„Inovativne strategije u medijima“

Izvor: Nova ekonomija

Ako novac pokreće svet, postavlja se pitanje: da li onda novac pokreće i medije? Ako je odgovor potvrdan, onda se nameće i ono: da li način finansiranja sme da ima uticaj na uređivačku politiku medija? Na ova, ali i druga pitanja odgovarali su učesnici treće konferencije „Inovativne strategije u medijima“, koju je organizovala Nova ekonomija

 

Da je nezavisnost medija važna, ali i to da oni ostanu profesionalni i nezavisni uprkos finansiranju, istakao je glavni urednik hrvatskog nedeljnika „Lider“ Miodrag Šajatović na panelu „Između inovativnosti i lažnih vesti“ u okviru treće konferencije pod nazivom „Inovativne strategije u medijima“, koju je organizovala Nova ekonomija.

On je podsetio na početak nastanka „Lidera“. Naime, 2005. godine „Lider“ je počeo sa radom, a osnivači su tražili investitora koji će ih finansirati i pokriti planirane gubitke novog medija u prve tri godine.

„Jedan savet svima koji kreću jeste da je jako rizično da planirate da sa prihodima od prva tri meseca rada pokrijete finansije za druga tri meseca. Mi smo imali sreću i našli smo investitora. Kada smo počeli sa ’Liderom’, uvideli smo da će nam biti potrebno mnogo novca i dobili smo investitora koji treba da ima novca koji će pokriti naše potrebe“, rekao je on.

Nakon četiri godine, kako je kazao Šajatović, investitor im je ostavio svoj udeo u „Lideru“. Posle toga se pojavio novi, a medij je nastavio dalje sa radom.

Na pitanje kako mediji mogu da imaju poverenje u investitora, Šajatović je rekao da im se može verovati tako što se investitor neće mešati u politiku medija.

„Za te četiri godine, naš investitor je samo jednom intervenisao i to je bio trenutak kada smo imali pripremljen tekst o jednoj maloj avio-kompaniji koja je bila pred propadanjem i samo je bilo pitanje da li bismo mogli da odložimo objavljivanje teksta o toj avio-kompaniji za nedelju dana, kako bismo mogli da izvučemo novac koji smo uložili u nju“, kazao je on.

Zahvaljujući istrajnosti, kako je rekao urednik, ali i analitičnosti i etičnosti, nedeljnik „Lider“ sada priprema svoj 990. broj. 

Da nema sumnje da novac pokreće svet, kao i to da novac dolazi od pretplate ili domaćeg ili stranog vlasnika, ističe novinarka Radio-televizije Vojvodine Ljubica Gojgić.

„Kada kažete da je postojao investitor u medije kojeg nije zanimalo da se meša u politiku ’Lidera’, mislim da su to izuzetno retki primeri“, rekla je ona.

Dodala je da je važno da mediji imaju sigurne načine finansiranja, ali da iskustvo širom sveta govori o tome da se mediji danas kupuju kako bi se putem njih plasirao određeni sadržaj, ali i da bi se osiguralo da se neke informacije u tom mediju neće plasirati. Ono čime novinari treba da se vode, prema njenom mišljenju, jeste javni interes. Gojgić smatra da je javni interes ono što pokreće mlade ljude da počnu da se bave novinarstvom. 

„Divno je ako možete da sačuvate taj ideal javnog interesa i posle 20 ili 30 godina rada. Javni interes je kao nešto što je baza našeg rada i on postoji i kod pojedinaca koji nisu početnici. Međutim, u nekim redakcijama takvih pojedinaca ima više, a u nekim manje, ali mislim da nema redakcija u kojima je javni interes u celini na prvom mestu“, rekla je Gojgić.

Dodala je i da se mladi novinari uče da budu socijalno inteligentni. Međutim, kako je kazala, socijalna inteligencija u tom slučaju znači da se mladim kolegama poručuje da uvide ko je u redakciji moćan kako mu se ne bi suprotstavljali i da se takav način funkcionisanja kasnije prenosi i na sagovornike dok se vodi intervju.

Programski direktor N1 Igor Božić kazao je da se situacija sa načinom finansiranja medija znatno promenila u poslednjih 25 godina. Sada postoje i prihodi od pretplata na razne kanale koji su takođe jedan od stabilnijih prihoda medija. Međutim, kada su u pitanju oglašivači, situacija je neizvesna.

„Kada je počeo rat u Ukrajini, nama je pao broj oglašivača jer ne žele da se mešaju sa lošim vestima, a vesti vezane za rat su loše vesti“, kazao je on i dodao da to nije jedini primer pada broja oglašivača. 

„Sećam se jedne situacije gde smo imali velikog oglašivača koji se naljutio i otkazao svoje oglašavanje, pa samim tim i smanjio prihode našem mediju za 30 odsto. Redakcija je odlučila da nastavi da radi tako, ali na kraju se to uvek obije o glavu onima koji proizvode program. Ako nemate stabilan izvor finansiranja, na kraju će ljudi da beže tamo gde im daju više para. Ovaj svet je postao sve manje usmeren ka ideji, ka nekom moralu i etici i sve više se okreće ka novcu i sada se mora balansirati“, kazao je Božić.

Da se balans mora praviti, napomenuo je i urednik portala iz Bosne i Hercegovine, Capital.ba Siniša Vukelić. Kazao je da postoji večiti rat između marketinga, urednika i novinara. 

„Marketing smatra novinare za jedan veliki trošak koji se može smanjiti, a novinari smatraju marketing za nešto što im urušava posao“, dodao je Vukelić. 

 

Kakvu ulogu imaju društvene mreže?

Novinarka Rojtersa Ivana Šekularac rekla je na panelu da, radeći za veliki medijski sistem kao što je Rojters, nije morala da brine o tome na koji način se obezbeđuju finansije. U njenom slučaju, kao agencijski novinar, vest mora da bude u pravo vreme i vođena potrebom klijenata.

„Ja sam pre 15 godina pisala o palminom ulju, ali se to nije razlikovalo od bilo koje druge vesti koju sam pisala. Suština novinarstva je ista, a na šta će se odnositi vest, da li će to biti ekonomija ili politika, vest se isto piše, isti je zanat i isto se govori“, kazala je Šekularac.

Ona se osvrnula i na ulogu društvenih mreža u novinarstvu, rekavši da agencije koriste društvene mreže za plasiranje vesti, ali i za nalaženje informacija na njima. 

„Nekad predsednici ili vlade koriste društvene mreže kako bi izdali saopštenja, a mi kao novinari ih koristimo kako bismo dobili informacije“, rekla je ona.

Vukelić je istakao da su društvene mreže medij za sebe, kao i da je sve češća pojava da institucije koriste mreže kako bi plasirale informacije.

„Odnos medija i društvenih mreža je kompleksan. Dobijamo veliki obim saobraćaja upravo preko mreža, ali i velika zavisnost od njih može biti opasna“, rekao je Vukelić.

Istakao je i da su političari shvatili kako da društvene mreže kao platforme iskoriste za svoju promociju, ali i da se direktno obraćaju glasačima i javnosti bez posredstva novinara.

„Političari su zapravo shvatili kako da se direktno obraćaju glasačima i javnosti bez konferencija i novinara koji dolaze i propituju njihove stavove. S druge strane, kako da objavite intervju sa nekim predsednikom ili premijerom ako se on svakoga dana obraća putem mreža za neke važne stvari. Kako da onda taj intervju bude zanimljiv i čitan? Mi smo kao novinari važna karika između političara i građana, koju su političari samo zaobišli“, dodao je.

 

Hoće li novinare zameniti AI?

Još jedna tema koja je pokrenuta jeste i ta da li će novinare zameniti veštačka inteligencija i da li je to moguće. Sagovornici su bili saglasni da ona može biti korisna prilikom traženja informacija i kreiranja određenih sadržaja, ali da novinari nikada neće biti zamenjeni njom niti da to treba da dozvole.

 

Poseta medijima – klackalica za oglašivače

Na drugom panelu „Kako obezbediti održivost medija i stvoriti profit“ bilo je reči o tome da velike kompanije koje žele da se oglašavaju u medijima često nailaze na etičke prepreke. U pitanju je dilema koja nastaje kada neki mediji koji imaju veliku čitanost i koje posećuje veliki broj građana, ne poštuju etičke kodekse. Zbog toga u interesu kompanija nije da se oglašavaju u tim medijima, ali s druge strane postoji velika publika koja posećuje sajtove na kojima će njihovi oglasi biti vidljiviji.

„Ne možete naterati kompaniju da se reklamira u vašem mediju ako to nije kvalitetan medij“, rekao je Dominik Tjeri, šef medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji.

On je na konferenciji kazao da postoji rizik povezan sa reklamiranjem u medijima koji ne poštuju vrednosti ljudskih prava i etički kodeks. Podsetio je da Srbija ima etički novinarski kodeks koji je usvojen od strane velikih medija, kao i da u zakonu postoje odredbe putem kojih se može utvrditi da li mediji koji su korisnici javnih sredstava poštuju etičke kodekse i da je to suštinsko pitanje kada je u pitanju oglašavanje velikih kompanija.

Urednik „Nedeljnika“ Veljko Lalić istakao je da je Srbiji potreban Akt o slobodi medija, dokument koji je Evropska unija usvojila pre dve godine, u kojem se govori o pravednoj raspodeli oglašavanja. Napomenuo je da je nedopustivo da mediji funkcionišu na način na koji funkcionišu sada i da se mediju koji ima najveći „šer“ daje najviše novca iz javnih sredstava.

„Zbog toga je, od svih zakona Evropske unije, Srbiji najviše potreban Zakon o slobodi medija“, istakao je Lalić.

Da je oblast oglašavanja jako teška tema, ali i sam opstanak medija ukoliko nemaju stabilne finansije od reklama ili pretplata, rekao je i Branko Brkić, iz medija Daily Maverick iz Južnoafričke Republike. Kako je kazao, medij u kojem on radi je na početku bio besplatan za građane, a da bi ostao besplatan morali su da pređu jako velike prepreke. Naime, građani bi morali da se pretplate na medij kako bi dobili istinite i ekskluzivne informacije, a to je, prema njegovom mišljenju, pitanje uskraćivanja informacija javnosti.

„Bili smo u situaciji da smo, sa jedne strane, besplatan medij i dali smo zavet čitaocima da će naš sadržaj biti besplatan. S druge strane, imali smo problem isplate plata novinarima. Nekoliko godina smo živeli od donacija. Kako smo rasli naša relevantnost ljudima u Južnoj Africi je rasla i posle nekog vremena smo počeli da dobijamo donacije. Potreba za dobrim novinarstvom je rasla“, rekao je Brkić.

 

Investicioni fondovi i mediji

Direktorka Fonda za Zapadni Balkan MDIF Jelena Milošević podsetila je da je MDIF-ova kolevka Zapadni Balkan. Dodala je da postoje izazovi sa kojima se suočavaju mediji prilikom dolaska fondova u njihovo vlasništvo.

„Umesto ‘project based’ finansiranja koji je umorio medije, dolazi neko ko kaže da daje novac i da ulazi u vlasništvo medija. Mi tako kao fond diramo igračku koja je često nastala na strastvenosti od strane novinara i urednika. Oni su godinama pravili nešto i sada se pojavljuje nekakav fond koji bi da im radi nekakvu vrstu kontrole. Ono što MDIF radi jeste da donosimo i investicije u vlasništvo, ali i jednu bazu znanja koja postoji u preko 47 zemalja sveta“, rekla je ona.

Milošević je dodala da se u Srbiji „page view“ i dalje smatra glavnom monetom za reklamne agencije i velike oglašivače. Zbog toga mali, lokalni i nezavisni mediji nemaju mesta da se trkaju sa onima koji imaju neobično velike budžete za „bustovanje“ i pravljenje poseta na stranicama.

„Etičko oglašavanje je važno jer 25 odsto ukupnog advertajzinga u državi dolazi od državnog novca i ono uglavnom završava na televizijama i u printu, a print i dalje pada“, rekla je Milošević. 

Generalni direktor Telekom Srbija Ventures fonda Davor Sakač kazao je da je finansiranje medija i ulaganje u njih kao i u svaki drugi biznis i da se povraćaj uloženog novca ne može očekivati odmah. Zbog toga su, kako je rekao, investicioni fondovi jako važni za medije.

„Investicioni fondovi su potrebniji medijima nego što su mediji potrebni fondovima“, kazao je Sakač.

Dodao je i da je važno da se sačuva nezavisnost medija, iako postoje ulaganja i privatni novac.

„Jako je važno da se sačuva novinarska etičnost, nezavisnost medija i da se ne zloupotrebi dominantan tržišni položaj. Investitorima jesu važni mediji, ali samo sa aspekta multiplikacije svojih ulaganja. Moramo da vodimo računa o nezavisnosti“, kazao je Sakač.

Direktorka razvoja u Nova.rs Jelena Tušup je kazala da prihodi dolaze od poseta sajtovima, ali da klikabilnost ne treba da bude, niti je glavni pokazatelj kvaliteta medija.

Kako je kazala, medij u kojem ona radi insistira na vremenu zadržavanja čitalaca na tekstovima.

„S jedne strane imamo krizu poverenja u tržište, a s druge strane krizu poverenja u medije. Za ovo drugo smo mi novinari krivi. Nekada se radilo mnogo bolje. Strateški problem svih nas je problem krize medija jer preko 50 odsto čitalaca izbegava da klikne na vest, ali ne zato što ih ta vest ne zanima, nego zato što ne veruju medijima“, kazala je Tušup.

Nova ekonomija je treću medijsku konferenciju pod nazivom „Inovativne strategije u medijima“ održala 15. novembra 2024. godine u Beogradu u saradnji sa GoViral-om uz podršku Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Media Development Investment fonda i medija N1 i Nova.rs.

 

Tekst je prenet iz Nove ekonomije.