Ne, 50 odsto mladića u Srbiji nije aseksualno – mediji preneli nepotvrđene tvrdnje psihologa
Autor: Stefan Kosanović
U jučerašnjem izdanju štampanog tabloida Informer objavljen je tekst u kojem se navodi da je čak 50 posto mladića u Srbiji aseksualno, pozivajući se na „najnovije istraživanje”. U samom tekstu nije precizirano na koje se istraživanje misli, niti je moguće pronaći bilo koji naučni rad koji bi potvrdio ovaj podatak.
Kako smo utvrdili, ovo je navod koji je prvi izneo psiholog Željko Mašović, koji često gostuje na televizijama govoreći o mnogobrojnim temama – od depresije tokom zimskih dana do tragedije u Ribnikaru.
Tokom gostovanja na Blic TV, 7. oktobra ove godine, Mašović je bio pozvan u emisiju u kojoj se govorilo o tome da mladi kasnije stupaju u seksualne odnose. Tom prilikom ga je novinarka pitala koliko procenata mladih u Srbiji je aseksualno.
„Pričam već nekoliko puta, pa ljudi me ne shvataju ozbiljno. Skoro 50 posto. Skoro svaki drugi, jeste. A pritom je to više kod dečaka nego devojčica, pošto su devojčice, one brže sazrevaju”, odgovorio je Mašović vrlo sigurno.
Ova tvrdnja u danima koji su usledili u domaćim medijima je postala činjenica, a „mladi” su se u naslovima portala pretvorili samo u „mladiće”.
U prilično neobičnom razgovoru sa jednim psihologom, novinar Raskrikavanja pokušao je da razmrsi kako je do ove velike greške došlo.
Najpre, Željko Mašović je priznao za Raskrikavanje da podatak o 50 odsto aseksualnih mladih u Srbiji nije potkrepljen nikakvim istraživanjima.
„To je moj problem što ja malo pričam ovako du-du-du, razumeš, i onda, ovaj, kako bih ti rekao, izađe to na nešto na šta možda ne bi trebalo”, doslovno citiramo našeg sagovornika.
Na pitanje odakle mu uopšte baš procenat od 50 odsto, tvrdi – na osnovu sopstvenog iskustva.
„Prosto ti je to, to možeš da uđeš u bilo koju srednju školu i dobar dan – dobar dan, hajde da vidimo ko ima dečka ili devojku ili dečka i devojku ili kozu ili… razumeš?”, neprimereno je odgovorio Mašović.
On je tokom čitavog razgovora prilično paušalno govorio o stručnim pitanjima i problemima sa kojima se određeni broj mladih zaista i suočava.
Tako smo, nakon pitanja novinara Raskrikavanja kako on definiše aseksualnost, primetili da je poistevećuje sa bolešću.
„Da, to je poremećaj, da sve je to u redu, nego kažem, nije to, znači, kada kažem da je neko paranoik ne mislim da stvarno ima paranoju, znaš? Nego da se tripuje, razumeš”, pokušao je da objasni Mašović na šta je mislio u samom razgovoru.
Na dalje pitanje da li to znači da je zapravo podatak o 50 odsto izneo na osnovu te njegove lične definicije aseksualnosti, opet je nejasno odgovario.
„Pa ne po mojoj definiciji aseksualnosti, nego prosto nezainteresovani za drugi pol i za svoj pol i za ikakav, razumeš. U priči, mislim, ono, ne gađa ih ništa (…) Znači imaš klince 20 godina koje ne gađaju ni pornići, ni ništa, jer njemu je muka više od svega, razumeš? To je problem”, Mašović je i dalje, prilično kolokvijalnim nastupom za jednog psihologa, pokušavao da pojasni svoje stavove.
Šta je zapravo aseksualnost?
Prema medicinskom portalu Medical News Today, aseksualnost podrazumeva malo ili nimalo interesovanja za seks, pri čemu aseksualne osobe mogu osećati romantičnu privlačnost i učestvovati u seksualnim aktivnostima, ali pod određenim okolnostima.
Spektar aseksualnosti obuhvata identitete od onih koji nemaju seksualnu privlačnost do onih koji povremeno ostvaruju seksualni kontakt.
Mnogi aseksualni ljudi ostvaruju duboke veze, sklapaju brakove i imaju decu. Aseksualnost se razlikuje od celibata i apstinencije, gde je u pitanju svestan izbor da se ne reaguje na seksualnu privlačnost.
Aseksualna mreža za vidljivost i edukaciju (AVEN) okuplja najveću online zajednicu aseksualnih osoba na svetu i arhivu resursa o aseksualnosti. Oni procenjuju da je 1 posto svetske populacije aseksualno.
Iz srpske LGBTK+ grupe „Izađi” za Raskrikavanje kažu da ne postoji konkretan podatak o broju aseksualnih mladih u Srbiji, jer se nijednim masovnim istraživanjem to nije ispitalo.
„Eventualno se može dati neki maglovit podatak o procentu aseksualnih osoba unutar LGBTK+ populacije. Takvim podacima svakako bi se došlo do zaključka da je aseksualnih osoba u Srbiji manje od 1 posto”, kazali su iz „Izađi”.
Beograd prajd je pisao o predrasudama i mitovima u vezi sa aseksualnošću. Tu navode da najšire prihvaćena definicija seksualnosti podrazumeva osećaj privlačnosti, ili izostanak osećaja privlačnosti ka osobi određenog pola ili roda, te se aseksualnost smatra seksualnom orijentacijom.
Napominju i da je osnovna razlika između aseksualnih ljudi i onih koji boluju od hipoaktivnih seksualnih sindroma (kao što je na primer nedostatak seksualne želje, a što se može tretirati i lekovima) to što aseksualne osobe ne osećaju nelagodu ili frustraciju povezanu s svojim seksualnim identitetom.
Bez ikakve provere i čuđenja otkud baš da je 50 odsto mladih aseksualno, ovu tvrdnju su preneli brojni mediji i portali: B92, Blic, Dnevnik, Republika, Direktno i Svi Srbi u Parizu, kao i štampani tabloid Informer.
Ažurirano 18. oktobra 2024. godine. Tekst na portalu Blic naknadno je ispravljen, pozivajući se na analizu sa našeg portala, dok je Mondo uklonio svoj tekst i naveo da je došlo do greške.
Tekst je prenet sa portala Raskrikavanje.