Nestanak grada

Autor: Slobodan Giša Bogunović, autor je slobodni umetnik, esejista i urednik sajta Akademije arhitekture Srbije, Izvor: Novi magazin

Sad se mogu praviti pametan, pa reći da je širenje BNV-a bilo očekivano. Iskreno govoreći, još sam zaprepašćen da i ovaj sadašnji „grad“ uopšte postoji. I koliko god puta ga pogledao, prođe me jeza i ošine osećanje poraza. Nesravnjivo više od izgleda, a taj izgled je jedna zbrka, zastrašuje me činjenica da svaki rast nije i razvoj. Logika rasta, uveličavanja, umnožavanja i pogušćavanja, uz ukidanje ograničenja na visinu građevina, Beograđanima nije donela dobro. Primećuje se to svakodnevno, po zagađenju i lošim mirisima, otežanom kretanju gradom, po nasilju, gurnjavi, buci, po manjku zelenila i otimanju javnih prostora, po preskupim i nedostižnim stanovima, po individualnom osećaju nepripadanja zbog uništavanja i preinačavanja ambijenata… Logika razvoja, međutim, Beograd bi poštovala kao složeni životni sistem gde se mnogošta ograničava i žrtvuje zbog, recimo, zdravlja stanovnika, pre svega ostalog. Ovako se čini da grad raste, ali nazadujući i propadajući.

NEUSPEŠNO STVARANJE CENTRA: Zato me dabome užasava najava o prelivanju tog naselja i samog tog ogoljenog profiterskog koncepta van dosadašnjih prostornih i mentalnih granica. A širina je samo jedna od dimenzija mase, pa niko ne zna kako izgleda to uveličanje na 327 hektara u 3D. Ne zaboravimo da je u korist tog privatnog naselja već zapostavljen pravi i jedini centar, gore na beogradskoj gredi, u želji da se formira novi centar oko Savskog trga, ali je njegova fokalna tačka očas iscurela u „Galeriju“. Tako da smo dobili zabataljen centar u napadanom i nevoljenom Krugu dvojke, i jedan naprednjački fantazam novog gradskog centra u trivijalnom šoping molu, na obali reke. U šoping molu, uzgred rečeno, koji je u svetu sasvim prevaziđen format američkog konzumerizma, dok posvuda po Srbiji i Beogradu doživljava spektakularni revival, kao u Iranu, Bangladešu ili Kini.

Do sada smo dobili zabataljen centar u napadanom i nevoljenom Krugu dvojke, i jedan naprednjački fantazam novog gradskog centra u trivijalnom Šoping molu na obali reke 

SLIKE UŽASA: Izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene za Beograd na vodi“ (PPPPPBNV) koje je usvojila tehnička vlada samo određuju granice širenja, pa ostaje da zamišljamo kako to naselje po logici rasta a ne razvoja, dalje meandrira, bubri i nadolazi. Iskustvo pokazuje da je najbliže stvarnosti kad takve najave zamišljamo u najgorem i ekstremnom obliku. Dakle, novi BNV se uzdiže nad prahom i pepelom neparne strane Karađorđeve, jedne od najstarijih beogradskih ulica, preskače i na drugu stranu Savske, pruža se okolinom Mostarske petlje po uzoru na tornjeve Skajlajna, pa oblakoderski zabacuje ka Kliničkom centru i nad obe strane E75. 

Kad poštedi glavnu, a sruši sve ostale hale Sajma, a među njima i dva svetska dostignuća domaćeg konstrukterstva (hale 2 i 3), umesto njih diže u nebo gustiš bezličnih zgrada verovatno takvih da nijedna glava na Senjaku i Topčiderskom brdu, osim one u kupoli Hrama Uspenja sv. Žeksa, dakle Žeks lično, ne vidi preko Save. 

Onda kreće i na ono što je mogao biti pravi bulevar industrijske arhitekture Beograda, počev od BIGZ-a do Šećerane. Donedavno je užasavalo to što je u Kovnicu A.D. Bogdana Nestorovića na Bulevaru vojvode Mišića već godinama kao u kovčeg ukucana tabla s prikazom novog užasnog projekta; a sad je ta zebnja komična u poređenju sa najavljenim. A to je jedna generička enklava nalik na izvorni BNV, što se nadvija i nad Čukaričkim rukavcem i ispunjava sav prostor do Hipodroma. Jednim, verovatno oblakoderskim, vencem obilazi Hipodrom, pruža se ka Topčiderskom parku i svisoka namiguje tom veličanstvenom susedu, kog je već upropastio saobraćaj oko Mosta na Adi. I onda zamišljam kako se taj New Belgrade Waterfront bodimice zabija u sam park duž Topčiderske reke zbog ekskluzivnih hiper de luks brendiranih atraktivnih smart stanova Topčider park Residences. U odnosu na sve ovo najmanje se stresem od užasa zbog skoka Beograda na vodi na drugu obalu Save, gde bi mu od početka bilo prirodnije stanište, ali i tad u nekom umerenijem obliku.

Kad se najavi ovako nešto kao proširenje BWF-a, u narednoj fazi uplašena i iznurena javnost po pravilu pristaje na manje zlo, budući da je ono najavljeno i već izbegnuto

POŠTE, MUZEJI, KULTURA I TITO: Ne sećam se da je ijedna politička grupacija zabacivala toliko infantilnih i kičoznih ideja-udica u javnost. Iz toga se rodio jedan bezglavi, turbo i paraurbanizam preletanja, previđanja, hitanja u susret katastrofi – turbanizam. Tako razuzdan da gazi Generalni urbanistički plan, po gradu razbacuje naselja, lokacije i namene starih i novih zdanja, institucija, sve rušeći arhitektonsko nasleđe… Na grad se gleda kao iz turističkog autobusa i kešolovno određuje šta će gde biti, a šta nestati. Te Despotov grad u Donjem gradu Beogradske tvrđave, seća li se ko toga? pa Teslin muzej na Dorćolu, ne, bolje u Vapinoj fabrici, srušićemo Poštu 2 pa dići repliku, ali ne i izvorni Generalštab, njega zakonom štitimo, no ne može se rekonstruisati, bolje zemljište pokloniti za hotel; a u železničkoj stanici neka bude Istorijski muzej, ali neka ga u Kući cveća, jer Titovom grobu je mesto u Hrvatskoj, a poslovnom Sitiju Beograda odvajkada je mesto na Slaviji, ali tu su već na prodaju sofisticirani stanovi personalizovanih enterijera u King’s Circle Residences… tako da, izvol’te sad to… Apdejtovana verzija trgovine na kartonskim kutijama, „žiralnog plaćanja“ „dvz-dvvzze“ iz devedesetih. Nije čudo, isti su to političari na vlasti, profesionalni obmanjivači i sluđivači, ali su u međuvremenu doktorirali na alatkama iz repertoara politike postistine, kao što su kreiranje paralelne stvarnosti, zastrašivanje, laž, vaćarenje, gaslajting i dr. Kad se ovako nešto kao proširenje BWF-a najavi, u narednoj fazi uplašena i iznurena javnost po pravilu pristaje na manje zlo, budući da je ono najavljeno i veće izbegnuto. 

POSTISTINA: U politikama postistine zakon je jedna od prvih palih žrtava, pored ljudskog poštenja, časti i stida koji je još Platon isticao kao osnov gradova. U Zakonu o planiranju i izgradnji, pod čijim se krovom BNV sad širi, piše da je grad naselje koje je kao grad utvrđeno zakonom. Zakon, dakle, određuje grad i čini ga onim što jeste. U slučaju BNV-a poslužio je da se lični interes i dobit privilegovanih pojedinaca utvrdi kao stvar od nacionalnog značaja. Ta zloupotreba zacementirana je na republičkoj ravni, tako da bi i promenjena gradska vlast imala vezane ruke. Što sve zajedno dovodi do poraznog zaključka da je s BNV-om Beograd prestao da bude grad. 

Umesto poštovanja zakona, struke, javnosti… nudi se – Ložionica, simbolička i stvarna. Na sajtu BWF-a prva rečenica koja opisuje taj „monumentalni projekat urbane revitalizacije“ jeste da je „ušuškan pored reke Save“. Znači skroman i smeran da ne ugrozi Beograd i reku Savu, da im ne našteti, usklađen čak i neprimetan jer se mimikrijski ututkao i njima saobrazio. A on se izvalio i raspomamio. Jednoobraznim licem svoje konfekcijske arhitekture, odudarnošću i nemaštovitošću porazio je složeni i protivrečni stari Beograd, a to su dve osobine koje su davno uzveličane kao vrhunske vrednosti arhitektonskog uopšte. I ne samo to. Više stila, šarma, privlačnosti, harizme i pravog urbaniteta, imala je sirota, prikrpljena i hipsterska Savamala pre nego što ju je počistio BNV. 

A sad se taj usmrćeni duh Savamale doziva u BWF pa se, recimo, rekonstruiše zgrada Ložionice za nekakav hab za „kreativne industrije“. Uz nju se planira i aneks s kiseoničkom opnom od bambusa da prečišćava vazduh i oplemenjuje fasadu. Kao da 200 sadnica bambusa i jedna sačuvana zgrada išta vredi u tom antiistorijskom i antiekološkom gradu koji se guši zbog betonskog zastora kojim je sam sebe odsekao od reke, a starom Beogradu napravio nemerljivu štetu. 

Na delu je bestidni gaslajting: iz toplotnog ostrva BNV-a doziva se „zelena arhitektura“; tako brižno se obnavlja Ložionica, dok se drugde sprema rušenje Generalštaba i Sajma. Novi državni areali se privatizuju i otimaju od naroda za projekat od narodnog značaja. Narodu se isporučuje“ „ložarina“, a ne nekakav humani grad u kom će oplemeniti svoj kratki žitak. Gde su zdravlje, obrazovanje, kultura i kulturni sadržaji kao otpaci sa stola investitorske gozbe.

ALI NAROD, IPAK, HRLI: I to je dokaz koliko su tehnike postistine delotvorne. Pored hipertrofije urbanističkih pokazatelja kao što su izgrađenost i zauzetost parcela, BWF zastrašuje indeksom ostvarenosti političko-investitorskih želja. Osokoljen finansijskim rezultatima u poslednje dve godine, zato se sad i razliva, ali istina je i da se dobro odomaćio. 

Populizam i demagogija uplivisali su tu na najpredmetniji način, pa ga je prihvatio boljestojeći svet, ali čak i onaj narod namučen i istrošen potplaćenim i prekarnim radom, koga u „Beogradu na vodi“ srećete u gužvi, na stanicama, dok čeka 3A, 46, 51, 91, 92, 511, 551 i 553. Štaviše, izabrali su da se šetaju uzanom promenadom i među prodavnicama skupe robe praznih ruku, opipavaju i oprobavaju ono što ne mogu da kupe, zaviruju u idilični život iza prozora oblakodera, sede nadomak restorana i kafića na klupama za koje se još uvek ne plaćaju karte. A to je verovatno naredni korak: zabrana da se uopšte u taj grad može ući i Savi prići. Narod je izabrao i da ćuti, sleže ramenima i gleda svoja posla. Za sada je tako, ali ne zaboravimo da je to naselje podignuto na temeljima laži i malverzacija, da u njemu svakodnevno vri strašna polarizacija i da priča o dobrobiti za sve nije večna. 

I ŠTA SAD: U ovoj drugoj utakmici protiv širenja BNV-a potrebni su novi, kreativniji, odlučniji, hrabriji vidovi otpora, jer se pomenutim političarima ne nazire kraj, opoziciji je očigledno loše, a mi stariji smo u prvoj utakmici ozbiljno potučeni. Sledi iznurujuća borba protiv taktika postistine u okruženju u kojem su laž i krađa političko sredstvo i cilj. A to znači da je neophodno svakodnevno, svakominutno razotkrivanje odurnih prevara, dezinformacija, falsifikata i emocionalnih manipulacija, razobličavanje populizma, hvatanja u svakojakom vaćarenju, muljanju i dilovima. Na čelu su nezavisni novinari, nezavisni u smislu da su očuvali ljudskost i etiku odgovornosti prema svom društvu, slede svi drugi u službi istine, NGO, javne ličnosti… 

U ovoj drugoj utakmici protiv širenja BNV-a potrebni su novi, kreativniji, odlučniji, hrabriji vidovi otpora jer se pomenutim političarima ne nazire kraj, opoziciji je očigledno loše, a mi stariji smo u prvoj utakmici ozbiljno potučeni

U toj koloni je i Beograđanin i njegov komšiluk, koji je neka vrsta egzistencijalnog težišta građanskog udruživanja i može biti opasna ustanička sila. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.