Bez dinara, druže

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Novosti

Da bi došao do penzije, Slađan Pavlović je na put krenuo 7. februara iz Belog Polja kraj Peći. Od sačuvane male invalidnine prvo plaća taksi da bi stigao šest kilometara do Goraždevca. Dalje će, narednih 80 kilometara, humanitarnim autobusom, kako bi se domogao Severne Mitrovice. Za ostalih 60 i nešto kilometara do Raške broji novčanice za kombi prevoz.

Na četvoročasovni pohod po penziju krenuo je po mraku, oko pola šest ujutru, a stigao oko pola deset. Kao i mnogi drugi, sa nadom da će na montažnoj ekspozituri Poštanske štedionice, postavljenoj prošlog marta u Rudnici, moći da podigne ograničenu količinu dinara.

Bankomat kraj plavih kućica koje sećaju na ček-point srpske policije nedavno se “pomerio” stotinak metara dalje i pridružio montažnoj pisarnici matične službe. Druga opcija je da iz Rudnice ode u centar Raške. Jer čim tamo podigne penziju, kreće u potragu za lekovima. Recepti iz srpskog, ujedno besplatnog sistema, bezvredni su na Kosovu.

Dinari su obrisani sa “one strane” Jarinja. Slađan Pavlović ne sme da zaboravi da ostatak novca zameni u evre, jer na Kosovu ne postoji nijedna institucija u kojoj je to moguće uraditi. Konverzija se odvija u sivoj zoni – nekontrolisano i, naravno, uz debelu proviziju. Iznurenom od puta, penzionerskog Dana mrmota, sve je suprotno od i prividnog olakšanja kada “legne penzija”.

– Tako je Bog rekao, tako je suđeno – izustio je odmahujući.

Red umornih lica kraj bankomata i u bankama u Raškoj lako se opisuje sa “stariji i narušenog zdravlja”. Većina će reći da im je ta penzija sve. Neki nemaju automobile, neki više ni vozačku dozvolu ili nekoga da ih preveze, a mnogima koji su u stanju da voze je skupo da odvoje za benzin.

– U konkretnim brojkama, odlukama Centralne banke Kosova (CBK) o ukidanju dinara kao sredstva plaćanja, kao i Vlade Kosova o gašenju institucija finasiranih od strane Republike Srbije, direktno je pogođeno preko 60.000 građana koji primaju plate i penzije – ističe Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici.

– Od tog broja, oko 5.000 penzionera, zbog lošeg zdravstvenog stanja i nemogućnosti odlaska u banku ili poštu, prima penziju putem penzionih čekova, odnosno na ruke. Pored toga, odluke su pogodile i više od 31.000 korisnika socijalnih davanja, koji su ostali bez pristupa svojim osnovnim primanjima – dodaje.

Centralna banka Kosova je 27. decembra 2023. donela uredbu po kojoj je 1. februara 2024. jedina dozvoljena valuta na Kosovu evro. Time je platni promet dinarima postao nelegalan. Odmah je američka ambasada u Prištini pozvala Vladu Kosova da razmotri odluku i konsultuje se sa zajednicama.

Istaknuto je da je Kosovo preuzelo obaveze prema Ahtisarijevom planu i da Srbija ima pravo da pruža finansijsku pomoć pripadnicima srpske zajednice na Kosovu. Odgovor je došao nekoliko dana kasnije – ugašena je prva poslovnica Pošte Srbije i zatvoren bankomat Poštanske štedionice u Goraždevcu, u opštini Peć. Poslednja je zatvorena nedavno u Gračanici.

Dostupni podaci o broju korisnika davanja iz budžeta Srbije koji žive na Kosovu ukazuju na ozbiljan udarac najugroženijim slojevima srpske i drugih nevećinskih zajednica, ali i određenog broja Albanaca, ističu sagovornici Novosti. U pravnu kancelariju Momčila Trajkovića u Gračanici godinama su dolazili i mnogi Albanci pokušavajući da ostvare pravo na penzije, jednakom mukom zarađene u nekadašnjim preduzećima “one” Jugoslavije. Danas su svi u istom kosovskom loncu.

– Ovaj katastrofalan potez, nerazumna odluka poremetila je egzistencije odnose, ne samo Srba nego i Albanca, jer veliki broj njih živi od penzije koje prima iz Srbije. Mnogi su radili po beogradskim firmama, neki su pravo na penziju ostvarili još pre rata. Imam dosta kontakta sa mnogim penzionerima i primećujem veliko nezadovoljstvo, ali se javno ne oglašavaju – ističe Trajković.

– Kao što Vučić kada razmišlja o Kosovu razmišlja samo o Srbima i ne razmišlja šta će sa Albancima, tako i Aljbin Kurti kada razmišlja o albanskom Kosovu, ne razmišlja šta će sa Srbima – podvlači predsednik Srpskog nacionalnog foruma.

– A činjenica je da veliki broj ljudi, u najvećem Srbi na Kosovu, žive od budžeta Srbije. To “tolerišu” kosovske vlasti, jer izdržavanje tolikog naroda mnogo košta. Dok se ne postigne konačni sporazum, neke institucije bi morale da ostanu jer je to od koristi za građane. No, ovde se radi o jednoj jurišničkoj Kurtijevoj politici, bez takta – procenjuje Trajković.

Nevladinoj organizaciji Aktiv poslednjih 12 meseci građani prijavljuju probleme nastale kao posledica ovakvog sprovođenja odluke kosovskih vlasti. Najčešće se žale na veliku udaljenost bankomata, nedostatak organizovanog prevoza i otežano snabdevanje lekovima.

– Nepotrebni troškovi dodatno opterećuju skromne mesečne budžete građana. Na primer, građani pećkog regiona primorani su da putuju čak 160 kilometara u jednom pravcu, koriste dva različita prevoza kako bi u Raški podigli mesečna primanja. Najstariji građani, osobe sa otežanim kretanjem, prinuđeni su da traže pomoć od rođaka, prijatelja kojima ustupaju svoje kartice da podignu novac sa bankomata – ističe Milićević. Tu se lista problema ne završava.

– Na sve to, svaka poslovna banka ima svoju politiku o visini dnevnog limita za podizanje gotovine. U Banci Poštanska štedionica, gde većina građana ima otvorene žiro-račune, taj limit je najniži. Ukoliko zarada prelazi 50.000 dinara, korisnici su prinuđeni da preostali iznos podignu narednih dana, što dodatno komplikuje situaciju i povećava troškove. Ovi problemi ne samo da otežavaju život građana, već i ukazuju na ozbiljne sistemske posledice koje zahtevaju hitno i efikasno rešavanje – dodaje on.

Analize Aktiva još pokazuju da su osim udara na lični budžet i kupovnu moć, potezi kosovskih vlasti negativno uticali i na lokalnu ekonomiju. Promet u lokalnim trgovinama je pao, pa su i trgovci primorani da otpuštaju radnike.

– Iako još nemamo preciznih podataka u uticajima na ekonomski sektor, efekti, uključujući i zabranu uvoza robe iz Republike Srbije, su vidljivi, a značajne posledice se ne mogu zanemariti – primećuju u Aktivu.

Guverner Centralne banke, Ahmet Ismailji, ocenio je da je uredba koja definiše evro kao jedinu valutu, a zabranjuje dinar na Kosovu, pokazala pozitivne efekte otkada je stupila na snagu. Jer, kako je naveo, stvorila je pozitivne efekte za ceo sektor.

– Ova odluka, doneta tokom pregovaračkog procesa sa Beogradom, teško je razumljiva, ali signal je jasan. Narušava i kredibilitet EU-a kao glavnog posrednika u procesu dijaloga i otežava pronalaženje funkcionalnih rešenja za ovo i druga otvorena pitanja koja opterećuju odnos Beograda i Prištine, a život običnih građana čine teško podnošljivim. Politika svršenog čina dodatno sužava mogućnosti za brz i smislen dogovor – zaključuje Milićević.

– Mi smo navikli da nama ništa ne pada sa neba – dobacila je starija gospođa na putu ka svom novcu.

Slađan Pavlović, koji prima invalidsku penziju, 7. februara proveo je osam sati u dva autobusa, dva kombija i dva taksija kako bi provukao karticu kroz bankomat, jer za sada drugog rešenja nema.

Na vetrometini dva finansijska sistema, za najugroženije niko ne mari. Oni uvek najskuplje plaćaju ohole poteze političara koji niti slušaju, a još se manje brinu o potrebama onih čije živote kontrolišu. Međunarodna zajednica, koja i dalje seče kosovski kolač, reaguje “opasnom” ljutnjom na Tviteru. Čekira učinak i zaboravi na folou-ap.

I toliko o socijalnoj inkluziji i ljudskim pravima.

Tekst je prenet sa portala Novosti.