Branko Čečen – Tajna služba među našom decom

Autor: Branko Čečen, Izvor: Facebook post

Dragi Dragane J. Vučićeviću,

Skupila se omladina da se bavi aktivizmom, razumevanjem sveta i načinima na koji se to menja na bolje. Ako njima uopšte ima šta da se objašnjava o tome. Ja sam pokušao. Pričao sam im o istraživačkom novinarstvu. Pričao sam im i o bezbednosti, o tome kako nas prate, prisluškuju, upadaju u komunikacije, maltretiraju, pale kuće, biju, objavljuju strašne laži o nama i kako se od toga štitimo. A ti si lepo uzeo i sve im to lepo odmah pokazao. Njihov entuzijazam i volju da se posvete popravljanju odurne kaljuge koje si jedan od simbola, opravdao si na svaki tebi dostupan, bolestan, zao i zlonameran način.

Jedan mi je momak na kraju uzbuđeno rekao da je u tom našem druženju otkrio čime želi da se bavi u životu. Istraživačko novinarstvo je, znaš, ono što ti ne bi prepoznao ni da te ujede za lice. A ni bilo koje drugo novinarstvo. Mislim da si momka ozbiljno ohrabrio u toj nameri. Nadam da će se upravo on baviti tvojim poslovima, jednog dana. Imaš sreće, ako bude tako. Dečko je vaspitan, moralan i dobar. Hvala za njegovu motivaciju, ja sam nešto tu počeo, a ti si je najverovatnije cementirao.

Evo, da pomognem i tebi i službi – držao sam i predavanje na FIlozofskom fakultetu u Nišu, kad sam već tamo, da doprinesem kako umem. I da, oba predavanja sam od srca održao volonterski, kao i do sada, kao što ću i u buduće. Uz sve to, nisam u CINS-u već dve godine. A, izvini, tebe činjenice ne zanimaju, baš sam blesav.

Služba je poslala ljude da špijuniraju. Decu. Da im prisluškuju telefone, upadaju u komunikacije, a ti si sve to zajedno objavio, čak i fotografiju spiska mladih ljudi, snimljenu krišom i na brzaka, sa sve senkom telefona – nije bilo vremena da se to lepo obavi. Objavio si njihove fotografije do kojih si uspeo da dođeš, kao poternice. Izgleda da je neko upao i u njihove telefone.

Zvala me jedna od devojaka. Isprepadao si joj majku. Nije ni njoj sve jedno. Koliko si dece i majki sada izbezumio, kako bi nastavio da seješ traume po nevinima, tebi je sve jedno. Znamo se. Znam šta si.

To što si sebi napravio televiziju da se na njoj pred nama raspadaš od straha ništa mi ne znači. Nije mi drago. Neće mi baš ništa značiti ni tvoja sudbina kada se sve ovo završi.

Odabrao si da u ovome učestvuješ.

Sam si odabrao.

Sam ćeš i da odgovaraš.

Biće mi sve jedno.