Ivan Bjelić – Vlast je popustila jednom, popustiće opet

Razgovarao: Nenad Kovačević, Izvor: Novi magazin

Neće više biti šetanja i mahanje zastavama, jer smo institucionalno sve pokušali i predali poslednji zahtev. Ukoliko ga vlast ne prihvati, uslediće blokade, ali ne one koje će ljude zaustaviti na putevima, nego one koje smetaju vlasti, a to su blokade privrede, železnice i rudarenja, kaže u razgovoru za Novi magazin Ivan Bjelić, ekološki aktivista i slobodni novinar o načinu na koji bi građani i aktivisti trebalo da spreče iskopavanje litijuma i bora u Srbiji. 

Bjelić je predvodio grupu od desetak aktivista koji su pešačili 147 kilometara od Beograda do Loznice, gde je u petak 28. juna održan Svelitijumski sabor, odnosno protest, koji je organizovao Savez ekoloških organizacija Srbije protiv namere kompanije Rio Tinto da istražuje i eksploatiše litijum u dolini Jadra i centralne vlasti koja taj projekat pokušava da reaktivira. 

Bjelić je Požežanin. Studirao je novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Vratio se u rodni grad i posveto se aktivizmu i problemima mladih, a bio je član udruženja Forum civilne akcije (FORCA). Veoma je aktivan na društvenim mrežama i na Instagramu je poznat kao „Ofanzivni“. Pokrenuo je Radio Dah provincije i dva podkasta u vreme epidemije virusa korona. Između ostalog, snimio je osamnaest dokumentarnih filmova o područjima Srbije koja su ekološki ugrožena rudarenjem, posebno u Majdanpeku i Boru, ali i malim hidroelektranama koje devastiraju reke. Živi i radi u Beogradu. 

Pažnju javnosti je skrenuo učešćem u protestima mladih u glavnom gradu u organizaciji „Srbija prtiv nasilja“, predvodeći kolonu demonstranata do sedišta RIK-a, povodom izborne krađe u decembru prošle godine, pa su ga naprednjaci i prorežimski mediji napadali i nazivali „Đilasovim studentom“. Temperamentan je i prepoznatljiv po rancu sa foto i video-opremom i marami na glavi. 

Član je Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, Saveta mladih čiji osnivač je Vlada Srbije i pokreta Marš sa Drine. Zbog grafita „Rio Tinto – Marš sa Drine“, koji je napisao na zgradi Opštine Požega, što je i sam priznao, sud ga je 2022. godine kaznio sa 100.000 dinara. 

Mislite li da se pešačenjem i uobičajenim protestima može sprečiti namera vlasti da omogući Rio Tintu da eksploatiše litijum u Srbiji? 

Pešačenjem nismo hteli da sprečimo Rio Tinto da rudari po Srbiji, već je cilj bio da motivišemo ljude koji su se dvoumili da dođu na protest u Loznicu i da poručimo vlasti da smo spremni da reagujemo i na njene naredne poteze i da se obračunamo sa velikim problemima. 

Čini li Vam se da je građanima ponestalo energije i motivacije za nove blokade i proteste, jer takva ranija okupljanja nisu imala velikog efekta?

Procene su da je na protestu u Loznici bilo od 2.500 do 5.000 ljudi i naš cilj je uspeo. Do sada, blokade se nisu odvijale planski i nisu bile u pravom trenutku. Jedina blokada koja je imala efekta bila je ona na Gazeli, jer je pripremana planski i temeljno, u koracima od peticija i drugih institucionalnih načina borbe, do same blokade i pretnje da će cela Srbija stati. Posle toga vlast je ukinula sporni Prostorni plan posebne namene područja Jadar, koji sada ponovo pokušava da aktivira. 

Ima ljudi koji misle da se takvim okupljanjima ništa ne može uraditi, jer nisu bili organizovani i nisu im predočeni planovi kako i šta će se raditi. Ali sada, poučeni iskustvom kako to ne treba da se radi, znamo šta treba da popravimo i mnogo bolje ćemo organizovati akcije. Ideja je bila da naše pešačenje i protest u Loznici budu katalizator za privlačenje što većeg broja ljudi da dođu na taj protest. Ipak, neće više biti šetanja i mahanja zastavama, jer smo institucionalno sve pokušali i predali poslednji zahtev vlasti. Ukoliko ga vlast ne prihvati, uslediće blokade, ali ne one koje će ljude zaustaviti na putevima, nego one koje smetaju vlasti, a to su blokade privrede, železnice i rudarenja. 

Jeste li bili zatečeni namerom vlasti da reaktivira projekat Rio Tinta i pored toga što je, u januaru 2022. godine, tadašnja premijerka Ana Brnabić javno saopštila da je taj projekat ukinut, da je na njega, kako je rekla „stavljena tačka“?

Ni u jednom trenutku nisam poverovao u to, jer smo pratili pravne procese o projektu Jadar koje je pokrenula kompanija Rio Tinto, pa i protiv Vlade Srbije. Desilo se ono što smo pretpostavljali da će se dogoditi, a to je da se toj kompaniji posle izbora, tokom kojih niko nije pominjao projekat Jadar, dozvoli da ga ponovo oživi. Izjava Ane Brnabić nije bila tačka, nego zarez na sve to i njena, po ko zna koji put, krajnje licemerna izjava. 

Niko nije verovao u to da je taj projekt ukinut i svi smo čekali momenat kada će vlast da ga aktuelizuje. Sada, posle svega što se dogodilo, građani nisu spremni na to da čekaju na odgovore po zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, predloge izmena i dopuna zakona ili nekakve javne uvide. Građani su ogorčeni i raskrstili su sa institucijama. Pre dve godine tražili smo da se narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora uvrsti u dnevni red Narodne skupštine, što se nije desilo, a potpisi su završili u Bezbednosno-informativnoj agenciji i navodno su izgubljeni. Bilo bi dobro da vidimo ko će od narodnih poslanika vladajuće partije da podigne ruku protiv usvajanja te inicijative, a zna se da to ne bi podržalo njihovo biračko telo. 

Obeštećenje koje bi Srbija morala da plati Rio Tintu, ukoliko bi odustala od tog projekta, kako je to rekao predsednik Srbije, iznosila bi više od milijardu evra. To znači da postoji dokument kojim se na to Srbija obavezala? 

Rio Tinto bi trebalo da obešteti nas, zbog ostavljenih 500 i više merača pritiska i koncentracije teških metala, koje je ta kompanija postavila samo u Gornjim Nedeljicama. Srbija nikada nije imala ugovore sa Rio Tintom i nikakva dokumenta, osim istražnih dozvola, nisu potpisana. To znači da Ro Tinto nema pravo da tuži državu Srbiju i da od nje traži bilo kakvo obeštećenje. 

Ali, ako predsednik pominje obeštećenje, takav ugovor je neko morao da potpiše. U to vreme, to su mogle da učine tadašnja premijerka Ana Brnabić i ministarka energetike Zorana Mihajlović. Ukoliko ugovor sa Rio Tintom postoji, imamo ozbiljan problem. Ali, problem imaju Ana Brnabić i Zorana Mihajlović, zajedno sa celim establišmentom, jer nas niko nikada nije pitao da li je u redu to da se buše rupe dubine od 500 do 700 metara. Zbog toga će imati problem sa nama, građanima Srbije, a nadam se i sa nekim odvažnim tužiocem, koji će biti spreman da sve to procesuira. Ta kompanija pokušava da uradi u Srbiji ono što je uradila u Kongu, Boliviji, Argentini, Čileu, Australiji, na Madagaskaru, ali građani ti neće dozvoliti. 

Da stvari nisu jednostavne ukazuju i lobiranja iz EU u korist Rio Tinta u Srbiji…

Oni imaju svoj interes i nije tajna da to tako funkcioniše. Evropskoj uniji je potreban litijum za baterije za električne automobile i objašnjavaju nam da ćemo postati industrijska sila eksploatacijom litijuma i zaradom od rudne rente. S druge strane, u Evropi ćute o krađi decembarskih izbora, jer znaju da će Vučić da im dozvoli da iskopavaju litijum. On, Ana Brnabić i Amerikanac Džon Rendon su troje najvećih lobista za projekat Jadar i iskopavanje litijuma u Srbiji. Cela međunarodna zajednica gledala je Vučiću kroz prste za pokradene izbore i sve druge malverzacije, jer im je obećao da će im predati dolinu Jadra i druge lokacije za rudarenje.

„Nama spočitavaju da smo strani plaćenici i domaći izdajnici, a vlast zastupa interese strane kompanije. Ovo nije borba samo za opstanak Srbije, već Vučić u tome vidi sopstveni ostanak na vlasti. Litijum je njegova karta na kojoj će pasti sa vlasti, samo je pitanje da li će se to dogoditi za dve godine ili petnaest godina“, kaže Bjelić. 

Kada čujete da je litijum velika razvojna šansa Srbije, kao reagujete na takvu konstataciju?

Mi nismo protiv rudarenja, već protiv rudarenja koje šteti Srbiji. Rudna renta od tri odsto nije nekakav veliki novac koji bismo dobili, ali kada govorimo o bakru, zlatu, litijumu i ostalom što možemo da eksploatišemo to bi trebalo da se ostavi. Da se sačuva za onaj trenutak kada će naši potomci moći da imaju sigurnu budućnost, a ne da sve to prodajemo sada budzašto, kao što to čini sadašnja vlast i trpa pare u svoj džep. Obezbedili su sebe i svoju decu, a narod su ostavili na cedilu. Litijum jeste razvojna šansa za Srbiju, ali ako ga iskopava odgovorna nacionalna kompanija koja prihod usmerava u proizvodnju baterija u Srbiji, a ne prodaje litijum.

Svi resursi, pa i litijum, jesu razvojna šansa Srbije, samo ako se pametno koriste. Pitanje je zbog čega sada EU, sa kompanijom Rio Tinto i Amerikom, traži da se u Srbiji eksploatiše litijum. Pa, zbog toga što je potrebno se proizvede mesečno 6.000 automobila, a Srbija ima litijum. Neće ga iskopavati u Nemačkoj, u kojoj se zakonima ne dozvoljava zagađivačima da unište životnu sredinu, a u Srbiji je to moguće, jer je ovde kazna za nepovratno uništenje reke kao jedan ručak menadžmenta Ziđina. 

Kakvu reakciju vlasti očekujete na zahtev sa protesta u Loznici da se, u roku od 40 dana, zakonom zabrane istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji i da će, ukoliko se to ne desi, aktivisti i građani organizovati blokade?

To smo tražili i ranije, narodnom inicijativom, ali nemamo više strpljenja. Ovog puta dali smo rok od 40 dana, a vlast je već reagovala tako što je Ana Brnabić saopštila da mi vičemo „Vučiću, lopove“ i omalovažava aktiviste, ali ne pominje litijum. Ljudi u vlasti su potpuno izgubili kompas. Očekujemo da pošalju specijalne jedinice kada budemo blokirali privredu i pruge, ali ljudima je preko glave represije. Blokiraćemo sve državne kompanije i institucije i ništa neće funkcionisati, dok se ne zabrani eksploatacija litijuma i bora. Popustili su jednom, popustiće opet. I to će biti Vučićev kraj. 

Nemamo više strpljenja. Ovog puta dali smo rok od 40 dana, a vlast je već reagovala tako što je Ana Brnabić saopštila da mi vičemo „Vučiću, lopove“ i omalovažava aktiviste, ali ne pominje litijum. Ljudi u vlasti su potpuno izgubili kompas

On je najavio i mogućnost referenduma o otvaranju rudnika litijuma…

Znamo kako se sprovode referendumi koje organizuje diktator, ali ga podsećam na to da prvo narodna inicijativa mora da se uvrsti u skupštinsku proceduru da se vidi ko je od poslanika za zabranu a ko je za eksploataciju rudnika litijuma. Ako budu protiv zabrane, to će izazvati takav bes naroda da vlast više neće moći da ga kontroliše. 

Ako predsednik Srbije pominje obeštećenje Rio Tintu, takav ugovor je neko morao da potpiše. U to vreme, to su mogle da učine tadašnja premijerka Ana Brnabić i ministarka energetike Zorana Mihajlović

Nadate li se pomoći opozicije, pošto je Ekološki ustanak najavio formiranje Fronta za odbranu Srbije, kome bi, kako je rečeno, trebalo da se priključe i ostale opozicione partije, ekološka udruženja i istaknute ličnosti koji se protive iskopavanju litijuma?

U ovom trenutku pokazalo se da snagu imaju građanski pokreti. Protest protiv iskopavanja litijuma je krenuo iz naroda. Ljudi nas zovu i pitaju kada će akcije i kako mogu da pomognu. Ekološki front se razvijao godinama i stvorio se odnos između nas aktivista, koji ne pripadamo nijednoj političkoj opciji, i građana, ali i političkih stranaka i nevladinih organizacija. Nije dobro da predvodnici borbe protiv ovog zla protiv kojeg se borimo budu ličnosti sa političke scene, jer bi to stvorilo podele u društvu. Ne kažem da ne treba da se zajedno borimo. Naprotiv, ali moraju se poštovati dogovori, svako mora da zna svoju ulogu i da zastupa javni interes. Ovo je pitanje građana i njihovi interesi su u prvom planu. Ekološki front već postoji i ime mu ne treba. Svi smo zajedno u toj borbi, samo treba da se otklone sujete i podele, kako bismo jednom zauvek oterali zlo koje se nadvilo nad svima nama.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.