić.

Eksplodirao je neki top na ulicama Beograda, ali stvarna eksplozija se desila u predsedniku. On više nije mogao da izdrži nas. Ali osećanje je uzajamno; ni mi više ne možemo da izdržimo njega. Pre svega jer je opasnost po javnu bezbednost.

Zato je hitno potrebno predočiti jasan plan za miran izlazak iz stanja u kom čak ni cela vladajuća koalicija ne želi da bude. Deluje da Vučić, Orlić i možda Vulin vode nekakav lični rat sa stotinama hiljada slobodnih građana, zloupotrebljavajući policijska i/ili vojna sredstva. To se nikako ne sme dozvoliti.

Do sada su se drugi priključivali studentskim zahtevima. Možda je vreme da se studenti priključe građanskom zahtevu. Taj zahtev iza koga bismo svi mogli i morali da stanemo dok nije prekasno je jednostavan: zemlja se mora spremiti za slobodne izbore. Za to je potrebno da oni koji su opasnost po javnu bezbednost, odstupe sa svojih javnih funkcija. A onda i da odgovaraju za ono što su učinili u subotu.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.