Bilježnica Robija K.: Kragićkina mater

Autor: Viktor Ivančić, Izvor: Peščanik

Moj tata je za maškare se zamaškara u premijera Plenkovića. On je obuka modri veštit i natracka je po kila gela u kosu. Ja i mama smo u hodniku njega gledali kako se gleda u ogledalo. Tata je popravljao kravatu i pitao je: „Kako izgledan?“ Mama je njemu rekla: „Izgledaš ka kreten!“ Tata je rekao: „Znači, uspija san!“ Mama je rekla: „Jesi!“

Tata je pitao: „Oćemol onda poć?“ Mama je rekla: „Evo samo da časkon popravin rimel i šminku! Dvi minute!“ Onda je moja mama u sivom kostimiću odgibala do banja. Tata je gledao u mene dok sam gledao u njega dok se gledao u ogledalo. On je pitao: „Znaš li ti, mladiću, da ova zemlja nikad nije živila u većen blagostanju nego otkad san ja na vlasti?“ Ja sam rekao: „Ne znan!“ Tata je rekao: „E sad znaš!“ Ja sam klimnijo sa glavom. Tata je pitao: „A jel znaš da san ja sa svoje dvi ruke od ovog proliva od države učinija raj na zemlji?“ Ja sam rekao: „Ne znan!“ Tata je rekao: „E sad znaš!“ Ja sam klimnijo sa glavom. Tata je pitao: „A jel znaš da je ovo ogledalo previše malo da u njega stane moja veličina?“ Ja sam rekao: „Ne znan!“ Tata je rekao: „E sad znaš… Kako ti to zvuči?“ Ja sam rekao: „Zvuči kretenski!“ Tata je rekao: „Znači, uspija san!“ Ja sam rekao: „Jesi!“

Onda je mama doviknila iz banja: „Gospodine presjedniče vlade, jeste vi malopri bili u banju?“ Tata je doviknijo: „Kako znaš?“ Mama je rekla: „Tako šta je sve ispišano oko šolje!“ Tata je porumenkijo i rekao je: „Pa kad me izblesirala prostata! Ne mogu komtrolirat mlaz!“ Mama je rekla: „E pa izvolte to pospugat prije nego krenemo! Neću da mi se ove žute fleke osuše i skore!“ Tata je rekao: „Kako ću sad, ženska glavo? Šporkaće mi se kostim!“ Mama je doviknila: „I ja san friško nalakirala nokte! Ne da mi se sa njima čačkat po vašoj pišoti!“ Tata je doviknijo: „Čekaj malo! Pa ne mogu ja ka presjednik vlade prat zahode, jebemu mater!“ Onda je mama izgibala iz banja u hodnik i dreknila je: „A ja ka obična građanka mogu? Je li, majmune?“ Mama je piljila tati u facu. Tata je pitao: „Jesi to rekla majmune meni ka mužu il meni ka premijeru?“ Mama je rekla: „Rekla san od srca!“

Onda sam ja uletijo: „Zar nisu maškare bile pri dvi šetemane?“ Tata je rekao: „Jesu!“ Ja sam pitao: „Pa zašto onda vi tek sad idete u maškare?“ Mama je rekla: „Zato šta je umrla Kragićkina mater!“ Ja sam zableušio se u nju sa težom zblentozom. Mama je sagnila se prema meni i rekla je: „Gleaj, malac… Juče smo saznali da je Kragićki riknila mater! A ti i sam znaš kakva je Kragićkina mater bila rospija i oštrokondža!“ Ja sam rekao: „Znan! Jednom je nama ekipi izbužala sa nožon mantel buvel kad joj je uletija kroz ponistru!“ Tata je rekao: „Meni je barenko tri puta sa špangom zaparala vrata od škodilaka!“ Mama je rekla: „Mene je barenko pet puti zalila sa vodon sa balkona! Ka ono, stara pantagana zaliva cviće, moš mislit!“ Ja sam rekao: „Jednom je Rina Sajlu zaključala u drvarnicu! Našli su ga tek sutra!“ Mama je rekla: „Eto… I sad tata i ja moramo ić na sprovod! I tamo moramo lagat da nan je žaj šta je Kragićkina mater skviknila! Bereš?“ Ja sam zinijo: „Pa ste se zato zamaškarali?“ Tata je raširijo ruke: „Ko more bolje lagat od presjednika hrvacke vlade?“

Meni je tu uletijo ošamut na kvadrat. Onda sam ja mamu pitao: „A ti?“ Mama je rekla: „Šta ja?“ Ja sam pitao: „U koga si se ti zamaškarala?“ Mama je zagingala se u sivom kostimiću i rekla je: „Ja san obična građanka, članica stranke! Ja ću se stopit sa mason!“ Ja sam pitao: „Šta to znači?“ Mama je rekla: „Znači da ću činit sve šta čini premijer! Ako premijer pusti suzu, i ja ću pustit suzu! Ako premijer laže ka pas, ja ću lagat ka kučka! Bereš?“ Ja sam gledao u nju sa zinutim ustima. Tata je mami rekao: „Bolje bi bilo da si se zamaškarala u čistačicu! Da opereš zahod prije nego pođemo!“ Mama je viknila: „Majmune!“

Onda su moji roditelji odgibali u maškare na sprovod Kragićkinoj materi. Ja sam mojoj sestrici Damjani rekao da ajmo se i mi doma igrat na maškare. Damjanica je pljesnila sa rukama i rekla je da ona će bit Barbika. Ja sam rekao da ja ću bit Robi Hud. Damjanica je pitala: „Ko je Robi Hud?“ Ja sam rekao: „Robi Hud krade lovušu bogatin razbojnicima i dili je poštenoj sirotinji!“ Onda sam ja odgibao u spavaću do tatinog kantunala. Onda sam iz škafetina izvadijo zelenu škatulicu. Onda sam iz škatulice izvadijo plavu kovertu. Onda sam iz koverte izvadijo dvista eura. Onda sam rekao: „Evo viš! Saće Robi Hud ove đenge od bogatih razbojnika podilit siromašnoj dičici! Tebi pedes eura, meni stopedes!“ Damjanica je rekla: „Tata kaže da je on to krvavo štedija!“ Ja sam njoj rekao: „E, al tata je isto iša u maškare! On sad nije naš tata, nego je hrvatski premijer!“ Damjana je pitala: „Šta to znači?“ Ja sam rekao: „Znači da ove đenge nije uštedija, nego ji je opljačka!“

Onda su malo poslje mama i tata vratili se doma. Mama je uletila u kuću ka roketa i arlaukala je: „Koji blam, muko irudova! Koji blam! Neću dva miseca izać iz kuće od srama!“ Tata je iza nje cijukao: „Smiri se, mačak, pa nisan ja kriv…“ Mama je drečala: „Šta nisi, debilčino!? Potegli smo sve do Lovrinca za izist govno! Debilu! Debilu! Debilu!“ Tata je zacendrao: „Ali nisan ja ništa…“ Mama je urlikala: „Jel ti znaš šta sad Kragići o nama govore?! I šta će Kragićka sve lajat okolo? Šta dva miseca, godinu dana neću izać od blama, jerbo će mi se cili kvart rugat! Beljiće nan se ka da smo zadnji redikuli!“ Tata je rekao: „Ali kako san ja moga znat da se Kragić juče zamaškara u Plenkovića? Je da je ima veštit i neke degenske cvike, al nije ništa drugo! Nije ni gel u kosu stavija…“ Mama je zapritila sa kažimprstom: „Zna bi da nisi glup ka kurac!“ Tata je zacvilijo: „Ama kunen ti se, mačak, nije uopće sličija na njega! Nije ima ni dz od Plenkovića…“ Mama je dreknila: „Aj umukni više! Moran sist, jerbo ću past u afan!“ Onda je mama skljokala se na katrigu. Tata je bris do lavandina da ulije joj čašu vode. Mama je zijala sa ustima i držala se sa rukom za livu sisu. Ja sam pitao: „I po čemu ste onda ipak skužili da se Kragić zamaškara u premijera?“ Mama je rekla: „Po tome šta ti je ćaći slaga da je Kragićki umrla mater!“

Robi K. (IIIa)

Tekst je prenet sa portala Peščanik.