Jedinstvena grafička manifestacija u svetu

Piše: Nenad Kovačević

Međunarodno bijenale Suva igla osnovala je Gradska galerija Užice 1993, uz podršku Grada i Ministarstva kulture Srbije. Prvo Bijenale imalo je jugoslovenski karakter, a drugo je okupilo i umetnike iz celog sveta, čime je dobio međunarodni značaj. U njegovom fokusu je drevna grafička tehnika, koja potiče s kraja 15. veka, kojom su se koristili Direr, Rembrant, Goja, Dali, Pikaso i drugi svetski majstori, ali i domaći umetnici – Bogdan Kršić, Nevenka Stojsavljević, Ranka Lučić Petrović, Milan Blanuša, Zoran Marjanović i drugi.

Bijenale su pokrenuli Mladen Jevđović, akademski grafičar i tadašnji direktor Gradske galerije i kasnije profesor u Umetničkoj školi Užice, kao i ugledni umetnik i profesor Bogdan Kršić (Sarajevo, 1932 – Beograd, 2009). Jevđović svedoči da je Kršić predložio osnivanje Bijenala kao jugoslovenske manifestacije, a potom su se, kako kaže „možda drsko upustili u organizovanje međunarodne izložbe“. Zahvaljujući podršci tima Beogradskog grafičkog bijenala, sačinjena je lista umetnika iz sveta koji se bave suvom iglom. Na konkurs za prvo međunarodno izdanje Bijenala, podseća sagovornik Novog magazina, „te ratne 1995, stigla su 182 rada iz 20 zemalja. Od tada do danas formirana je – ocenjuje – najveća zbirka grafika u tehnici suva igla u svetu“.

PODSEĆANJA: „Nije neskromno reći da smo u celom svetu jedina manifestacija koja je isključivo posvećena toj drevnoj grafičkoj tehnici“, ističe Jevđović. On navodi da je uprava Trijenala grafike u Krakovu (Poljska), najpoznatije svetske grafičke izložbe, proglasila 1995. užičko Bijenale za jednu od 20 najprestižnijih izložbi grafike u svetu. O tome je osnivač i direktor Trijenala, dr Vitold Škuli, svojim pismom, obavestio Gradsku galeriju. To priznanje je omogućilo laureatima užičkog Bijenala da po pozivu učestvuju na krakovskom Trijenalu i bilo povod da Jevđović, iste godine, poseti tu manifestaciju. „Bilo je kišno jutro i, zajedno sa drugim gostima iz inostranstva, čekao sam autobus kojim je trebalo da se prevezemo iz Krakova u Katovice, na jednu prateću izložbu Trijenala. Prišao mi je gospodin sa aktentašnom i pitao me da li sam ja Jevđović iz Jugoslavije. Bio sam uzbuđen od iznenađenja kad se predstavio i rekao da je on Piter Ford, za koga sam znao samo iz literature. Čuven je po tome što je u Bristolu, nekoliko godina ranije, priredio prvu svetsku izložbu suve igle. Kazao je da prati našu izložbu, da je značajno to što radimo i da je važno da nastavimo da organizujemo Bijenale“.

Za suvu iglu Jevđović kaže da je „najspontanija grafička tehnika, čija je osnovna karakteristika direktan crtež na, najčešće, bakarnoj ploči“. Strastveno objašnjava da se bogatstvo linije postiže korišćenjem čeličnih igala kojima umetnik interveniše na ploči. Potom se boja utrljava na ploču, a onda se skida specijalnim i mekim paprom da bi ostala unutar linija. „Boja ostaje oko brazda i ispupčenja, a na otisku se stvaraju senke oko linija i to je ono što je specifičnost suve igle, a njena ekskluzivnost se ogleda u veoma malim tiražima otisaka“.

SUVA IGLA DANAS: U katalogu za Bijenale 1995. Jevđović je zabeležio: „Ako je crtež ono prvo, pravo iskreno i suštinsko u likovnom izražavanju, prva beleška ideje ili njena složena i krajnja definicija, onda je suva igla baš to i sve to. Ona je viteštvo u grafici. Ona je egzaktna i konkretna, stroga i ne trpi kolebanja, suptilna i nežna, sanjiva i vazdušasta. Njom se mogu reći mnoge stvari, sitni treptaji i teški akordi. Ona je skromna, a tako bogata“.

O vitalnosti stare grafičke tehnike, i pored tehnološkog napretka, dodaje da se „ona ne menja i da se neće promeniti, bez obzira na poetike umetnika“. „Moguće je da se uradi kompjuterski predložak, ali nikakva veštačka inteligencija neće moći da zameni umetnika kad je u pitanju tehnika suve igle. Ona podrazumeva ručni potez, jednostavan način fizičkog dejstva umetnika iglom na ploču, a sve drugo nije suva igla“. Na pitanje šta bi danas trebalo da bude njena svrha, on kaže da je „i danas, kao i ranije, njen cilj negovanje crtačke veštine i senzibilnosti“. Crtež je, dodaje, „osnovna njena karakteristika i upravo je to ono zbog čega se mnogi današnji umetnici opredele da se bave isključivo tom tehnikom, jer su zaljubljeni u crtež“.

Vrednost trajanja

„Ako nešto traje 30 godina i za to vreme je organizovano 16 bijenala, onda to zavređuje veliki pažnju. U Gradskoj galeriji Užice se nalazi trenutno najveća zbirka grafika u tehnici suve igle na svetu. Iako mi, verovatno ne umemo to da ponudimo svetu, ne bih se iznenadio da nas jednog dana pozovu sa neke akademije iz sveta i pitaju da li mogu da dovedu studente na stručnu ekskurziju“, ocenjuje Jevđović.

IZLOŽBA LAUREATA: Zoran V. Cvetić, direktor Gradske galerije ocenio je da Bijenale zauzima posebno mesto na svetskoj grafičkoj mapi. Na konkurse, u protekle tri decenije, prispelo je, kazao je, više hiljada radova iz brojnih zemalja sa skoro svih kontinenata, a međunarodna selekciona komisija je birala radove za izložbe i nagrađivala umetnike. Konkurisali su i užički grafičari, koji su iz godine u godinu sve brojniji. Umetnici koji su izlagali i bili nagrađivani poklanjali su svoje radove užičkoj galeriji, pa je formirana značajna i vredna grafička zbirka. „Imamo najveću kolekciju grafika u tehnici suva igla u svetu sa više od 750 dela. Posedujemo i vrednu kolekciju Savremene italijanske grafike koja je nastala 2013, kao plod kulturne saradnje Užica i italijanskog grada Kremona, značajnog centra svetske grafičke umetnosti“, kazao je Cvetić i podsetio da u toj u Galeriji postoji i Atelje grafike.

Gradska galerija je, kao svoj doprinos uoči realizacije programa Užice – prestonica kulture Srbije 2024, prošle sedmice priredila izložbu Laureati Međunarodnog bijenala Suva igla 1993. do 2023, koja se može pogledati do 19. marta. Postavku čine grafike 50 autora koji su nagrađeni Gran prijem, Zlatnom, Srebrnom i Bronzanom iglom na 16 dosadašnjih Bijenala. Postavka, ocenio je Cvetić, „svedoči o raznolikosti grafičkog rukopisa, promenama i preispitivanjima grafičkog jezika u duhu našeg vremena i preobražaja vizuelnog identiteta slike, kao i vrhunskim estetskim domašajima“. Na izloženim grafikama se prepoznaju, kazao je, „duh podneblja, semantika epohe i doslednost senzibilitetu jedne drevne likovne tehnike“.

„Kultura preživljava društvene, ekonomske i ideološke preokrete u društvu samo ako ima čvrste temelje, a Suva igla i ostale užičke manifestacije, koje traju decenijama, dokaz su da se mi Užičani ne odričemo tradicije i da ponosni na bogato kulturno-istorijsko nasleđe razvijamo i gradimo nove vrednosti“, poručila je gradonačelnica Užica, Jelena Raković Radivojević na otvaranju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.