Vrhovno javno tužilaštvo i regulatorna tela da istraže kršenja ljudskih prava i nad građanima/kama Hrvatske u kontekstu studentskih protesta
Izvor: YIHR
Konkretni slučajevi napada na hrvatske državljane/ke i državljane Srbije sa dvojnim državljanstvom mapirani su u novom Inicijativinom izveštaju Dosije Hrvatska: Koordinacija mržnje. Kršenje ljudskih prava građana/ki Hrvatske i propagiranje mržnje tokom političke krize u Srbiji (decembar 2024 – februar 2025). Inicijativa je mapirala pet najindikativnijih slučajeva kršenja prava i analizirala preko 20 diskriminatornih izjava najviših zvaničnika Republike Srbije, provladinih medija i političara bliskih režimu.
Izveštaj dekonstruiše medijske spinove u vezi sa „Blokadnom kuharicom”, odnosno narativ o „mešanju” zvanične Hrvatske i njenih građana/ki u studentske proteste i blokade u Srbiji i daje pregled lažnih optužbi da su hrvatski studenti/kinje koji su boravili u Beogradu krajem decembra pripadnici Sigurnosno-obaveštajne agencije. Poseban fokus izveštaja je na nekoliko slučajeva: targetiranje studenata u blokadi – braće Stojaković sa Fakulteta organizacionih nauka – zato što poseduju hrvatsko državljanstvo; objavljivanje ličnih podataka i fotografija pasoša nekoliko hrvatskih državljana/ki od strane osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja; kao i proterivanje 13 stranih državljana/ki iz Srbije koji su učestovali na programu Erste Fondacije u Beogradu.
U cilju dobrosusedskih odnosa, ali i preuzimanja odgovornosti za izgovorenu reč, najviši predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji treba da se izvine stranim državljanima/kama, kao i građanima Srbije koji imaju i hrvatsko državljanstvo, zbog kleveta i optužbi da su „špijuni hrvatske tajne službe”. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vrhovno javno tužilaštvo moraju bez odlaganja utvrditi na koji način su pojedinci i mediji došli do ličnih dokumenata stranih državljana/ki koji su boravili/borave u Srbiji, procesuiraju odgovorne i o svemu obaveste javnost. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Zaštitnik građana treba da u najkraćem mogućem roku preduzmu radnje kako bi se poštovali Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštitniku građana.
Eventualno neprocesuiranje ovih napada dodatno će otežati pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU), imajući u vidu da su institucije i zvaničnici EU u više navrata osudili nezakonita hapšenja i proterivanja građana/ki zemalja članica i javno objavljivanje ličnih podataka. Postupanjem institucija Srbije stekao bi se minimum garancija da će ova i slična kršenja ljudskih prava državljana/ki Hrvatske i građana/ki Srbije sa državljanstvom Hrvatske u budućnosti biti incident, a ne pravilo.
Tekst je prenet sa stranice YIHR.
