Čitači struje
Autor: Željko Krstić, Izvor: Novi magazin
Početkom devedesetih godina među plaćenijim poslovima, makar tako reklamiranim u Srbiji, bio je rad na naftnim platformama u Norveškoj. Posle skoro tri i po decenije izraz „
rad na platformama“ je dobio sasvim drugačije značenje. Pretraživanjem Gugla možemo saznati da su platformski radnici pre svega oni koji rade preko digitalnih platformi koje ih povezuju sa potrošačima (tu se najviše misli na dostavljače hrane). Međutim, osnovano je da se među platformske radnike svrstaju i čitači električnih brojila. Oni koriste „VSS ORD sistem za automatsko očitavanje brojila putem mobilne aplikacije koja garantuje precizno merenje individualnih potrošača električne energije“ kod fizičkih i pravnih lica.
CENA: Srbiji trenutno postoji tri i po miliona brojila čije očitavanje je povereno privatnoj firmi. Kašnjenje računa govori da čitača ima sve manje. Za očitavanje jednog brojila u gradu se plaća 13 dinara, dok se za čitanje na selu plaća dvostruko više. Ono što se posebno ne plaća to su prigradska naselja koja su vrlo teška za očitavanje, jer pored jedne glavne ulice imaju sijaset manjih ulica i sokaka, kao i novih naselja kod kojih su „pametna brojila“ na banderama. Tako početniku u čitanju jednog „kruga“ koji broji 200 korisnika u nekom prigradskom naselju treba najmanje pet dana. On za taj honorarni rad može dobiti 3.000 dinara, što iznosi manje od polovine dnevnice berača malina ili radnika na građevini. Tolika je dnevnica onog koji za gazdu prodaje bostan.
Ipak, oni „prekaljeni čitači“ koji su već par godina u ovom poslu mogu da za par dana očitaju od tri do pet hiljada potrošača. Da bi se to postiglo, čitač mora da dobro poznaje teren, korisnike a i sama brojila koja nisu ista. On sa sobom nosu „specijalno naoružanje“ koje čine: mali akumulator za punjenje baterije, automobil, kačket ili šešir i obaveznu flašicu sa vodom, jednu rezervnu majicu i bar jedan obrok (sendvič ili tsl.). Najteža za očitavanje, makar onima koji počinju da rade ovaj posao su digitalna, tzv. pametna brojila, uglavnom postavljena na banderama. Često se dešava da se brojevi ne vide a da čitač kod sebe nema ključ kako bi najlakše očitao brojilo. Zato su od pomoći oni korisnici koji sami svakog prvog očitaju brojilo i stanje okače na kapiju ili kutiju od sata. Čitač je u obavezi da slika stanje koje mu je napisano. On to radi specijalnim aparatom u kome se nalaze spiskovi korisnika, po krugovima sa adresama i brojevima satova za potrošnju. U aparatu postoji tridesetak stavki koje se „štrikliraju“ – ako brojilo nije dostupno, ako se dobro ne vidi, ako vlasnik ne dozvoljava očitavanja, ako je samočitač…
Ono što posebno zadaje problem novim čitačima su digitalna brojila teška za očitavanje. Ona pokazuju veći broj parametara koji se ne odnose samo na datum, vreme i veću i nižu tarifu. Oni u jednom trenutku pokazuju zbir potrošene struje po višoj i nižoj tarifi, što zbunjuje čitača. Zato su za čitanja najlakša klasična dvotarifna ili jednotarifna analogna brojila, čiji se broj sve više smanjuje. Ono što je naveći problem novog čitača je što ulazi u nepoznatu zonu, bez ikakve obuke, koja bi trebalo da sadrži makar upoznavanja sa različitim tipovima brojila. Poslodavci polaze od pretpostavke da će čitači „cake“ naučiti usput i da za to ne treba nikakva obuka.
NA UDARU: Čitač struje spada u korpus od 350.000 neformalno zaposlenih u Srbiji. On je najčešće na udaru nezadovoljnih korisnika, koji bi hteli da se njihova potrošnja električne energije pročita prvog u mesecu. Ipak, i tu je nađeno kompromisno rešenje gde je dozvoljeno korisnicima da na ulaznim kapijama pa čak i na strujomerima, zakače stanje od prvog u mesecu kada se čita potrošnja. Čitaču koji koristi aparat za očitavanje nije dozvoljeno da u svesku upiše stanje korisnika na terenu pa da to stanje prepiše kada dođe svojoj kući. To nije dozvoljeno jer se preko aparata za očitavanje prati i kontroliše njegovo kretanje. Međutim, ima i starih čitača koji se nisu privikli na aparat – digitalnu platformu i još uvek koriste olovku i svesku. Njima je dozvoljeno da još uvek očitavaju na stari način jer za desetak dana mogu da očitaju par hiljada korisnika, uglavnom onih koji žive po selima.
Solidan čitač može za nedelju dana očitati šest do sedam krugova što znači oko 1.400 korisnika. Optimalno sa tolikim krugovima on može zaraditi 20.000 dinara. Oni iskusni čitači koji odlično poznaju teren i znaju skoro svakog korisnika po imenu i prezimenu, imaju po dva aparata za očitavanje i ostalu navedenu opremu mogu da zarade i do 50.000 dinara.
Iskusni čitači koji odlično poznaju teren i znaju skoro svakog korisnika po imenu i prezimenu, imaju po dva aparata za očitavanje i adekvatnu opremu mogu mesečno da zarade i do 50.000 dinara
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.