Ključ suočavanja je da Evropa ne glumi žrtvu

Autor: Ivan Krastev, spoljni urednik – saradnik FT-a, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik IWM-u u Beču, Izvor: Novi magazin

Godine 1981. sociolozi Beti Grejson i Moris Stajn napravili su danas poznatu studiju o tome kako su napadači birali potencijalne mete. Postavili su video kameru na užurbani pločnik u Njujorku i snimali prolaznike. Snimak je kasnije prikazana zatvorenicima u zatvoru na istočnoj obali koji su robijali zbog nasilnih prestupa (poput oružane pljačke, silovanja i ubistva) na njima nepoznatim osobama. Zatvorenici su dobili uputstvo da ocene pešake na lestvici od jedan do 10, od „vrlo laka pljačka“ do „izbegao bi to, prevelik rizik“.

Rezultati su bili zapanjujući. Svaki zatvorenik odabrao je potpuno istu osobu koja je po njima predstavljala perspektivnu metu. Izbori nisu bili isključivo zasnovani na polu, rasi ili dobu, što biste mogli očekivati. Starije žene i odsutni profesori nisu automatski izdvojeni. Bilo je i drugih kriterija koji su uticali na odluke. Kriminalci su čitali neverbalne signale pešaka – kako su hodali, kako su pomerali ruke i glave, koliko su samopouzdanja pokazivali – i koristili ih za odlučivanje. Ciljali bi na one koji su se, po njihovom mišljenju, ponašali kao žrtve.

Setio sam se ove studije kada sam razmišljao o strateškim dilemama Evrope u vezi s novom američkom administracijom. Rani potezi Trampovog tima signaliziraju da je novoizabrani predsjednik odlučio da pokaže moć ne suočavajući se s američkim protivnicima, već pokoravanjem saveznika Vašingtona. Tvrdnje Donalda Trampa o Grenlandu i Kanadi, te tvitovi Ilona Maska koji pozivaju na promenu režima u UK-u, najjasniji su pokazatelji ovog gambita. Tramp se očito nada da će grubim pretnjama saveznicima naterati druge da slede njegove želje.

Trampa će najviše zbuniti evropski čelnici koji se fokusiraju na vlastita društva, a ne na novu američku administraciju

TRAMP KAO MEDVEDEV: Zemlje članice EU-a imaju sve razloge za zabrinutost da će pristup Vašingtona prema njima zvučati kao izjava bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je „potrebno pomoći svim destruktivnim procesima u Evropi“.

Globalno ispitivanje javnog mnjenja koje je krajem 2024. sprovelo Evropsko veće za spoljne odnose sugeriše da će „veliki dio sveta pozdraviti“ Trampa po povratku u Belu kuću. Dok ga Evropljani i Južnokorejci vide kao nepristojnog ometača, većina drugih veruje da je dobar za Ameriku, dobar za njihovu zemlju i dobar za mir u svetu.

Ovo odobravanje Trampa može biti samo učinak prirodnog entuzijazma prema pobedniku. A stavovi bi se mogli brzo promeniti kada njegove pretnje carinama stupe na snagu ili ako ne uspe zaustaviti sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Zapravo, ovde se događa nešto zanimljivije. Trampovo otvoreno nepoštovanje međunarodnih pravila mnogi u nezapadnom svetu smatraju boljim od nepodnošljivog licemerja prethodne liberalne administracije. Pod Trampom će SAD konačno postati normalna velika sila – imperijalna, ali ne krstaška. Više se neće pretvarati da je bolja od svih drugih zemalja, nego će delovati pod pretpostavkom da je jača od njih.

KINA UMESTO AMERIKE: Međutim, istraživanje ECFR-a otkriva druge trendove koji Evropi nude priliku. Nezapadni svet bi mogao pozdraviti Trampa, ali tamo mnogi vide Kinu, a ne SAD, kao sledećeg svetskog hegemona.

Godine 2016. ključna tačka Trampove globalne strategije bila je podela Kine i Rusije. Ovo više ne izgleda realno. Anketa ECFR-a otkriva da se prošle godine rusko i kinesko društvo, kao i čelnici dve zemlje, sada gledaju kao saveznici. Istovremeno, samo jedan od pet Evropljana vidi SAD kao saveznika. Dok se Amerika spremna da odbaci svoje saveznike, Moskva i Peking ponovno su otkrili prednosti partnerstva.

Nezapadni svet bi mogao pozdraviti Trampa, ali tamo mnogi vide Kinu, a ne SAD kao sledećeg svetskog hegemona

Ali iako se čini da je Tramp otpisao Evropu, mnogi izvan Zapada je i dalje smatraju neverovatno jakom. Ono što je najvažnije za Evropu je da se u ovom neprijateljskom okruženju nikad ne ponašati kao žrtva. Evropske države ne bi trebalo da žure da se dodvore novom predsedniku ili da mu se suprotstave. Trebalo sačekati sa odlučivanjem šta raditi s američkim tehnološkim divovima ili kako odgovoriti na pretnju carinama. Trebalo bi aktivno sarađivati ​​s Turskom i drugim nezapadnim silama kad je reč o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Suočena s pritiskom Trampa, Evropa bi trebalo da ga zbuni, a ne da mu se suprotstavi. A Trampa će najviše će zbuniti evropski čelnici koji se fokusiraju na vlastita društva, a ne na novu američku administraciju.

Ključ svake evropske strategije trebalo bi da bude činjenica da, paradoksalno, 20. januara nije samo početak Trampova drugog predsedničkog mandata, već i vrhunac njegovog globalnog uticaja.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.