Održano ročište po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga protiv novinara KRIK-a: Odbrana i tužioci dali uvodnu reč

26. September 2024.
Zbog velikog interesovanja javnosti, u najvećoj sali Prvog osnovnog suda u Beogradu danas je održano ročište po tužbi sudije Dušanke Đorđević i njenog supruga, advokata Aleksandra protiv glavnog urednika portala Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevana Dojčinovića i novinarke KRIK-a Bojane Pavlović. Đorđevići su tužili novinare KRIK-a zbog objavljivanja baze podataka „Prosudi ko sudi“, u kojoj je, kako su naveli, narušeno njihovo pravo na privatnost.
IMG_3161
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović i urednik KRIK-a Stevan Dojčinović pre suđenja Foto: Veran Matić

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Tužbama koje su podneli, osim novčane odštete, traže i dvogodišnju zabranu rada Dojčinoviću i Pavlović i po 10 meseci zatvora.

Veliki broj pristunih na suđenju, ali i učestalo izveštavanje medija o ovoj temi advokatkinja tuženih videla je kao interes javnosti za slobodu izražavanja i očuvanje istraživačkog novinarstva, a advokati tužilaca kao pritisak na učesnike u postupku. I jedni i drugi dali su uvodnu reč.

Dojčinović i Pavlović izjavili su da ne priznaju izvršenje krivičnog dela, a njihova advokatkinja Kruna Savović istakla je da su oni kao novinari objavili javno dostupne podatke, postupajući u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, Kodeksom novinara Srbije i praksom Evropske konvencije za ljudska prava.

Savović je predložila da sud izvede pisane dokaze iz kojih se može utvrditi da je baza „Prosudi ko sudi“ imala svrhu istraživanja ove grane vlasti, a da su ime, prezime i o podaci ovom bračnom paru javno dostupni. O tome, kako je rekla, svedoče podaci o Dušanki Đorđević, objavljeni na sajtu Apelacionog suda u Beogradu, kao i informacije o Aleksandru Đorđeviću, dostupne na njegovom sajtu.

Informacije o Dušanki Đorđević objavljene su, kako kaže, i u skorašnjim medijskim tekstovima o suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, jer je ona bila član veća Apelacionog suda, koje je donelo oslobađajuću presudu.

Tužbu kojom se zbog objavljivanja već javno dostupnih informacija traži deset meseci zatvora za Dojčinovića i Pavlović, advokatkinja je okarakterisala kao pritisak na slobodu izražavanja.

Advokat tužioca Miodrag Stojankić je pak apostrofirao da je u ovom slučaju, iako su podaci već javni, došlo do neovlašćenog prikupljanja, obrade i upotrebe ličnih podataka, jer su upotrebljeni u svrhu za kojoj nisu namenjeni. Tako se izjasnio da je protiv izvođenja dokaza koje je Savović predložila.

Stojankić se pozvao na Ustav Republike Srbije, prema kome su prikupljanje, obrada i objavljivanje podataka uređeni zakonom, kao i na Zakon o sprečavanju korupcije, kojim je regulisana upotreba podataka u vezi sa nečijom imovinom. Iako su ti podaci dostupni u bazi katastra, u njoj je, kako je naveo, regulisana svrha njihovog objavljivanja.

U bazi „Prosudi ko sudi“ svrha je, kako navodi, bila da se tužioci povežu sa kriminalom i korupcijom, a smatra i njihova advokatkinja Valentina Đurđević, koja kaže da se na osnovu imena medijske kuće koja je ovu bazu objavila može zaključiti da su obrađeni podaci povezani sa kriminalom i korupcijom. Bez obzira na to što adresa Đorđevića nije dostupna u bazi, do nje je na osnovu podataka iz baze, kako je rekla, lako doći.

Advokati Đorđevića su stoga predložili da se kao dokazi izvedu komentari čitalaca objavljeni na sajtu KRIK-a, ali i drugih medijskih kuća – na tekstove o ovoj temi. Drugi set priloženih dokaza činili su takođe medijski tekstovi – ovog puta dva teksta tabloida u kojima se Dojčinović naziva „francuskim špijunom“.

Advokatkinja tuženih je istakla da je protiv izvođenja ovih dokaza jer ih smatra suvišnim. Ona je podsetila da je za tekst „Sado-mazo francuski špijun: Ko je zapravo glavni urednik KRIK-a“, koji su advokati Đorđevića priložili kao dokaz, Dojčinović tužio Informer i da je doneta pravosnažna presuda da su u pitanju neistinite informacije. Kako se i drugi priloženi tekst, zapravo oslanja na prenošenje informacija, za koje je u ovom sporu utrvđeno da su neistinite, Savović je istakla da oba teksta tabloida smatra irelevantnim kao dokaz.

Ona je takođe navela da je suvišno izvoditi dokaz i o komentarima, ali da joj to ne bi smetalo, jer oni odražavaju interes javnosti za informacije na ovu temu. Takođe, Savović je istakla da se priloženi komentari odnose na vest da je Dušanka Đorđević tužila novinare KRIK-a i tražila kaznu od 10 meseci zatvora za njih, a ne na podatke iz baze.

„Niz informacija koje su u komentarima otkrivene, a kojih nema među podacima u ‘Prosudi ko sudi’, pokazuje da je interes javnosti da zna i više informacija nego što je objavljeno. Ipak, novinari KRIK-a su se oslanjali samo na javno dostupne podatke“, navela je Savović.

Ona je istakla i da se odredbe zakona i Ustava koje su naveli advokati tužilaca ne primenjuju kada se radi o novinarima, jer se, da je tako, niko ne bi bavio istraživačkim novinarstvom.

Inače, advokatkinja Đorđevića je prethodno rekla da su ovu sutkinju optuženi novinari propitivali o imovini i načinu na koji je sve što poseduje stekla, a da im je ona u odgovoru na imejl predočila da prikupljanje ovih podataka predstavlja krivično delo. Advokatkinja Đurđević istakla je da prepisku koju je priložila smatra dokazom da je umišljaj tuženih postojao. Da ovu prepisku sutkinja nije vodila sa Pavlović ili Dojčinovićem, već sa njihovom koleginicom Jelenom Radivojević, istakla je Kruna Savović, koja je i predložila da se ona ispita kao svedok. Svakako, istakla je da se u imejlovima jasno vidi ko su pošiljalac i primalac.

Na konstataciju advokata tužilaca da se do adrese Đorđevića, iako nije dostupna, na osnovu podataka može lako doći, Savović je rekla se tu ne može dokazati uzročno-posledična veza jer ovi podaci u bazi “Prosudi ko sudi” ne postoje.

Advokatkinja tužilaca je istakla da bi predstavnike ambasada Norveške, Holandije, Velike Britanije, Švajcarske, kao i Evropske unije, koji su prisustvovali suđenju pitala – šta bi bilo da se ovo dešava u njihovim zemljama, a Savović je rekla da su oni i došli zbog toga što su ovakvi slučajevi retki.

Savović je podsetila na reagovanja Koalicije za slobodu medija i organizacije Media Defense, u kojima se ova tužba karakteriše kao SLAP, i predložila da se i ta saopštenja uvrsti u dokaze.

Sledeće ročište zakazano je za 12. novembar, sa početkom u 14 sati.

 

Tekst je prenet sa portala UNS.

Slične objave

Click