Inicijativa za otvaranje Dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju

Izvor: Saopštenje za javnost

Napominjemo da je Grad Beograd doneo odluku o izmeni odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite u septembru 2023. koja se sastojala u dodavanju usluge dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju i gradonačelnik je najavio oosnivanje nove ustanove u kojoj će se pružati ove usluge. Pre toga, u decembru 2022. u Skupštini grada predstavljena je inicijativa koja se upravo odnosila na proširivanje opsega usluga socijalne zaštite dodavanjem pomenutog dnevnog boravka. Potipisnice inicijative bile su: dr Milica Marušić Jablanović, psihološkinja i viša naučna saradnica za oblast andragogije, Jelena Drenča, advokatica, dr Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije i predsednica Društva psihologa, Nada Šarac, specijalna pedagoškinja i edukator u oblasti socijalnog rada i docent Marija Maljković, takođe specijalna pedagoškinja. Podršku Inicijativi dao je viši sud u Beogradu, Više javno tužilaštvo u Beogradu, Društvo psihologa Srbije, Centar za socijalni rad u Beogradu.

Na okruglom stolu 10.4.2024. potpisnice Inicijative istakle su da podrška širokog kruga institucija i profesija svedoči o velikoj potrebi u sistemu na koju ovakva usluga može da odgovori. O razmeri problema svedoče statistički podaci, gde je u 2022. godini registrovano 17000 dece sa problemima u ponašanju, od toga je 10.000 bilo u sukobu sa zakonom, a preko 850 mlađe od 14 godina, i time krivično neodgovorno. Beogradski centar za socijalni rad registrovao je preko 2500 dece i mladih sa problemima u ponašanju (od toga 1300 dece je u sukobu sa zakonom). Ovi podaci nesumnjivo ukazuju da su sistemske intervencije usmerene na korigovanje ponašanja na ranom uzrastu neophodne.

Deca sa problemima u ponašanju predstavljaju vrlo heterogenu grupaciju dece po svim bitnim kriterijumima kao što su pol, uzrast, razvojna faza u kojoj se dete nalazi, obrazovni status, psihološke karakteristike deteta, uslovi odrastanja, porodični i širi društveni kontekst…Heterogenost je prisutna i kada je reč o vrsti problema u ponašanju. Može se raditi o ponašanju kojim se krše prihvaćene društvene norme, ili se čine disciplinski ispadi u porodici i u relaciji sa roditeljima i/ili u školi u odnosu sa nastavnicima i u vršnjačkoj grupi. Može biti u pitanju kršenje zakona i vršenje krivičnih dela i prekršaja.
Problemi u ponašanju mogu da se kreću od: BLAGIH – prisutni su samo neki od problema u ponašanju uz minimalnu štetu nanetu drugima; UMERENIH – broj ispoljenih problema u ponašanju i direktne posledice nanete drugima su umereno ozbiljne; TEŠKIH – broj ili intenzitet ispoljenih problema prevazilazi kriterijume za postavljanje dijagnoze „poremećaj u ponašanju“ a posledice su vrlo ozbiljne i teške.

Kad je reč o maloletnim počiniocima krivičnih dela i uopšte deci u sukobu sa zakonom i normama zajednice, onda je razvijanje usluga u autentičnom socijalnom miljeu nužan korak, usklađena sa brojnim međunarodnim dokumentima i ustanovljenim principima.
Dnevni boravci se koriste i kao forma preventivnog tretmana, odnosno tretmana dece pod rizikom, da bi se sprečio dalji razvoj poremećaja i ulazak u sistem maloletničkog pravosuđa ili njihovo izdvajanje iz porodice i lokalne zajednice i slanje u institucije zatvorenog tipa.
Ovakvi programi se mogu koristiti i kao post-institucionalni programi da se omoguće deci da što pre napuste institucije, čim im više nije nophodan 24- časovni boravak ili nadzor, a pre svega kao “diverziona mera”, mera kojom se deca “skreću“ sa puta prema institucijama i krivičnopravnom sistemu.

Ako se sve to ima na umu onda je jasno da programi Dnevnog boravka takođe predstavljaju dosta razuđenu skupinu programa kojima je zajedničko to da deca jedan deo dana provode u strukturiranom ambijentu gde im se obezbeđuje nadzor, podrška i pomoć da prevaziđu ispoljene probleme , a da drugi deo dana provodi u krugu svoje porodice, škole i vršnjaka.

Dnevni boravci mogli bi upravo da odgovore na potrebe društva da predupredi eskalaciju problema kod krivično neodgovorne dece- tj dece ispod 14 godina starosti. Za ovu decu sud nema ingerencija da reaguje, a ona tokom više godina mogu zapravo počiniti niz krivičnih dela. Imamo primer deteta koje je počinilo čak 140 krivičnih dela do momenta kada je postalo krivično odgovorno. Za ovu decu koristi se termin „deca koja čekaju“, a zapravo čeka sistem koji svojom inercijom nije uspeo da prepozna potrebu za specijalizovanim radom sa ovom kategorijom dece i mladih.