Sistem zakazao i za preživele

Autorka: Sanja Radovanović, Izvor: Nova

Porodice dvanaestoro mladih koji su teško ranjeni u masakru u selima u okolini Mladenovca, kada je Uroš Blažić (21) ubio devetoro njihovih prijatelja i komšija, sada se suočavajusa ozbiljnmim egzistencijahiim problemima, nastalih tuđom krivicom, a i ignorisanjem države.

Samohrana majka i njena teško povređena ćerka žive sa 30.000 dinara prihoda i neizdrživim dnevnim troškovima za lekove i terapije

Neki od povređenih se i dalje nalaze na lečenju i rehabilitaciji, mnogi imaju teške posledice i invaliditete. Bore se sa traumom, bolom zbog gubitka prijatelja, ali i neizdrživim dnevnim troškovima za lekove i terapije. Najdrasdčniji slučaj je sa samohranom majkom kojoj je povređena ćerka.

„Žive sa 30.000 dinara prihoda 1 neizdrživim dnevnim troškovima za lekove i terapije. Samohrana majka mora dobijati dovoljno sredstava za sebe i svoju porodicu, trajno. I taj iznos mora da zadovoljava sve potrebe egzistencije i rehabilitacije. Još nije kasno da svaka porodica dobije doživotnu podršku u svakom smislu – zdravstvenom, socijalnom, finansijskom, da više ne moraju da brinu o egzistencijalnim problemima koje im je stvorio masovni ubica”, navodi u autorskom tekstu glavni i odgovorni urednik portala Javni servis Veran Matić.

Dodaje da treba da se podvuče crta ispod onoga što je učinjeno, odnosno nije učinjeno.

„Verujem da se dogodila i finansijska podrška za sahrane. Ali za žive, ranjene ipovređene, i sve elementarne i dodatne troškove, nije. Izgleda da je sistem zakazao za preživele”, smatra Matić i dodaje:

„Porodice, deca i mladi koji su prisustvovali ovim zločinima i, srećom, prošli fizički neozleđeni, ali psihički, i na svaki drugi način, ostaće doživotno povređeni Zapostavljeni su od institucija sistema, od stručnjaka iz različitih oblasti, od konkretnije masovne saosećajnosti i solidarnosti. I nikada nije kasno da se kaže da to zapostavaljanje mora da prestane“.

Specijaiista za plućne bolesti dr Slavica Plavšić, koja u svojim autorskim tekstovima često piše o žrtvama masakra i o njihovim porodicama s kojima je u kontaktu, ističe za ,,Novu“ da se ranjeni u krvavom piru osećaju zaboravljeno.

,,0ni ne žele da govore o tome jer su ponosni, dostojanstveni i naviknuti na takav život i nepravde. Oni ne treba ništa da traže i da prolaze kroz komplikovane procedure i zahteve, nego je država dužna da se brine o njima i da na mesečnom nivou dobijaju prihode koji će pokriti njihove troškove“, objašnjava dr Plavšić.

Država treba da osnuje jedinstveni fond iz kog bi oštećene porodice dobijale stalne prihode

Smatra da bi država trebalo da osnuje jedinstveni Fond iz kog bi oštećene porodice dobijale stalne prihode. Jer, konstantna pomoć im je potrebna s obzirom da su mnogi od njih još uvek na lečenju.

,,To se, nažalost, ni posle sedam meseci ne dešava. Porodicama je nuđena jednokratna pomoć od 60.000 dinara. Na to nisu pristali, a dalje se ništa nije uradilo. Dvoje povređenih maloletni 1. 1 i devojka N. V. i dan danas su u bolnici, a vikendima dolaze kući. Javljaju se i drugi problemi koji su posredno ili neposredno povezani spovredama, a koji zahtevaju staino lečenje. Dodatnih troškova uvek ima“, napominje ona.

Neki od njih, kako kaže, nemaju ni pokriveno zdravstveno osiguranje.

Tekst je prenet iz lista Nova.