Nadstrešnica
Izvor: CINS
Novinar i voditelj: Stefan Marković
Urednik: Vladimir Kostić
Obrada i dizan zvuka: Dejan Tomka
Muzika: Rade Sklopić
Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
Podrška u realizaciji: Podcast.rs
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kratka napomena za slušaoce. Ova epizoda može biti uznemirujuća jer se bavi velikom tragedijom. Epizoda je snimana 21. novembra, a intervjui su rađeni pre nego što je još jedna osoba preminula, a neki funkcioneri dali ostavke ili uhapšeni.
[Neutralna muzika]
[Zvuk železničke stanice]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prvi je novembar 2024. Sunčano vreme. Uz to je i petak i nije čudno što je na železničkoj stanici u Novom Sadu velika gužva.
JELENA NEDELJKOVIĆ: Ma bio je predivan dan. Petak. Malo je bilo gužve zato što su svi ono, znaš, bili u fazonu, e vreme je da se obnove mesečne karte. Studenti krenuli kući i onda, baš je bilo onako gužve.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Jelena. I ona je na novosadskoj stanici čekala voz za Beograd koji polazi u 12 sati. Ona baš voli da putuje vozovima.
[Najava voza]
JELENA NEDELJKOVIĆ: Bilo je možda 15 do 12, tako možda pola 12 i čuo se tresak. Baš jak.
STEFAN MARKOVIĆ: Gde si bila tada na stanici?
JELENA NEDELJKOVIĆ: Na peronu. Kupila sam kartu i popela se gore na peron. Niko od nas nije znao. Bilo je puno ljudi. Jako je bila velika gužva.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Jelena je pomislila da je zemljotres. Bez obzira na to, ušla je u voz, smestila se udobno u svoje sedište i tada su u vagon utrčale dve devojke.
JELENA NEDELJKOVIĆ: Počele su da vrište. Mislim, videlo se da su baš uplašene. I počele su da vrište: palo je na ljude! Palo je na ljude! Mi u prvom trenutku nismo mogli da ukapiramo šta je palo na ljude i one su nam objasnile da je pao krov. Nisu videle dobro, pa su mislile da je pao krov. Posle smo mi videli da je to bila u stvari ta nadstrešnica.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Jelenin voz je pošao sa stanice.
JELENA NEDELJKOVIĆ: To je bio poslednji voz koji je krenuo tog dana.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tog dana, četrnaestoro ljudi je poginulo, a troje su vatrogasci i spasioci uspeli da izvuku. Nakon sedamnaest dana borbe za život, jedna od povređenih osoba je preminula. Dok snimam ovu epizodu, dvoje su i dalje u teškom stanju.
[Uvodna špica]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.
U ovoj epizodi ne govorim samo o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, već o nečemu što je palo sa njom – poverenje.
Da li se nakon svega osećamo sigurno? Da li bi trebalo da se plašimo javnog prostora i novoizgrađenih objekata? A šta je sa starim?
Šta sa onim koji su rekonstruisani baš kao i stanica u Novom Sadu? I kako da se izborimo sa tim strahom i nastavimo dalje?
[Kraj uvodne špice]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Srbija je postala veliko gradilište – sintagma koja se godinama provlači u izjavama onih koji su na vlasti. Grade se autoputevi. Grade nove zgrade tamo gde su srušene stare. Gradi se Beograd na vodi. Otvara se ovo, otvara se ono. Na sve to ide mnogo para, a poslovi su često tajni.
I onda otvaranja. Blicaju foto-aparati, osmesi za kamere i hvalospevi.
Tako je u ostalom bilo i sa železničkom stanicom u Novom Sadu – i posao tajan i svečano je otvarana rekonstrukcija. I to dvaput.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Samo tri meseca nakon poslednjeg otvaranja, dogodila se tragedija.
[Tenzija]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prolazili su sati od nesreće, a tenzija se nije stišavala. Teška mašinerija pokušavala je da dopre do onih kojih su još zaglavljeni pod betonom. Kakofonija zvukova. Uznemireni glasovi ljudi stapali su se sirenama ambulantnih i vatrogasnih kola i pištaljkama saobraćajaca koji pokušavaju da regulišu saobraćaj.
Opšti metež. Iz svega toga izdvajale se izjave ljudi na vlasti. Oni koji su samo tri meseca ranije otvarali renoviranu stanicu, tvrdili su da, eto, baš ta nadstrešnica koja se obrušila nije renovirana.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Gotovo neverovatno da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovako je govorio predsednik Srbije Aleksandara Vučić par sati nakon tragedije.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Kada smo sve renovirali i ogroman novac uložili, samo tu nadstrešnicu nismo renovirali. Zašto? Ne znam. Neko će valjda da pruži odgovore.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da nadstrešnica nije rekonstruisana tvrdio je i tadašni ministar građevine Goran Vesić.
GORAN VESIĆ: Ono što ja mogu da vam kažem je da ovaj deo stanice nije rekonstruisan, to možete da vidite iz građevinske dozvole.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): E sada, ako uzmeš da uporediš fotografije železničke stanice, pre i nakon rekonstrukcije, videćeš razlike. Na samoj nadstrešnici postoji veštačka, zelena trava, a dodata je i metalna konstrukcija sa staklom.
Ali da sada ne tumačim ja fotografije evo da čuješ nekoga ko je radio na rekonstrukciji ove stanice.
ZORAN ĐAJIĆ: Ja sam Zoran Đajić, diplomirani inženjer geologije i radio sam dve i po godine na poslovima rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sa Zoranom sam se našao na kafi u kafiću blizu njegove zgrade.
Iako ima šezdeset i devet godina, on je duhom i izgledom dosta mlađi. Tamna kovrdžava kosa sa tek ponekom sedom mu pada preko ramena. Ima mnogo životnog iskustva o kojem voli da govori. Radio je na rekonstrukciji Skadarlije recimo, na izgradnji crkava i uostalom gde ima kamena.
Na stanici u Novom Sadu, Zoran je bio angažovan kao konsultant upravo za kamen. Pošto čitava stanica ima mnogo različitih vrsta kamena iz različitih delova tadašnje Jugoslavije i Zoran je imao mnogo posla.
Ali šta ga je nateralo da progovori o problemima oko rekonstrukcije stanice?
ZORAN ĐAJIĆ: Ja kad sam čuo, kad je ovaj Vesić izašao i rekao, tamo ništa nije rađeno, ja sam odmah krenuo da zovem medije i kažem: ljudi, hoću javno da dođem da kažem i dokažem da je rađeno. Mislim, ne može da nas laže, brate.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A šta je sve rađeno na stanici?
ZORAN ĐAJIĆ: E, dok sam ja bio tamo, rađeno je prvo sav mermer koji je bio na nadstrešnici je čišćen, opran nekoliko puta i rađeni su plafoni na nadstrešnici. Ali to je, rađene su gluposti. Na plafon je lepljena građevinska mrežica i lepljene su gipsane ploče, jer je trebalo da dođe neko od ove dvojice. Vučić valjda. A na plafonu su bile sitne mozaičke pločice crvenkaste boje.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pločice su prelepili, a dodali su i lutke za rasterivanje golubova.
ZORAN ĐAJIĆ: Kupovali su one lutke, imitiraju sovu. Pošto je tamo bilo puno golubova u stanici, to je bio veliki problem. Isterati golubove napolje. Onda je kupljeno za debele pare tri sove iz Kine koje mrdaju glavu i kreče, da golubovi ne bi došli. Ja napravim fotografiju: dođe golub i stane na glavu te sove…
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored toga, dodata je i konstrukcija. Metal i staklo. Ali to je rađeno nakon što je Zoran prestao da radi na stanici.
ZORAN ĐAJIĆ: Ja sam to isto video i to je dodatno opteretilo nadstrešnicu i tako dalje.
[Tenzija]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali najveći problem, kaže Zoran je u betonskim kockama na vrhu krova, koje su držale šipke sa sajlama koje su opet držale nadstrešnicu.
ZORAN ĐAJIĆ: Iza na krovu su bile velike betonske kocke.
STEFAN MARKOVIĆ: To sam video neku fotografiju.
ZORAN ĐAJIĆ: … Koje su držale, ustvari, držale te sajle. Oni kada su radili izolaciju, njima te kocke smetale. Da urade lepo izolaciju, oni su skinuli te kocke i bacili.
[REKLAMA]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ako se ovo dogodilo na objektu koji je tek renoviran, da li treba da zaziremo od svega što je izgrađeno oko nas? I sam sam počeo da obraćam pažnju na te stvari. Recimo, u avgustu 2024. se srušio niz balkona jedne od zgrada Beograda na vodi.
Pa šta onda možemo da očekujemo?
Kakve su građevine u Srbiji i ima li opravdanog razloga za opreznost?
SLOBODAN MALDINI: Pa evo evo prosto odgovor je vrlo prost. Zamislite vi ako se ako je kolabirala nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu koja je novo rekonstruisana i puštena u rad ovoga leta, pre nekoliko meseci, zamislite koliko se ljudi osećaju nebezbednoj i koliko se bilo ko može osetiti nebezbedno da se vozi vozom koji treba da ide 200 km/h, koji su radili isti ti Kinezi. A projektovali isti ovi ljudi koji su dozvolili da padne ta nadstrešnica.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je arhitekta Slobodan Maldini.
SLOBODAN MALDINI: A ti vozovi koji idu 200km/h prolaze i preko nekih mostova i nekih vijadukta i nekih tunela, govorim o Čortanovačkom tunelu i to uliva nepoverenje.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Rekonstruisana železnička stanica u Novom Sadu, uopšte nije imala upotrebnu dozvolu. A šta znači taj dokument?
SLOBODAN MALDINI: Pa upotrebna dozvola je završni dokument. Završni dokument da je sve kako treba.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pa da li objekti smeju da budu otvoreni bez upotrebne dozvole?
SLOBODAN MALDINI: Po Zakonu ne smeju, u praksi se uglavnom koriste. U praksi je mali broj objekata koji su dobili upotrebne dozvole tog tipa.
[Neutralna tema]
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Takvu dozvolu nema ni novootvorena železnička stanica u Beogradu – Prokop.
Ali… Upotrebnu dozvolu nema još jedna jako bitna građevina u Beogradu.
SLOBODAN MALDINI: Most Gazela nema upotrebnu dozvolu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I Slobodan upozorava da je on u baš baš lošem stanju.
SLOBODAN MALDINI: Most Gazela je decenijama ga spašavaju od kolapsa privremenim rešenjima (…) 45:45 Most se koristi, ali ga koristimo svi na rizik.
STEFAN MARKOVIĆ (NACIJA): A da li stari objekti moraju da se kontrolišu? Makar periodično? Kao automobil kada se šalje na tehnički pregled?
SLOBODAN MALDINI: Prema našim zakonima, nije predviđena ta kontrola.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Stare građevine se ne održavaju, nove… pa baš i nisu sigurne.
Par dana nakon što se obrušila nadstrešnica u Novom Sadu, krenulo se sa akcijom u Beogradu. Kontrola nebezbednih građevina.
EURONEWS: Gradski urbanista Marko Stojčić najavio je da će u narednim danima nadležne službe obići sve javne prostore i sve javne objekte koji su u vlasništvu grada Beograda, kako bi proverili njihovu sigurnost i stabilnost.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zatvoren je Bezistan, prolaz u centru grada. Opasnost predstavlja i podzemni prolaz kod Vukovog spomenika.
Da li nam sve to pojačava strah? Kako je ova jeziva nesreća uticala na sve nas?
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Ja mislim da utiče na mnogo različitih načina (…)
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Odgovore na pitanja sam potražio na Filozofskom fakultetu kod profesorke psihologije Dragice Pavlović Babić.
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Osnovno osećanje u suštini tog procesa je strah. Strah da nisi bezbedan. Strah je osećanje koje se vrlo lako uči i koje se lako generalizuje na različite situacije. Znači možemo sada i to ćemo i raditi da se preslišavamo u milionima situacija, da li smo bezbedni u javnom prevozu. Da li smo bezbedni u javnom prostoru. Da li smo bezbedni na mostu, u tunelu. U podvožnjaku, nadvožnjaku, u javnoj zgradi. Znači mi sada možemo beskrajno da proširujemo područje rizika ili da tako kažem, pretnje za našu bezbednost ili bezbednost naše dece.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored straha, kaže Dragica Pavlović Babić tu je i tuga… Ali i bes.
5. novembra, na hiljade demonstranata izašlo je na ulice Novog Sada. Dok su neki stajali mirno i zahtevali smenu premijera, ministra građevine, gradonačelnika Novog Sada i pozivali na odgovornost, drugi… pa nisu baš bili mirni. Kamenicama i šipkama su razbijali prozore Gradske kuće, bacali crvenu farbu i lomili kamere.
Neki ih nazivaju ubačenim elementima, ali profesorka Pavlović Babić da je i bes normalna reakcija u ovakvoj situaciji.
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Bes se teško kontroliše, lako se ispoljava, lako se ispoljava kroz različite vrste agresivnih ponašanja. A vi reagujete besom, u stvari, kada ste zbunjeni, kada je potrebno da nešto razumete, a neko vam uskraćuje odgovore. Desile su se strašne stvari, a neko vam uskraćuje odgovore i objašnjenja zašto se to desilo.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I upravo zbog toga što još ne znamo šta se zapravo desilo, a odgovornih, bar još, nema, jedino što jača je nepoverenje.
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Kao kad uđete u prodavnicu vi bi trebalo da imate poverenja da je hrana koja se prodaje u roku, da je čuvana kako treba. Ne možete da proveravate svaki proizvod da li mu je istekao rok, koji mu je sastav, da li je čuvan prethodno u nekom vlažnom prostoru ili u pretoplom prostoru, znači morate da imate poverenja da će institucije uraditi ono što treba. Da bi institucije radile to što treba, one treba to da pokažu da to rade. Da su sprovele kontrolu, da su objavile rezultate, da upotrebna dozvola znači to i to, da iza te upotrebne dozvole stoji taj i taj autoritet koji je kvalifikovan da obavlja taj posao i da imate poverenja. Jer vi ako se svega plašite i ako u sve sumnjate vi ne možete tako da živite.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dakle, da bi se bar nekako olakšala ova situacija, profesorka Pavlović Babić smatra da je nužno da se građanima da objašnjenje i utvrdi odgovornost.
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Jer neko mora da bude odgovoran za ljudske živote i neko mora da bude odgovoran za različite aspekte sigurnosti u svakodnevnom funkcionisanju.
STEFAN MARKOVIĆ(NARACIJA): Ali zašto odgovornih još nema?
DRAGICA PAVLOVIĆ BABIĆ: Zato što ljudi ne žele da priznaju ličnu odgovornost za poraze, a vrlo rado prihvataju za pobede. Istom tom nadstrešnicom ili železničkom stanicom su se neki ljudi otvoreno pohvalili, otvorili su stanicu, rekli da je urađena prema standardima. Znači, pozvali su se na neke procuderu, dokumenta, postupke, procene, a sada kada se desilo nešto obrnuto, sada ništa od toga nema.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tri dana nakon tragedije i dan pre najavljenog protesta u Novom Sadu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podneo je ostavku. Ali je rekao da se ne smatra odgovornim za tragediju.
GORAN VESIĆ: Želim da vas obavestim da ću sutra ujutru, zvanično podneti ostavku na mesto ministra saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Republike Srbije predsedniku Vlade Republike Srbije. Kada Skupština bude konstatovala moju ostavku, prestaću da obavljam funkciju u tehničkom mandatu. Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi, jer ni ja, ni ljudi koji rade sa mnom, nemamo ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U međuvremenu ostavku su podneli i nekadašnji ministar građevine Tomislav Momirović i direktorka Infrastruktura železnica Jelena Tanasković.
A onda, posle 20 dana od tragedije, Tužilaštvo je saopštilo da je uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice. Među njima su i Goran Vesić i Jelena Tanasković.
Inženjer Zoran Đajić, bio je jedan od onih koje je Tužilaštvo saslušavalo. Kaže da se ne kaje što je izašao u javnost sa informacijama o rekonstrukciji.
ZORAN ĐAJIĆ: Osećam znaš odgovornost, kao… mislim, proveo sam tamo vreme, tamo je nešto palo i ubilo neke ljude. I šta, ja treba da ćutim?
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali ovde se najčešće posle tragedija upravo desi to – ćutanje. Ali Zoran ovo ne želi da pusti. Ne želi da tišina nadjača priču o nadstrešnici koja nas je sve poklopila.
ZORAN ĐAJIĆ: Sve dok ovo držimo pod tenzijom, nadam se da će se naći odgovorni i kazniti. Ako zaćutimo, oni će to pokriti nekom drugom glupošću i ljudi će da zaborave za ovo. Mi nemamo pravo da zaboravimo zbog četranestoro mrtvih ljudi.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica. Moje ime je Stefan Marković.
Uređivao Vladimir Kostić.
Obrada i dizajn zvuka: Dejan Tomka.
Muzika: Rade Sklopić.
Producirao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Podrška u realizaciji: Podcast.rs
Hvala na slušanju.
Tekst je prenet sa portala CINS.
