Bačka/Bunjevačka idila (FOTO)

Piše i priprema hranu: Dejan Stanković, Izvor: winestyle

Hrvati katolici ili Srbi katolici – tako Bunjevce tumači današnja, pomalo konfuzna istorija, koja može biti korišćena i u političke svrhe. Međutim, ovde se time nećemo baviti, već ćemo predstaviti ove divne ljude i njihovu gastronomiju.

Neki tvrde da su ime dobili po reci Buni u Bosni i Hercegovini, a neki po vrsti kuća koje su se gradile u zapadnoj Hercegovini i dalmatinskoj Zagori, takozvanim bunjama. Kako god, doživeli su svoje tri seobe. Iz svog prvobitnog staništa krenuli su ka Lici i Velebitu, kasnije ka Slavoniji, a treća seoba dovela ih je u Bačku i Mađarsku.

Slove za veoma vrednu i organizovanu zajednicu, izuzetno su predani i posvećeni religiji, a odlikuju ih pedantnost i disciplina. Ovo nekada uglavnom seosko stanovništvo koje se borilo za svaki pedalj zemlje kako bi se prehranilo, krčilo je sebi put do današnjih dana, kada su prerasli u ozbiljne domaćine i zemljoposednike. Noseći duh svog porekla nastanili su se u ravničarska, plodnija podneblja, otuda i raskoš u pripremanju raznih specijaliteta njihove narodne kuhinje.

Tradicionalno noseći svoje navike u pripremanju hrane iz Hercegovine, preuzeli su već proverenu gastronomiju severa Vojvodine; možete samo da zamislite kakva se simbioza dobija ukrštanjem ovih navika tradicije i modernog doba. Korišćenjem namirnica iz sopstvenog uzgoja, iz negovane prirode, uz vrhunske kulinarske veštine, nastala su neka od najukusnijih jela ovog dela Evrope.

Gastronomija Bunjevaca uglavnom je posvećena raznim praznicima i svetkovinama, pa se zna kada se šta od hrane sprema i za koje prilike. Kada dođu ti dani, sva raskoš trpeze i same narodne nošnje dolaze do punog izražaja, pa gastronomske đakonije deluju kao konci od svile u raznim bojama na tkanju ženske nošnje Bunjevki. Kuvana zrna kukuruza, kuvani kiseli kupus, razne cicvare i pure, dinstana mesa sa povrćem, pečenja, škripavci, kisela mleka, dimljena mesa, pihtija, zelevanka, pečenja sa testom, nasuvo, razne supe i čorbe, sosovi od voća, kompoti, turšije, paprikaši i pečenke, razni sirevi, šunke na tavanu, poslastice… samo je deo neverovatno ukus, bogate i raznovrsne gatronomije Bunjevaca, takve da bi joj pozavidela i sama nekadašnja monarhija.

Nadam se da niste lenji da se uputite do Subotice, Sombora ili sela Tavankut, prestonice zajednice Bunjevaca u potrazi za aromama koje samo duša bunjevačka može da podari. Najbolje bi bilo sa knjigom gospođe Hilde Heinrich u ruci, a ja ću tokom pripremanja jela jezditi na vrancu kroz bačke šorove i livade.

Ronđava čorba

(tradicionalna čorba od jaja i aleve paprike)

Namirnice za 4 osobe:

-svinjska mast 2 kašike

-brašno dve kašike

-jaja 2 kom

-aleva paprika 1 kašika

-so

-biber

-peršun 1 veza

Način pripreme:

Na zagrejanoj masti propržimo brašno, pa kada brašno počne da žuti dodamo alevu papriku i nalijemo vodu. Kada čorba provri, nastavimo da kuvamo na nižoj temperaturi. Pred kraj nalijemo umućena jaja, u ovom slučaju sa blendanim peršunom da bi se dobila lepa boja. Ako želimo da nam ronđe budu krupnije, jaja ne mutimo mnogo. Ronđavu čorbu po želji možemo da pravimo i sa dinstanim crvenim i belim lukom, a nije greška ako dodamo i mileram ili kiselu pavlaku. Možemo dodati i kockice prepečenog hleba.

Pačetina sa sosom od višanja/Nasuvo sa kupusom

(pačije grudi na sosu od višanja, sa domaćom testeninom i dinstanim kupusom)

Namirnice za 4 osobe:

-pačije grudi 0,8 kg

-so

-biber

-višnje bez koštica 0,2 kg

-brašno 1 kašika

-pileća bistra supa

Za nasuvo sa kupusom:

-brašno 0,2 kg

-jaja 2 kom

-so

-maslinovo ulje

-svež kupus 0,4 kg

-crveni luk 0,12 kg

-beli luk 0,01 kg

-pileći bujon

-peršun 1 vezica

-so

-biber

Način pripreme:

Pačije grudi lagano zasečemo na strani kožice, pa utrljamo solju i biberom i ostavimo da malo odleže u frižideru. Dok se pačetina odmara napravimo testeninu, tako što umešamo brašno, jaja, malo soli i nekoliko kapi ulja. Umesimo testo i ostavimo ga da malo odmori na hladnom i tamnom mestu. Pačetinu pečemo na zagrejanom tiganju, tako što prvo pržimo stranu kože da pusti masnoću. Prilikom pečenja okrećemo sa svih strana da nam se zatvori i u sredini ostane sočna. Izvadimo ispečene grudi i stavimo ih u pećnicu da se kratko otpuste i odmore, a na masnoći karamelizujemo malo šećera, dodamo malo brašna, pa zatim višnje i sok od višanja. Začinimo, pa sos ukuvavamo uz dolivanje pilećeg bujona.

Na zagrejanom ulju dinstamo kupus isečen na kockice, crveni i beli luk, uz dolivanje bujona. Kada je kupus skoro dinstan, dodamo iseckane listove peršuna. U ragu od mladog svežeg kupusa dodamo kuvanu testeninu, a oblik može biti po želji – u vidu flekica, širokih rezanaca, trganaca, čipetki…

Jelo poslužimo tako što pečenu pačetinu isečemo na šire šnite, tako da je koža okrenuta na gore, pa ih položimo na sos od višanja. Pored poslužimo nasuvo sa kupusom, a ako neko želi može preko testenine da narenda tvrdog kravljeg sira.

Ptičije mliko

(domaće šnenokle)

Namirnice za 4 osobe:

-jaja 4 kom

-mleko 0,6 l

-šećer 8 kašika

-malo ulja

-vanilin šećer

Način pripreme:

Odvojimo belanca od žumanaca, pa od belanaca i četiri kašike šećera umutimo čvrst šam. Podmažemo metalne forme sa uljem i unutra sipamo šam od belanaca, a zatim stavimo u pećnicu na 90 stepeni i 60% vlage. Ugrejemo mleko, a u mleko sipamo izmućena žumanca sa šećerom i jednim vanilin šećerom. Lagano kuvamo, a u nekom trenutku možemo da prebacimo na paru, da se od žumanaca ne bi stvorile gromuljice. Sipamo u posude i odozgo stavimo belanca iz forme, a oblike možemo da pravimo po želji. Možemo ukrasiti listovima nane, rendanom koricom limuna, cimetom… Ovo je metoda sa modernijim tehnikama, a možemo da pravimo i na klasičan način, tako što na vrelom mleku kuvamo belanca oblikovana kašikom.

Tekst je prenet sa portala winestyle.